Имате ли неки издувни вентил?

Блог

Послао ми човек скриншот где неки Линкедин булшитер….а тамо их има богами подоста, пита кандидата разна питања која залазе у приватност и немају везе са његовим пословним активностима, између осталог и „Имате ли неки хоби? Како проводите слободно време?“. Контам да иако ова два питања задиру у приватност корисника и немају везе са послом који ће обављати, послодавцу могу дати добру смерницу да ли је човек који ће радити код њих уоште нормалан? Да сте ме питали пре 10 година да ли је човек-посао стање свести нормално – ја бих рекао да јесте – јер али ако ме питате сад ја мислим да итекако није.

Треба ли послодавцу који ће запослити човека да ради у простору са другим људима, човек-посао особа која сем посла нема ништа у животу? Нећу да лажем, ја лично сам био један од тих човек-посао људи, на послу радим, од куће радим, радим приватно, радим за паре, радим бесплатно, ако не радим онда истражујем неке ствари које ме могу задесити у раду те тако сем посла ништа живо нисам јебао 5 посто. Никакви хобији, никакво дружење са осталим хуманоидима – ни-шта. Енде. Одем на разгово за посао, HR ме пита имам ли неки хоби и чиме се бавим кад нисам на послу….ја одговорим „Радим приватно са корисницима или учим о неким новим технологијама и методама“….из овог сада угла кад бих ушао у мозак HR-a из тог времена чуо бих како његов мозак збори „Е јебем ти будалу. Који ће нам овај овде да нам депресира друге колеге“.

С обзиром да сам био скоро увек био „једини се он бави тиме, види са њим“, одлазак на годишњи одмор је увек био „А шта ако се нешто деси а ти ниси ту да помогнеш“ који сам сам себи постављао – па ми се, да се тако некако одразим, није нешто ни ишло на годишње одморе. Носим лаптоп не да бих могао да гледам филмове и сурфујем кад гузица није потопљена у море него да бих могао да се накачим на VPN и дејствујем у случају апокалипсе. Све је то утицало додатно на моје човек-посао стање свести.

Нисам имао никакав хоби, сем компјутера и системашења ме ништа није занимало, доста сам асоцијалан и не дружим се са другим људима па чак понекад и завидим људима који се тако мимо посла окупе па пиву, баскету и шта год – позову они мене, али ја нађем неки изговор да не бих отишао, једноставно, ништа што није у електронском формату ми није пријало.

Тек крајем прошле године (2018) сам добио напокон издувни вентил у животу, зове се једноставно – стони тенис. Колега на новом послу где сам се тек запослио ми је рекао да има неки сто за стони тенис ту у фирми, да пробамо да одиграмо неку на паузи, ја реко – па хајде да пробам, нисам играо милијарду година а и имам 190 кила, но – одиграли – ја победио, одиграли другу партију – ја победио. Испоставило се некако да се добро сналазим за столом за стони тенис.

 

Од краја 2018-те, мој лични нови шприц за вену

Последњи пут сам стони тенис играо пре скоро 20 година, са тада другом из школе а сада кумом, у гаражи, на ручно направљеном столу од некаквих врата и шпер-плоче и са рекетима купљеним за фазон пола долара. Тако смо убијали време. То је иначе био период кад сам био убер-спец спортиста, трчање по цео дан, тренирао кошарку, истрчао маратон за испод 3 сата, играо шах, играо баскет, скоро никад био кући…живот је био школа, спорт и спавање. Наравно, како се десио живот, тј разноразни проблеми са свиме и свачиме – од здравља до криминала, санкције, војска, бомбардовање, јурњава за парама, деца, залуђеност компјутерима, брак….и све то „небитно“ сам оставио по страни а ја се окренуо битним стварима.

Испоставило се да је и та иницијација стоним тенисом била и увод у социјализацију…почео сам да прихватам позиве да се дружим са људима и одемо на пиће а понекад чак и сам иницирам исто што је до скоро било незамисливо, па је чак дошло и до тога да сам отишао на кафу са мени непознатим људима, почео сам да се интересујем за природу, да истражујем где у околини Београда постоје занимљива места за отићи викендом са породицом па чак и организовао играње стоног тениса са сјајном екипом која прату страницу Компјутераш на Фејсбуку буђавом коју до тад нисам познавао, па смо се неколико пута организовали преко Фејсбук групе коју сам направио за ту намену и поразбијали на стоном тенису – а и поразбијаћемо се надам и убудуће и да ће се екипа повећавати бројчано.

Стартовао сам локални стонитенисерски клуб у Бождаревцу (Барајево), човек који води исти тотални цар па ме још више заинтересовао за стони тенис, долазим понекад ту и играм са мени непознатим људима где се опет испоставило да могу на црту и са искуснијима највише због нестандардног начина игре који играм, те контам да ако се будем посветио томе бар онолико колико су се ти људи тамо посветили – да ћу бити кидалица (примећује се доза ложења у мојим речима зар не). Тоне и тоне зноја – што је одлично на мојих 190 кила. Нашао сам и неке колеге који се исто ложе на стони тенис па некад останемо после посла да играмо или чак и преко викенда играмо. Осећам се некако живо, напокон сам нашао нешто ван компјутера а да мене занима.

Добар издувни вентил за нас дебеле јесте теретана – али није то то, поготово ако је под категоријом Морање

Намерно не помињем теретану јер је то нешто што некако радим јер морам – да бих скинуо килажу…дакле подведено под категорију „Морање“, нити вођење овог блога јер је опет нешто што иако јесте неки тип издувног вентила – није то то јер све је опет на компјутеру и око компјутера па ни учење нових ствари и технологија – иако узбудљиво и занимљиво – опет је некако везано за посао, директно или индиректно. А стони тенис ми опет некако није „Морање“, тиме сам кренуо да се бавим случајно, аматерски и рекреативно – из срца и без икакве материјалне користи и некако ми иде, могу да ме добију само људи који активно тренирају или играју стони тенис доста дуго, а чак ме ни они не добијају убедљиво. Кренуо сам да истражујем правила, гледам неке мечеве на Јутјубу, јурим добар рекет за мој начин држања истог (јапански пенхолд). Контам да кад бих изгубио 100 кила сала, колико тренутно имам вишка да не би могао да ме добије ни дубл Каракашевић-Лупулеску (маштарије, отресли би ме ко слину).

Знам доста људи који имају ванпословне активности – рецимо екипа тоталних царева које које готивим са мог претходног посла који исто готивим – је залуђена Ерсофтом (Airsoft), људи иду на међународна такмичења и окупљања, имају профи опрему, причају ми дешавања одатле – ја одушевљен како то све делује, скоро па нестварно. Па знам људе који играју фудбал после посла у оним балонима, па људе који иду на мачевање, па људе који су заражени пецањем, па неке који су заражени бициклизмом, па неке који су заражени баштованством, па неке који су заражени фотографијом па препешаче и по 20 километара да би усликали добру слику, па неке који су заражени свиме и свачиме, дакле стварима које служе да заборавиш посао, проблеме, планове, успешне и неуспешне пројекте и бациш мозак у стање пуњења батерија.

У потрази сам за још неким занимањима сем стоног тениса. Тренутно ме јебе инсулиснка резистенција и велики вишак кила и пропратни ефекти који иду уз то као што су ограничена покретљивост, проблеми са разноразним повредама, слабија кондиција – иначе би бицикла била избор па чак богами и ролери ако не и скејт – рецимо мени је апсолутни и тотални цар водитељ Менталног Разгибавања, Дарко – који је у својим педесетим открио скејт и почео да се занима тиме, капа доле Даре. Друга опција која је на списку „кад смршам“ је плес. Иако мачо мушкарчинама маљавим је плес нешто што је за гејовце и феминизиране ликове, мени је то нешто савршено за бавити се, одлична физичка активност којом се разгиба свака кошчица и сваки мишић и то све уз тоне позитивне енергије и додатну социјализацију. Док не смршам меркам помало куглање – но тешко је наћи особу која се ложи на ту причу, али видећемо – за сад стони тенис завршава посао.

Имате ли ви неке хобије и занимања мимо оних стандардних ствари као што су деца, посао и породица, нешто где можете да се посветите својим залуђеностима а да нису они дифолт мачо одговори „швалерација, јебачина, алкохол, дрога, Синан, Стоја“ и слично. Стварно бих волео ако бисте своје хобије поделили „са интернетом“ у коментарима испод, волео бих да знам чиме се нормални људи баве из чисте љубави, залуђености и без икаквих интереса.

Дакле – имате ли ви неки издувни вентил и који је?