Google Play – Рат мене и мог клинца кроз године

Ми, седамдесет и неко годиште кад смо били клинци врхунац видео игрица су нам биле Спектрум или Commodore64, игрице које би на касетофону снимали са радија или друге касете – па их као такве учитавали…а ако кева улети у собу и пита „Јес’ јео“ пуче цела прича и мора све из почетка.

Касније су, колико се сећам дошле оне кинеске конзоле где их повежеш са ТВ-ом, учиташ игрицу са кетриџа па играш – обично пуцаш неке патке на ТВ-у хардверским пиштољем….после њих је дошла озбиљнија прича у виду Нинтендоа и Сони плејстејшна где је све добило своје обрисе као што треба – али је изнајмиљивање таквих конзола коштало поприлично у тим Слобиним временима, паралелно са њима је дошла могућност играња мало озбиљнијих игрица на компјутеру, али и тад је компјутер био скуп.

Клинци данас немају тих проблема, све што им треба је телефон који више не испуњава услове да би их ми старији користили и имају скоро све игрице на длану. Сад свака кућа има компјутер и свако кад год пожели може да игра неку игрицу. Дакле сад је све доступно свуда, кад је гејминг или било шта онлине у питању…али то има и своју ману – клинци претерују са игрицама, баш као што би и ми да смо имали такве услове као они сада, реално, па то може имати утицаја и на школу и њихов друштвени живот.

Мој клинац се упознао са Google Play-ом пред први разред негде, Angry Birds игрица али није претеривао – јер би телефон могао добити само кад му ми дамо, међутим поласком у први разред телефон је био потребан – те се тако отворила Пандорина кутија са проблематиком игрица на телефону – а ту је по мени још зајебанији проблем, који ми нисмо имали као клинци – разни деструктивни домаћи јутјубери које прате отприлике сва деца и колико сам схватио, ако неко дете не зна ко је тај-и-тај јутјубер, сви га зезају па онда мора да почне и он да их прати.

Занимљиво је да клинцу играње игрица или YouTube није занимљив са компјутера већ му је занимљив само са телефона. Нека чудна наркоманија ту игра улогу.

Првобитна заштита од Google Play-а и инсталирања игрица је била – брисање иконице Google Play-а – али је то било проваљено после пар недеља кад је клинац схватио да сем на десктопу иконица може да се налази и у менију – тако да је следећи корак био брисање Google Play иконице и са дисплеја и из менија. Ту се клинац мало намучио али је схватио после неког времена да кад се уђе у мени и превуче прстом на доле – појави се ‘search bar’…ту је куцао Goo и опала – ето га.

Следећи напад је био подмуклији – ударио сам disable на Google Play, тако да није могао да дође до њега преко претраге и богами ова мистерија за њега је била успешна доста времена, док није почео да дрља по разним подешавањима телефона, settings, кликни овде, кликни онде – клик на App, гле – Google Play, омогући…опалаааа….напад одбијен, битка добијена.

Следећи мој напад, који сам данас применио је дооооста подмуклији и мислим да ће му требати времена доста да га провали (или да провали фору или да провали да му ћале има блог где све ово пише). Сад сам решио да идем методом „Жедан си, даћу ти кап по кап, сваких 10 минута“. Елем, на кућном WiFi-ју сам подигао DHCP, везао MAC адресу телефона за статичку ИП адресу – а самој статичној адреси лимитирао download брзину на маx 20 килобајта по секунди. Wi-Fi AP који имам је некакав кинески Тенда Wi-Fi од двадесетак евра и који се до сад показао одлично.

Ова подешавања лимита протока се могу наћи на скоро свим Wi-Fi access point-има тако да ако имате приступ админ панелу сигурно ту негде има и QоS мени или нешто слично које се овим бави. Овим лимитом је ударен лимит у download-у само на његов уређај док сви остали који се накаче раде нормално. Мобилни интернет за сад нема.

Овим сам сигурно испеглао проблем што се јутјубера тиче а контам да ће му и инсталација игрица представљати проблем јер ће игрицу која је велика 100MB скидати бар сат ипо до три сата – клинац неће да ме гледа мрко јер му нисам дирао телефон нити укинуо YouTube и Google Play а контам да ће кукати да му телефон успорио. Наравно, кад се заврши домаћи и све буде по PS-у, овај лимит могу да укинем на неколико сати како би телефон „прорадио“.

За пробијање овог напада ће му богами требати мало више времена, а мораће и да ресетује лозинку на админ панелу WiFI-ја или да провали моју зајебану – а то све кад буде одрадио, званично престајем са лимитима и укидањима јер – „порасло дете, осамосталило се“

Пошто ће се сигурно јавити паметнице – пар напомена: Телефон не желим да рутујем, забрану лозинкама на телефону, апликацијама или подешавањима не желим да примењујем, Google Play Service не желим да дирам, алтернативне продавнице не долазе у обзир….ратујем са клинцем, не са NSA бре мајковићу.