Тренд регрутовања ИТ кадрова путем социјалних мрежа све више узима маха и у Србији. Да ли сте икада добили понуду за посао путем Линкедина?

Наочаре за компјутер
Професионалци у области информационих технологија који држе до себе, по правилу имају мање-више ажуран Линкедин профил. Уколико се својим профилом уклопите у потребе неке од све бројнијих ИТ компанија које су своје место под сунцем налашле у Београду (можда и шире у Србији), вероватноћа је да ће вас путем ове социјалне мреже контактирати представник неке од headhunting агенција и поставити питања или предлог о ангажману за њиховог клијента.

Можда ће вам бити занимљив и текст: Како то мислиш „тражиш посао“ а немаш Линкедин профил?

Уколико нисте фамилијарни са појмом headhunting у контексту процеса регрутовања кандидата за посао, потрудићемо се да (на основу кратке Гугл претраге) појаснимо овај термин.

Headhunter-и су појединци или агенције које поједине компаније унајмљују ради проналажења погодних кандидата. Придев погодни у овом случају значи да кандидата поседује одговарајући степен вештина, знања, искуства и способности. Идеално то је профил радника који заслужује епитет top performer.

Примарни циљ headhunter-а јесте квалитет кандидата, тј. да за компанију за коју раде селекцију добију што бољи „финални производ“. Број кандидата, односно квантитет није у првом плану.
Примарна група из које се кандидати регрутују су тзв. „passive job seekers“ Ова групација према неким подацима (доњи линк) представља процентулано највећу групацију талентованих радника и чини 40-45% укупне радне снаге у индустријји.

hedhanting-putem-linkedinaПостоји развијена методологија за овакав начин регрутовања кандидата, а као основни мотиви због којих би „passive job seeker“ постао „активни прелетач“, наводе се изазовнији посао, плата, јачи бренд клијентске компаније и боље могућности за напредовање.

Најћешће се иницијална комуникација са headhunting агенцијом обавља путем имејла, а одмах затим, уколико обе стране пронађу минимум заједничког интереса – прелази се на комуникацију телефоном. Агенција у овом почетном сегменту разговора, обично не открива идентитет клијента односно компаније за коју тражи одговарајуће раднике.

У оквиру првог нивоа комуникације са агенцијом можете очекивати да предмет разговора буду основне информације везано за позицију и услове, чак и неко краће тестирање, рецимо познавања Енглеског језика.

Ако се интересовања поклопе, представник агенције ће вас проследити на следећи ниво, односно на разговор са HR сектором фирме послодавца и од тог тренутка се, барем што се вас тиче, део приче са headhunting агенцијом (и социјаном мрежом), завршава.

Са друге стране и уколико се аранжман не постигне, за шта постоји solidна вероватноћа, агенција која се бави headhunting регрутовањем професионалаца ће све податке записати у својој бази, за случај да се појави неки нови клијент са сличним потребама за Headhunting via LinkedIn.

На крају, уместо закључка кратко упозорење: Ако сте добри у свом послу и имате ажуран Линкедин профил, чувајте се, headhunter вам је за петама.