Како до посла у ИТ-ју?
Одавно круже приче у земљи да је бављење информатиком, а посебно ИТ-јем перспективно, да су у тој индустрији највеће плате и да посао чека свакога ко заврши одговарајући факултет. Иако ово звучи лепо, далеко је од истинитог.
Стоји да је бављење информатиком перспективно, што је и логично, јер смо у сред информатичке револуције. Да ли су највеће плате не знам, али могу да кажем да су добре. Оно што верујем да занима највећи број људи јесте посао. Има га доста, али као и у било којој другој области није загарантован.
У овом тексту покушаћу да разјасним поједине митове везане за ИТ струку и да дам савете како да постанете бољи професионалац.
Факултет није битан?
Једна велика грешка коју праве млади људи на крају средње школе који желе што пре да се запосле, јесте да су убеђени да им факултет не треба.
Истина је да се може постати програмер и без факултета, истина је да доста веб дизајнера почиње да ради у средњој школи и све је то похвално, АЛИ! Факултет не учи искључиво послу, не учи како да кодирате (доста људи кодирање сматра програмирањем) већ вам ствара извесне радне навике и дисциплину, учи вас апстракним идејама и техникама решавања проблема.Укратко, даје дубину вашем знању.
Ако уђете у ИТ индустрију без факултета, добре су шансе да нећете много напредовати. Зарадићете за свој хлеб, али будите спремни да ћете вероватно исти или сличан посао радити целу каријеру. Ова опција је идеална за фриленсере и људе који хоће да зараде који динар са стране, али за озбиљну каријеру морате завршити факултет.
Немојте се заносити људима који су напустили своје студије и основали корпорације које зарађују огромне паре (сами пронађите на кога мислим). То су индивидуaлни случајеви чије комплетне приче не знате, немате представу колико су пара имали да инвестирају, у којим условима се десило све што им се десило и колико рада је уложено да те компаније постану гиганти. Ако вам се укаже прилика за нешто слично, само напред, али немојте да вам такви буду водичи за каријеру. Добре су шансе да нећете успети.
Уписали сте факултет и шта сад?
Велики број људи упише факултет јер му је речено (или сте послушали савет из претходног поглавља) и обично не знају шта даље. Ово је сасвим нормално и очекивано. Ако сте дошли на факултет са јасном идејом шта желите, одлично!
Ако пак још увек тражите себе, потрудите се да та потрага траје што краће. Разлози су једноставни, студије трају кратко и што више времена траћите на тражење себе, мање времена користите за сопствено усавршавање.
Будите спремни и очекујте да вас факултет неће научити гомили ствари. Даће вам оквир, идеје, методологије, алгоритме… али то је то. Ви морате стално да истражујете и учите нове ствари, примењујете научено у пракси, као и да критикујете постојеће и тражите боље. То је основа научног напретка и добра мантра за лично напредовање.
Најгоре што можете урадити себи јесте да што пре завршите факултет, са лепим просеком и да очекујете да ћете бити позвани на разговор за посао. Ово се једноставно не дешава јер и у ИТ-ју владају исти закони понуде и траже као и у другим индустријама. Будите сигурни да што више људи буде улазило у информатичке воде, то ће услови за добар посао бити тежи.
Математика није потребна за програмирање?
Једно од најчешће постављаних питања у ИТ-ју се тиче матиматике и програмирања.
Да ли је потребна? ДА. У којој мери? Зависи од посла до посла.
С обзиром да рачунар извршава математичке операције програмирање без било каквог знања математике је скоро немогуће. Е сад, да ли ћете радити са интегралима или линераном алгебром је дефинисано послом. У великом броју случајева користићете основне математичке операције. Међутим, ако имате жељу да напредујете и дођете до позиција пројектаната будите сигурни да ће вам напредна математика скоро сигурно бити потребна.
Чим дође потреба за алгоритмима, ако не знате математику нећете моћи да радите. Имајте ово у виду када будете пројектовали своју каријеру, а и бирали одговарајући Факултет.
Информатика је само програмирање?
Далеко од тога. Информатика је скуп разних дисциплина као што су рачунарска наука, софтверско инжењерство, информациони системи, информационе технологије… Истина је да за добар део послова, програмирање је предуслов, али такође има и solidан број оних послова где то није случај. Свакако да је познавање програмирања предност, било да је директно потребо за посао или не. С обзиром на број послова, најбоље је да читаоци сами проуче где је потребно програмирање, а где не.
Пракса није потребна?
Много људи очекује да ће чим дођу на посао бити обучени да раде и то је то. После недељу дана имају посао и готова прича. Далеко од тога. На послу ћете проћи обуку, бићете упознати са фирмом, пословним процесима, технологијама које се користе и специфичностима посла. Нико вас неће учити како да програмирате, како да анализирате, пишете документацију итд. Такве ствари се уче током студија.
Како смо већ покрили да вас факултет не научи свему, јасно је да су праксе потребне. Најбржи начин да дођете до праксе јесте да се учланите у студентску организацију и учествујете на пројектима које та организација ради. Само избегните да вас увуку у гомилу бирократских послова.
Најквалитетнији начин да научите нове ствари и стекнете искуство је да тражите од асистената да вам дају напредније задатке за семинарске радове и пројекте. Иако делује непопуларно и тешко, ово је заиста најбољи начин јер не губите време ван факултета, директно учите оно што вас занима и асистенти ће скоро сигурно оберучке прихватити студента који се интересује за више. Доћићете у прилику да радите и на озбиљнијим пројектима и добити сасвим добру референцу за даљу каријеру. Само треба да будете упорни.
На крају, можете потражити праксу и у компанијама, али саветујем оне које имају планирани програм пракси и који нуде добре услове за рад. Будите свесни опасности да вас компанија прими на посао па вас искористи док радите небитне ствари. Плаћена пракса није толико битна колико стечено знање! Боље је радити неко време за џабе и научити много тога, него јурити новац. За то имате целу каријеру.
CV – што више то боље?
Никако! CV се иначе не пише генерички, већ за сваки посао посебно, а у ИТ-ју је то више него очигледно. CV од 10 страна описа апсолвентске екскурзије не долази у обзир. У CV напишите оно што заиста знате да радите и релевантно радно искуство и праксе. Ако знате да програмирате, немојте да вам стоји МS Office и Интернет међу вештинама.
Велики број HR менаџера једним погледом види шта знате, тако да је прва страна јако битна. Врло је важно да наведете шта сте радили, шта сте на том послу/пракси научили и како та знања можете даље да примените. Боље два посла са таквим описом, него двадесет само таксативно наведених. Притом, присуство на Линкедину је за информатичаре обавеза, заједно са ажурираним профилом. Такође, ако сте активни на друштвеним мрежама водите рачуна шта пишете и коментаришете, какве слике качите, да ли дозвољавате да вас други тагују на сликама итд.
Пре него што негде конкуришете, урадите један его search (гуглајте своје име) и видите шта о вама каже интернет.
Да ли да тражим велику плату?
Ах, дођосмо и до плате. Истина је да у ИТ-ју можете имати велику плату, постоје људи који раде за 1500, 2000 е месечно. Али то је само једна страна медаље.
Људи не воле да одговоре на питање колику би плату желели да имају када су за исту упитани на разговору за посао. Ово питање се поставља да би послодавац видео како себе цените. Нико вам неће дати мању плату јер сте тако рекли на разговору јер се плата дефинише разним правилницима, макар за уговор о раду. Такође, ако тражите превише, можете оставити утисак да прецењујете себе и тако себе лишите доброг посла.
Најбоље је видети који је то просек сличних послова и тражити то. С обзиром да не знате све мотиве послодавца, најбоље је бити искрен и реалан. Притом, имајте у виду да су плата и радно време у тесној вези. Добре су шансе да ћете за велику плату морати да радите 10, чак и 12 сати дневно, са две недеље годишњег одмора које вам прописује послодавац.
Добро размислите о свим факторима посла, а не само финансијком, иако је он међу најбитнијима.
Немам довољно година искуства?
Врло често се може видети оглас где је један од првих услова 3, 5 или 10 година искуства. Ако овај услов не испуњавате, немојте тек тако одустајати од конкурисања. Будите свесни чињенице да су сениори (људи са више година искуства) јако ретки. Ово је случај генерално у свету па и код нас.
Такође, честа је и ситуација да компанија једноставно не може да плати онолико колико сениор тражи. У таквим случајевима врло лако се може десити да запосле и кandидата са мање година искуства, наравно, ако су остали критеријуми испуњени. Само немојте као почетник да конкуришете негде где се тражи 10 година искуства, већ будите реални.
Који посао тражити?
Многи би вам на ово питање као из topа одговорили „Буди веб девелопер!“. Зашто? Наизглед има пуно посла, тражено је, популарно, лакше него неки други послови. Све је то лепо, али остаје чињеница да веб девелопера има убедљиво највише на тржишту. Не знам тачне бројке, али ценим око 40-50%. Са тако великом понудом опада цена рада, па самим тим не можете одмах очекивати велику плату.
С друге стране, ако се одлучите да будете мрежни или Linux администратор, будите сигурни да су веће шансе да посао нађе вас, него ви посао. Разлог је управо у недостатку ових кадрова. Иако су ови профили узети само као репрезентативни пример, чињеница је да постоји много послова у информатици, а да неких кадрова има превише, а неких премало. Ово питање је такође и уско везано са оријентацијом током факултета, тако да водите рачуна и о параметру тражње вашег профила.
Невоља је што се у информатици многе ствари јако брзо мењају. На пример, пре десетак година нико није могао да очекује да ће Андроид девелопер да буде једно од најтраженијих занимања данас (што не значи да ће исто бити и за десет година). Најбољи савет је да пратите тржиште рада још од средње школе, вести, трендове, догађаје и у складу са тим формирате своје опредељење.
За крај…
На крају овог текста остављам вама да процените колико је тешко доћи до посла у ИТ-ју. Оно што ми је био циљ јесте да истакнем да су послови у ИТ-ју доста комплекснији него што то са стране може да делује и да је потребно доста рада, како иницијалног током студија, тако и током каријере на константном учењу и усавршавању.
Оно што је сигурно данас, а и биће тако у деценијама које долазе, јесте да квалитетне стручњаке заиста чека посао, а на вама је само да постанете квалитетни!
Petar Pavlović
11/02/2015 @ 11:57
odličan članak !
Konkretno što se tiče web developera, tu je najveći problem što dans sebe svako naziva tim imenom, a prag ulaska u ovu oblast je nizak. Ljudi misle i ako se malo poigraju WordPressom da su web developeri. A bar po mom mišljenju, web developer je čovek koji temeljno poznaje frontend ili backend programersku paradigmu, ili obe (ako je full stack).
Anđelka NS
11/02/2015 @ 13:38
Napokon sam pročitala jedan pametan tekst na ovom našem internetu [smajli].
Svaka čast na tekstu i na pravilnom razmišljanju
Анонимни Корисник
11/02/2015 @ 15:11
Hvala 🙂
Petar Pavlović
11/02/2015 @ 15:09
Mada se i u srpskim blogersko-programersko-startup krugovima promoviše ideja da je online obrazovanje preko tutorijala i knjiga dovoljno i da ti ne treba diploma (tj.da nije obavezna)….da li je to dobro za struku ja ne znam, ali sve se više o tome priča. Pitanje je sad da li je to prodavanje magle ili ima istine u tome…
Анонимни Корисник
11/02/2015 @ 15:14
Naravno da se tako nešto promoviše, za mnoge je fakultet skup i dosta ljudi smatra da ne nauči kako treba. Moj stav je da se svakako mora raditi na sebi, pre, tokom i posle studija. Kao neko ko sam uči i završio je dva nivoa fakulteta mogu slobodno da kažem da sam neke stvari samo na fakultetu imao prilike da čujem. Treba imati na umu da uvek postoje izuzeci.
SL
11/02/2015 @ 15:45
Dobar tekst. Samo bih dodao da je potrebno vishe prakse nego shto iko pominje. Na faxu uche koncepte i osnove, ali u konkretnom radu se najbolje uchi programiranje (i shto si dobro pomenuo: trazite zahtevne zadatke). Da ne pominjem azurnost (boljka fakulteta chiji se programi sporo menjaju).
Ali IT je shirok, nije tu samo posla za programere (mada se odlichno placa), tu je i umrezavanje, rad sa bazom, VPN, VoIP, josh brdo „skracenica“ pa sve do tehnichke podrshke 🙂
Ne znam koji je fax korisniji za umrezavanje od CCNP sertifikata. Mozda ima na RAF-u, ne bih znao 🙂
Ipak, umesto CV-a i kucanja motivacionog pisma, mnogo su vece smaranje „HR menadzeri“. Ako ne vidim dev-a ili admin-a prilikom razgovora za posao, zapitam se koliko je firma ozbiljna u trazenju kandidata.
Ono shto bih pomenuo je da ima i dosta laznih oglasa za poslove. Stoga, iskljuchivo LinkedIn i pratite IT grupe i profile firmi.
SVe u svemu, srecno svima, da shto manje chekate na posao 🙂
Анонимни Корисник
12/02/2015 @ 08:47
Da su fakulteti omanuli sa planom stoji. Ja sam se više fokusirao na stanje kakvo jeste i šta pojedinac može da uradi.
P.S. Jesi ti isti SL sa FF? 🙂
SL
12/02/2015 @ 13:52
Taj sam. Mada me dugo nema tamo 🙂
Анонимни Корисник
12/02/2015 @ 13:59
Nema ni mene, ali prepoznah avatar 🙂
Filip
11/02/2015 @ 21:34
Ok, sada biste mogli da napisete nesto napokon za nas koji ne znamo sta bi trebalo da se upise.. xD Mislim, ima toliko fakulteta koji „nude“ vrhunsko obrazovanje sto se tice programiranja i tako to.. Ima ih cak i previse. Koji fakultet vi preporucujete sto se tice IT, posebno gadjam na programiranje. Bilo privatni ili drzavni fax.. 🙂 Pozdrav.. 🙂
Анонимни Корисник
12/02/2015 @ 08:50
Svaki tehnički fakultet će da te nauči nekom programiranju. Ni jedan te neće naučiti dovoljno da možeš bez dodatnog rada da se zaposliš i obavljaš sve radne zadatke.
Pravo pitanje koje treba sebi da postaviš jeste da li planiraš da programiraš narednih 40 godina ili pak (kao i većina nas) pređeš na više nivoe IT hijerarhije?
Nebitno
12/02/2015 @ 10:36
A da se ti i i Darko s ovog bloga dogovorite da li treba ili ne treba ici na fakultet i uciti?
On je napisao na nekoj njegovoj stranici da je sve naucio mimo skole a deluje mi bar na osnovu tekstova ovde da ima znanja iz IT-ja
Ti pricas da je bitno uciti, on prica da nije bitno uciti pa je li jeste ili nije?
Анонимни Корисник
12/02/2015 @ 10:46
Ne vidim zašto ne bismo imali drugačije viđenje stvari? Obojica smo svoje znanje stekli na različite načine. Diverzifikacija ideja je bitna, ali jedno je sigurno – treba učiti. Da li kroz fakultet ili samostalno je odluka pojedinca, a ja sam samo dao jedan ugao gledanja na obrazovanje i IT.
Компјутераш блог
12/02/2015 @ 11:10
Daj mi molim te citat gde sam napisao ili rekao da ne treba učiti. Budalaština. UVEK TREBA UČITI!
Napisao sam da ja lično nisam bio zadovoljan zastarelim načinom obrazovanja pa sam SAM UČIO koristeći javno dostupnu dokumentaciju, sam budžeći i petljajući svašta nešto i slično…i to učio ono što je mene zanimalo, a zanimao me IT.
Završio sam višu školu koja je bila vezana za nešto što sam tad voleo (vozovi) kao što piše na stranici ali me je obrazovni sistem lako razoružao od interesovanja tako da sam i tu Višu završio, što bi mladi rekli – nizkurac a posle se moralo raditi i nisam imao mogućnosti daljeg finansiranja (samo jedan čovek u kući je zaradjivao) pa sam morao da odustanem od daljeg školovanja i posvetim se pravljenju traženju posla.
Uvek treba učiti, iskreno ne znam kakvo je sad stanje školstva, tu je već Bojan više u priči, možda se nešto promenilo, možda i nije – ne znam, ali ponavljam UVEK TREBA UČITI, ako ne na fakultetu onda samoinicijativno…tako da mojne da izvrćeš! 🙂
Gospodin Popara
15/02/2015 @ 08:42
Dobar tekst
Miki1g
12/09/2016 @ 20:33
„Ako uđete u IT industriju bez fakulteta, dobre su šanse da nećete mnogo napredovati.“
Koliko me je iznervirala ova recenica. 😀 Cekaj ti sad hoces da kazes da neko ko nema fakultet, a posveti svoj zivot programiranju(cima se non stop, gleda, trazi, juri, cita,…), ukratko – napreduje iz dana u dan, nece moci da napreduje u it industriji, samo zato jer nema fakultetsku diplomu?
Анонимни Корисник
13/09/2016 @ 08:02
Ne, hoću da kažem, kao što sam i rekao, da su male šanse. To ne znači da je nemoguće, već teško. Dovoljno je pogledati oglase za bilo koju seniorsku poziciju i jasno je da tu nema mnogo mesta za ljude bez fakulteta. Jasno stoji ETF, FON, PMF ili IT/Computer Science or similar field. Ja sam samo dao komentar na zatečeno stanje u domaćoj privredi.
Miki1g
14/09/2016 @ 00:32
ETF, FON, PMF, etc… stoji, jer da ne stoji prijavljivali bi se ljudi koji nemaju pojma o cemu je rec. U vecini kompanija kada odes na razgovor za posao dobijes zadatak neki, radis live coding ili nesto slicno. Znas=prosao si, ne znas=nisi prosao. Naravno da prednost imaju ljudi sa fakultetom, ali ne treba njima neko ko ima zavrsen fakultet, a nema pojma da kodira. Sve se u it industriji desava jako brzo, i niko nema vremena za gubljenje. Vreme je novac. Primer: Imas auto mehanicarsku radnju koja puca od posla(treba ti pojacanje), zaposlices lika sa zavrsenom masinskom skolom ili masinskim fakultetom(w/e) koji nema pojma posao, ili ces da zaposlis lika koji ima osnovnu skolu, a kida i zavrsi ti 5 auta na dan? Ovo je samo moje misljenje. Pozdrav
Компјутераш блог
14/09/2016 @ 09:48
Ја сам један од тих који нису завршили факултет (завршио сам Вишу Железничку Школу) и радим у ИТ сектору, само да се пријавим
RainhaLua
30/10/2016 @ 12:36
Ovo je sjajan tekst za one koji su mladji, na samom pocetku razvoja svoje buduce karijere, srednjoskolce ili one koji tek upisuju fakultet. Sta je sa nama koji smo sa svoje 31-2 shvatili da zelimo da potpuno menjamo profil? Ovaj tekst nama ne daje nikakvu nadu, a ima nas. Ja zelim da ucim programiranje i da se time bavim, i nisam jedina koja je do tog zakljucka dosla nakon visegodisnje karijere u potpuno drugacijoj industriji, industriji koja se ni po cemu ne dodiruje sa IT-jem.
Анонимни Корисник
02/11/2016 @ 10:30
Zdravo, hvala što ste pročitali tekst! Ne vidim zašto gore napisano ne bi davalo nadu niti zašto neko ne bi mogao da se preorijentiše na IT. Svako može da uzme da uči. Svakako je teže naći posao sa preko 30 godina kao junior, ali ne vidim razlog zašto ne biste pokušali.
Imajte na umu da i u tim godinama (mada smatram da to nije problem) možete upisati master iz neke IT oblasti, npr. IT management ili slično. Samo nemojte očekivati da ćete brzo postati dobar informatičar na nivou nekoga ko je uložio godine pa i decenije u sebe.
Davor Facic
28/12/2016 @ 05:36
Pitanje moje glasi za vas iskusne IT-evce, da li se „IT Academy“ ( http://www.it-akademija.com/ ) isto ceni kao i fakultet i sta se sa tim nivoom skolovanja (Srednja skola i IT akademija) moze postici ili koliko napredovati u ovoj industriji, hvala unapred!
Анонимни Корисник
05/01/2017 @ 09:51
IT Academy se nikako ne može ceniti kao fakultet jer to nije fakultet. Da li vredi na poslu, zavisi isključivo od poslodavca i kadra koji traži.
Stjefno
08/01/2017 @ 21:18
Jel to stvarno ko neki kurs, zapravo ho u da kazem ne vredi bas nista.ako vi kazete da to nije fakultet sta je onda? Molim vas na iskrenosti da mi neko kaze.I je li bolje upisivati racunarske nauke ili ovo IT? HVALA UNAPRIJED
Анонимни Корисник
13/01/2017 @ 08:51
Kako stvarno izgleda IT Akademija moraćeš odgovor da potražiš kod nekoga ko je zapravo tamo išao. Naše pretpostavke ne znače puno.
Što se drugog pitanja tiče, IT ili računarske nauke, to su dva prilično različita polja. Striktno teorijski, IT je bliži poslovnom sektoru, administraciji, impementaciji rešenja… dok se računarske nauke bave razvojem softvera, algoritmima, raznim optimizacija i slično. Šta god od ta dva da se zna, dobro je. Samo oba zahtevaju dosta uloženog truda, bilo ličnog obrazovanja i istaživanja, bilo formalnog kroz fakultete i licencirane kurseve. Dobar stručnjak iz ovih oblasti (a i inače) se ne postaje preko noći.
Hvala na pitanju!
Petar
11/02/2017 @ 08:36
Zdravo. Covek se danas moze obrazovati putem interneta,edukovati. Problem je u moru informacija ne lutati i ne upijati trivijalne. Dosao sam i do vase strane i tu se evo i zadrzao. Ja imam 43 godine i uopste nisam u IT sektoru,ali me zanima da saznam sto vise. Pa razlog bi bio i u tome sto moj sin sa 11 godina ne igra samo igrice vec instalira OS ,ulazi u Bios. Jednom recju intuitivno trazi i resava, a ja mu ne mogu pomoci. NAravno previ i greske,potpuno normalno,otvara racunare vec dve godine i vidim da ga interesuje. Da neduzim. Hteo sam da pitam,sta cemo sa njegovom generacijom i gde da ih uputimo da im pravilno ,ali na mek nacin objasne i uvode ih u taj svet tehnologija na zanimljiv,postepen,ali ispravan nacin? Njega konkretno interesuje sam sistem. Prisustvovao jue radionicama besplatnim u Comtrade. Velikom delu njegove generacije IT je youtube i facebook. Sta sa detetom koje zeli vise?
Pozdrav
Nemanja
12/04/2017 @ 13:43
Pročitao sam sve vaše komentare, i video sam da se pominje da neko ko ima više od 30g teško može da dođe do posla juniora, ja sam takav slučaj. Imam 33g, završio sam visoku tehničku školu i od programiranja znam osnove programiranja u „C“ jeziku i Java programskom jeziku. Učio sam nešto preko tutorijala na internetu i sada sam na nivou da mogu da napravim neki prosečan sajt bez back-end tehnologija (tek učim php, Mysql..). Zanima me vaše mišljenje, ima li smisla učiti dalje IT tehnologije, jer nemam IT fakultet a nemam ni bilo kakvo iskustvo vezano za IT poslove?! I šta bi bio vaš predlog za dalje, kako neko ko je u mojoj poziciji može da napreduje i šta treba da radi?! Da li postoje firme (video sam da ovde ima ljudi koji se bave programiranjem) koje primaju totalne početnike na praksu?
Pozdrav svima!
Leafenix
14/05/2018 @ 09:36
A šta da kažem ja žensko sa 42 godine učim za sistem administratora. Želim MCSA sertifikat. To volim i rešila sam da nikada nije kasno. Naravno da posle završetka želim i da radim taj posao. Ali ovaj komentar razoružava. Mislim godine, pa još žensko u muškom segmentu….Citiram: “ ali ne vidim razlog zašto ne biste pokušali.“, „Imajte na umu da i u tim godinama (mada smatram da to nije problem)“, „Samo nemojte očekivati da ćete brzo postati dobar informatičar na nivou nekoga ko je uložio godine pa i decenije u sebe.“. Sve pohvale Vama! I činjenica je da se lakše uči dok si mlađi. Ali lično mislim da nije nikad kasno ako nešto dovoljno želiš. Naravno bitan je i uložen trud i želja za znanjem. Pozdrav
Artur
22/06/2018 @ 23:02
Ja uskoro punim 30, programiram jos od malih nogu, imam portfelj radova, a ne mogu da nadjem posao. Ne znam konkretno do cega ja, ali ono sto znam to je da je naci posao programera za mene jako tezak posao.
Ako je coveku cilj da uci, to je najlaksi posao. To mozes uvek i sasvim je nebitno koliko brzo ili sporo ucis. Slozio bih se s tvojim zapazanjem da stariji ljudi sporije uce. Ja imam svoju teoriju zasto je to tako, teoriju koja predstavlja tu naizgled negativnu pojavu u pozitivnom svetlu.
Medjutim, ukoliko je coveku cilj da se zaposli, tj. da svojim znanjem zaradi, to je potpuno druga stvar. Ja sam licno na ivici od odustajanja od trazenja posla u IT sektoru.
Kao neko ko zeli da se zaposli, potrebno je biti u toku sa potrebama poslodavaca. Znanje samo po sebi ne moze da te zaposli ukoliko ne postoje poslodavci kojima je ono potrebno. To je jedan od glavnih problema. Ti hoces da se zaposlis a ne znas sta je potrebno poslodavcima; ili znas sta im je potrebno ali nisi siguran da ce ta potreba postojati i da ce ostati neispunjena onda kada se budes kvalifikao.
Mi ucimo ucimo ucimo i sticemo sticemo sticemo gomilu znanja da na kraju ne bi mogli da ga monetizujemo. Znanje je lepo po sebi ali ako nema uslova za njegovo odrzavanje ono odlazi u smrt zajedno sa osobom koja ga poseduje.
Ja sam licno oduvek bio za pokretanje sopstvenog biznisa. Problem s tim je sto je potreban dobar devizni spric da bi mogao samo da pokusas. Ako nemas nekog ko ce te finansirati, ko ce investirati u tebe, ta opcija ne postoji.
Tako da . . . dobrodosli u realnost. Kao sto vidite, ona je indiferentna i surova. Nju ne zanima sta vi zelite ili ocekujete. Njoj je jedini cilj da bude.
Neskete
26/08/2018 @ 07:10
Jako je bitno imati i znanje i diplomu, ali u odredjenom gradu. Moj primer: zavrsila IT, godinama ucim, konkretno web programiranje, ali se zaljubila i stvorila porodicu u Uzicu, mestu gde ne postoji IT firma. Tako da godine prolaze, ja radim malo kao freelancer (koliko klinci dozvoljavaju) malo neke „leve“ poslove i tako . Sto znaci, ne vredi ni znanje ni diploma ukoliko nisi u BG ili NS i ukoliko imas malu decu pa moras nocu da spavas.