Instaliraš Windows, instaliraš mu drajvere uz milion restarta, pogasiš nepotrebne servise, instaliraš programe, isprebacuješ korisničke fajlove na drugu particiju (reći ću kasnije i zašto), pogasiš nepotrebne stvari da se ne startuju sa sistemom, sve mu živo iskonfigurišeš – pa napravi mu i system image majka mu stara!

Šta ja radim, uradim smanjenje druge particije ako postoji ili sistemske ako ne postoji, na tom oslobođenom prostoru od obično 30000MB (mada može i manje) kreiram novu skrivenu particiju – a skrivena je od korisnika samo zato što nema Drive Letter…jer, otkud znaš, možda mu dune da isformatira drugu particiju i tako ubije i bekap jer pojma nema šta je to – iako si mu rekao bilion puta šta je – i tu preko jednog od najboljih programa za ovu namenu, CloneZille – napravim bekap sistemske i one malecke pomoćne particije.

Kad već zborimo o CloneZilla alatu, koji je zapravo Linux program koji služi za kloniranje particija i diskova, to je jedan odličan – ali odličan program. Imao sam recimo zadatak u jednoj firmi da njihovoj sysadmin ekipi pomognem oko virtualizacije neke uber matore Debian fizičke mašine čiji je sistem trebalo izmigrirati na VMware nekako. Pustio sam standardan VMware converter da odradi taj posao – neće, ništa, nula…jer eto, nisam RTFM (Read the fucking manual) u kojem nema Debiana ni od korova….i šta uradim, setim se CloneZille, napravim klona hard diska na neki eksterni disk i sa njega kasnije uradim recovery – na VMware…i sve radilo out-of-box, nula problema sa particijama – samo sam, doduše morao da iskonfigurišem novu mrežnu karticu (3 minute posla) i opala…

Backup sistema uz pomoć Clonezilla alata

Clonezilla je Tito

Sem ovog načina kloniranja, CloneZillom se može raditi bekap sistema na neki ssh server koji je ko zna gde u LAN-u (ili van LAN-a ako imate dobar upload), Samba share, NFS, može se raditi direktan backup-restore sa mašine na mašinu tako što se na jednom mestu njime digne server a na drugom klijent i ćeraj, može da se butne sa mreže ma svašta nešto može, podržava skoro sve fajl sisteme, podržava LVM, hardverski RAID (na kojem je baš bio gorenavedeni Debian), UEFI, pa svašta nešto, stvarno je alat bogovski – a pri tom je otvorenog koda i besplatan za bilo kakvu upotrebu….ali vrnimo se Windowsu…

Elem, Windows 10 ima neki svoj recovery koji Windows vraća na fabrička podešavanja i to je stvarno odlična mogućnost ali koristio sam ga 3 puta na 3 različite mašine – i sva tri puta je radio preko 2 sata (ne nisam stavio ono wipe sranje). Ovako, postaviš da ti se podaci čuvaju na nesistemskoj lokaciji uključujući Desktop, Documents, Download…pustiš restore sa CloneZillom i to se završi za maksimum 20 minuta i sve što ostaje je da se poneki program ažurira (obično browser i antivirus) i to je to.

Kako se pravi CloneZilla bekap sa opisao davne 2013-te na ovom linku.

Da, napomena, vraćanje sistema unazad preko sistem image-a se radi samo kad nema rešenja za standardni oporavak sistema ili je sistem baš toliko zatrovan raznim smećem, malverima i ostalim govnima da bi izgubio dva dana da ga utegneš….ovako zviz i za 20 minuta sistem ko nov i ćeraj. Naravno, ako vam je crko hard disk a bekap sistema vam na njemu – ćaozdravo. Ja čak i kad imam fabričku recovery particiju, koja obično dolazi uz Dell i Lenovo poslovne laptopove recimo, napravim i bekap CloneZillom….zašto? Pa recovery i preko te fabričke munje traje predugo, plus uz taj recovery dolazi i tona bloatwarea, WinDVD-jeva, McAfee shita i opet treba izgubiti bogaoca vremena to sve napimpovati, ovako napimupuješ, image i ćao.