Инсталираш Windows, инсталираш му драјвере уз милион рестарта, погасиш непотребне сервисе, инсталираш програме, испребацујеш корисничке фајлове на другу партицију (рећи ћу касније и зашто), погасиш непотребне ствари да се не стартују са системом, све му живо исконфигуришеш – па направи му и system-image мајка му стара!

Шта ја радим, урадим смањење друге партиције ако постоји или системске ако не постоји, на том ослобођеном простору од обично 30000MB (мада може и мање) креирам нову скривену партицију – а скривена је од корисника само зато што нема Drive Letter…јер, откуд знаш, можда му дуне да исформатира другу партицију и тако убије и бекап јер појма нема шта је то – иако си му рекао билион пута шта је – и ту преко једног од најбољих програма за ову намену, CloneZilla – направим бекап системске и оне малецке помоћне партиције.

Кад већ зборимо о CloneZilla алату, који је заправо Линукс програм који служи за клонирање партиција и дискова, то је један одличан – али одличан програм. Имао сам рецимо задатак у једној фирми да њиховој сисадмин екипи помогнем око виртуализације неке убер маторе Дебиан физичке машине чији је систем требало измигрирати на VMware некако. Пустио сам стандардан Vmware converter да одради тај посао – неће, ништа, нула…јер ето, нисам RTFM (Read the fucking manual) у којем нема Дебиана ни од корова….и шта урадим, сетим се CloneZille, направим клона хард диска на неки екстерни диск и са њега касније урадим опоравак (recovery) – на VMware…и све радило out-of-box, нула проблема са партицијама – само сам, додуше морао да исконфигуришем нову мрежну картицу (3 минуте посла) и опала…

Backup sistema uz pomoć Clonezilla alata

Clonezilla је Тито

Сем овог начина клонирања, CloneZilla-ом се може радити бекап система на неки ssh сервер који је ко зна где у LAN-у (или ван LAN-а ако имате добар аплуоуд), Самба share, NFS, може се радити директан бекап-ристор (backup-restore) са машине на машину тако што се на једном месту њиме дигне сервер а на другом клијент и ћерај, може да се бутне са мреже ма свашта нешто може, подржава скоро све фајл системе, подржава LVM, хардверски RAID (на којем је баш био горенаведени Дебиан), UEFI, па свашта нешто, стварно је алат боговски – а при том је отвореног кода и бесплатан за било какву употребу….али врнимо се Виндовсу…

Елем, Виндовс 10 има неки свој рикавери (recovery) који Виндовс враћа на фабричка подешавања и то је стварно одлична могућност али користио сам га 3 пута на 3 различите машине – и сва три пута је радио преко 2 сата (не нисам ставио оно wipe срање). Овако, поставиш да ти се подаци чувају на несистемској локацији укључујући Desktop, Documents, Download…пустиш restore са CloneZilla алатом и то се заврши за максимум 20 минута и све што остаје је да се понеки програм ажурира (обично браузер и антивирус) и то је то.

Како се прави CloneZilla бекап са описао давне 2013-те на овом линку.

Да, напомена, враћање система уназад преко систем имиџа (system image) се ради само кад нема решења за стандардни опоравак система или је систем баш толико затрован разним смећем, малверима и осталим говнима да би изгубио два дана да га утегнеш….овако звиз и за 20 минута систем ко нов и ћерај. Наравно, ако вам је црко хард диск а бекап система вам на њему – ћаоздраво. Ја чак и кад имам фабричку recovery партицију, која обично долази уз Dell и Леново пословне лаптопове рецимо, направим и бекап CloneZilla-ом….зашто? Па опоравак преко те фабричке муње траје предуго, плус уз тај и такав опоравак долази и тона блоутвера (bloatware), WinDVD-јева, McAfee њесра и опет треба изгубити богаоца времена то све напимповати, овако напимупујеш, имаге и ћао.