Већ смо дискутовали о томе како студирање информатике може да буде не баш толико бајно као што изгледа. У овом чланку ћемо се обратити оној другој страни у образовању: наставницима, професорима и управама школе.

Уколико било коме кажете како студирате (или планирате да студирате) информатику, увијек ћете добити једнак одговор: „Информатика је поље будућности„. Међутим, оно што треба да разграничимо јесте да се информатика као поље науке не изучава само на факуltетима, него и у нижим дијеловима образовања: основним и средњим школама.

Наочаре за компјутер
У овом чланку ћу подијелити своја искуства у претходном, као и о тренутном дијелу свог образовања, те указати на мане са којима сам се као студент суочио до сада.

Моја искуства су уско везана са ситуацијом у Босни и Херцеговини, пошто се моје образовање у потпуности одвијало на територијама те државе. У овом чланку, нажалост, не могу да се директно дотакнем образовању у другим државама наше регије, при чему првенствено мислим на образовање у Србији, Хрватској и Црнoj Гори.

Завршио сам основношколско образовање у Републици Српској, а даље образовање сам наставио на подручјима Брчко дистрикта. Пошто је Брчко дистрикт потпуно аутономан дистрикт на подручју Босне и Херцеговине и као такав, не зависи нити од Републике Српске, нити Федерације Босне и Херцеговине, имао сам прилике да се образујем на два различита система, којима управљају два одвојена одјељења министарства.

Основношколско образовање

Дакле, као што сам већ навео, основношколско образовање сам стекао на територији Републике Српске. На овој територији се изучава обавезан предмет који се зове Основе информатике, те се изучава четири године, почевши у шестом и завршавајући се у деветом разреду. У деветом разреду се изучавају основе програмирања.

У деветом разреду сам се истакао довољно да ме тадашњи наставник пошаље као једног од представника наше школе на општинско такмичење из овог предмета. Такмичења су један од саставних дијелова образовања у Републици Српској, те се састоје од три нивоа: општински, регионални и републички; након чега се најбољи представници Републике Српске квалификују за наступ на државно такмичење. На општинском нивоу сам освојио прво мјесто са 98 од 100 могућих бодова, те сам се због тога пласирао на регионално такмичење, на којем сам касније освојио треће мјесто.

У основним школама смо као ученици имали право да бирамо између два програмска језика: QuickBASIC (из далеке 1985. године) и Pascal (из још даље 1970. године). Да будем искрен, нисам ни знао за ову могућност све док нисам дошао до регионалног нивоа такмичења, те сам (као и представници свих других општина у Добојској регији – уз само један изузетак), пријавио се да радим у QuickBASIC-у са којим сам у то вријеме био упознат.

Ту већ долазимо до првог проблема, проблема којег нисам био свјестан тада. Учио сам основе у власничком програмском језику који смо (бар у мојој школи) покретали на пиратској верзији власничког оперативног система (у то вријеме то је био Windows XP).

Поред тога смо изучавали и власнички office пакет (у то вријеме Microsoft Office 2003). Током читавог нашег образовања из републичких уџбеника, само нам је једном споmenuто да постоје алтернативе за мајкрософтове производе (оперативни системи базирани на Линукс платформи). Нисмо били у прилици да се сусретнемо са њом. Аltернативе за мајкрософтов Office пакет нам нису ни споменуте, као ни чињеница да је мајкрософтов Office тада био ограничен искључиво на мајкрософтове оперативне системе.

Средњошколско образовање

Своје средњошколско образовање сам завршио у ЈУ Техничкој школи у Брчком, гдје сам стекао назив Техничара за рачунарство. Пошто је ово средњошколска струка директно везана за информатику, био сам у прилици да се упознам са још пиратских верзија производа који могу бити покретани само на мајкрософтовим оперативним системима те смо поново користили пиратске верзије тог оперативног система да их покренемо.

Из програмирања смо изучавали Pascal, Borland Delphi и Visual Basic (6.0 верзија). На пракси смо учили да радимо у Adobe Photoshop-у (CS2 верзији јер школски рачунари нису били у могућности да покрену новије верзије) и CorelDRAW-u. Из база података смо били научени да радимо у Microsoft SQL Server-у (верзији из 2005. године уколико се не варам). Поред тога смо били научени да инсталирамо пиратске верзије мајкрософтовог Windows XP-a и учили смо радити у мајкрософтовом Office пакету.

Слична ситуација се дешава и у брчанској гимназији, гдје такође уче да програмирају користећи власнички програмерски језик (Visual Basic 6.0) и уче да раде на мајкрософтовом Office пакету.

Проблеми су сасвим јасни. Умјесто да смо користили нешто бесплатно, што се може покренути на било којој платформи, били смо приморани да кориснимо власничке софтвере.

Уз то, били смо подстакнути да те производе не купујемо него да их набављамо на друге начине, а неријетко су нам и професори дијелили пиратске копије потребних програма.

Високошколско образовање

Високошколско образовање тренутно изучавам на једном од приватних факултета на подручју Брчко дистрикта те стичем звање Bachelor-а Инжењерске информатике. Ситуација је помало другачија него из мог претходног искуства. И даље користимо већином власничке софтвере те смо ограничени на мајкрософтове оперативне системе, међутим овдје се не потиче пиратство.

Сваки студент је добио свој Dreamspark пакет, тако да имамо приступ бесплатно да преузмемо све мајкрософтове производе потребне за наше образовање. Нажалост, Dreamspark пакет не садржи мајкрософтове оперативне системе као ни мајкрософтов Office пакет.

Иако се захтијева да користимо мајкрософтове Office производе у изради наших семинарских радова, из мог досадашњег искуства сам научио да то ипак не мора да буде тако. Контактирајући професоре који захтијевају ово, добио сам прилику да користим софтвере отвореног кода. Пишем семинарске у LibreOffice Writer-у, а пошто тренутно полажем испит из Алгоритама и структура података, могу без проблема да учим користећи Линукс као свој примарни избор оперативног система (C и C++ су подржани без инсталирања било каквог софтвера). Нажалост, у претходним предметима то није био случај, те сам био ограничен на мајкрософтове производе.

Главни проблем

Из мог досадашњег искуства, лако је доћи до закључка да је наш образовни систем у великој већини базиран на мајкрософтовим производе. Ученицима се одма у почетку њиховог образовања не спомињу и не представљају у довољној мјери њихове алтернативе. Кроз своје образовање сам чак био изложен и подстицању набавке пиратских верзија софтвера, што ни у којем случају не би требало да се подстиче од стране представника јавних институција. Ученици, студенти, наставници и професори нису у довољној мјери упознати са алтернативама и могућностима тих алтернатива.

Ученици су приморани да користе производе једне или више компанија. Ти производи нису бесплатни и у великој мјери могу да негативно утичу на породични буџет.

Шта може да се уради поводом овога?

Нажалост, проблем је великог обима и не може се на једноставан начин искоријенити.

Уколико сте ученици или студенти, не пристајте на то да користите власнички софтвер уколико вам ваша образовна институција није на легалан начин омогућила да дођете до тог софтвера. Вршите притисак на ваше професоре да вас упознају са алтернативама. Разговарајте са вашим родитељима о проблему, те их наговорите да утичу на надлежне у школи.

Уколико сте родитељ, разговарајте са својом дјецом о овом проблему, питајте их шта школе захтијевају од њих. Уколико схватите да је овај проблем присутан и у школи коју ваше дијете похађа, контактирајте особље школе (било преко вијећа родитеља или лично) те им објасните проблеме. Одбијте да плаћате софтвер за који постоји бесплатна алтернатива. Ни у ком случају не дозволите да се подстиче коришћење илегалног софтвера. Тиме можете чак и себе да доведете у опасност те да се суочите са посљедицама.

Уколико сте наставник или професор, упознајте се са алтернативама власничких софтвера. Научите ваше ученике/студенте да постоје бесплатне алтернативе. Научите и себе и њих о појму софтвера отвореног кода те се побрините да програми које користите подржавају отворене формате.

Уколико сте у управи школе, разговарајте са вашим професорима / наставницима, родитељима и студентима / ученицима, те их упознајте са овим проблемом. Тражите од професора / наставника да се упознају са софтвером отвореног кода (енг. о<и>pen source software) који у великом броју случаја има довољно добре алтернативе.

Уколико сте у министарству, разговарајте са представницима школе о овом проблему. Распитајте се о могућностима набавке легалног софтвера у школама које припадају под вашом надлежношћу. Уколико то није могуће, не дозволите им да користе илегалан софтвер, те тиме крше Закон о интелектуалној својини.

Уколико сте становник БиХ и желите да подузмете нешто по овом питању, контактирајте ме. Ситуација је већ одавно измакла контроли, што је познато свима који су упознати са овим проблемом. Тренутно не постоји нити једна невладина организација која дјелује на простору Босне и Херцеговине која промовише софтвер отвореног кода. Међутим, уз подршку неколико преданих људи, то се може врло лако промијенити. Већ сам остварио контакт са неколико компанија које су спремне да подрже овакву организацију и њено дјеловање на подручју наше државе.

Уколико желите и ви да поделите са заједницом своја искуства, запажања, размишљања, упутства или било шта везано за ИТ - добродошли сте на Компјутераш блогу. Више на овом линку