11/02/2015

Како до посла у ИТ-ју?

Анонимни Корисник Ваши текстови Каријера 30 коментара

Одавно круже приче у земљи да је бављење информатиком, а посебно ИТ-јем перспективно, да су у тој индустрији највеће плате и да посао чека свакога ко заврши одговарајући факултет. Иако ово звучи лепо, далеко је од истинитог.

Стоји да је бављење информатиком перспективно, што је и логично, јер смо у сред информатичке револуције. Да ли су највеће плате не знам, али могу да кажем да су добре. Оно што верујем да занима највећи број људи јесте посао. Има га доста, али као и у било којој другој области није загарантован.

У овом тексту покушаћу да разјасним поједине митове везане за ИТ струку и да дам савете како да постанете бољи професионалац.

Факултет није битан?

Једна велика грешка коју праве млади људи на крају средње школе који желе што пре да се запосле, јесте да су убеђени да им факултет не треба.

Истина је да се може постати програмер и без факултета, истина је да доста веб дизајнера почиње да ради у средњој школи и све је то похвално, АЛИ! Факултет не учи искључиво послу, не учи како да кодирате (доста људи кодирање сматра програмирањем) већ вам ствара извесне радне навике и дисциплину, учи вас апстракним идејама и техникама решавања проблема.Укратко, даје дубину вашем знању.

Ако уђете у ИТ индустрију без факултета, добре су шансе да нећете много напредовати. Зарадићете за свој хлеб, али будите спремни да ћете вероватно исти или сличан посао радити целу каријеру. Ова опција је идеална за фриленсере и људе који хоће да зараде који динар са стране, али за озбиљну каријеру морате завршити факултет.

Немојте се заносити људима који су напустили своје студије и основали корпорације које зарађују огромне паре (сами пронађите на кога мислим). То су индивидуaлни случајеви чије комплетне приче не знате, немате представу колико су пара имали да инвестирају, у којим условима се десило све што им се десило и колико рада је уложено да те компаније постану гиганти. Ако вам се укаже прилика за нешто слично, само напред, али немојте да вам такви буду водичи за каријеру. Добре су шансе да нећете успети.

Уписали сте факултет и шта сад?

Велики број људи упише факултет јер му је речено (или сте послушали савет из претходног поглавља) и обично не знају шта даље. Ово је сасвим нормално и очекивано. Ако сте дошли на факултет са јасном идејом шта желите, одлично!

Ако пак још увек тражите себе, потрудите се да та потрага траје што краће. Разлози су једноставни, студије трају кратко и што више времена траћите на тражење себе, мање времена користите за сопствено усавршавање.

Будите спремни и очекујте да вас факултет неће научити гомили ствари. Даће вам оквир, идеје, методологије, алгоритме… али то је то. Ви морате стално да истражујете и учите нове ствари, примењујете научено у пракси, као и да критикујете постојеће и тражите боље. То је основа научног напретка и добра мантра за лично напредовање.

Најгоре што можете урадити себи јесте да што пре завршите факултет, са лепим просеком и да очекујете да ћете бити позвани на разговор за посао. Ово се једноставно не дешава јер и у ИТ-ју владају исти закони понуде и траже као и у другим индустријама. Будите сигурни да што више људи буде улазило у информатичке воде, то ће услови за добар посао бити тежи.

Математика није потребна за програмирање?

Једно од најчешће постављаних питања у ИТ-ју се тиче матиматике и програмирања.
Да ли је потребна? ДА. У којој мери? Зависи од посла до посла.

С обзиром да рачунар извршава математичке операције програмирање без било каквог знања математике је скоро немогуће. Е сад, да ли ћете радити са интегралима или линераном алгебром је дефинисано послом. У великом броју случајева користићете основне математичке операције. Међутим, ако имате жељу да напредујете и дођете до позиција пројектаната будите сигурни да ће вам напредна математика скоро сигурно бити потребна.

Чим дође потреба за алгоритмима, ако не знате математику нећете моћи да радите. Имајте ово у виду када будете пројектовали своју каријеру, а и бирали одговарајући Факултет.

Информатика је само програмирање?

Далеко од тога. Информатика је скуп разних дисциплина као што су рачунарска наука, софтверско инжењерство, информациони системи, информационе технологије… Истина је да за добар део послова, програмирање је предуслов, али такође има и solidан број оних послова где то није случај. Свакако да је познавање програмирања предност, било да је директно потребо за посао или не. С обзиром на број послова, најбоље је да читаоци сами проуче где је потребно програмирање, а где не.

Пракса није потребна?

Много људи очекује да ће чим дођу на посао бити обучени да раде и то је то. После недељу дана имају посао и готова прича. Далеко од тога. На послу ћете проћи обуку, бићете упознати са фирмом, пословним процесима, технологијама које се користе и специфичностима посла. Нико вас неће учити како да програмирате, како да анализирате, пишете документацију итд. Такве ствари се уче током студија.

Како смо већ покрили да вас факултет не научи свему, јасно је да су праксе потребне. Најбржи начин да дођете до праксе јесте да се учланите у студентску организацију и учествујете на пројектима које та организација ради. Само избегните да вас увуку у гомилу бирократских послова.

Најквалитетнији начин да научите нове ствари и стекнете искуство је да тражите од асистената да вам дају напредније задатке за семинарске радове и пројекте. Иако делује непопуларно и тешко, ово је заиста најбољи начин јер не губите време ван факултета, директно учите оно што вас занима и асистенти ће скоро сигурно оберучке прихватити студента који се интересује за више. Доћићете у прилику да радите и на озбиљнијим пројектима и добити сасвим добру референцу за даљу каријеру. Само треба да будете упорни.

На крају, можете потражити праксу и у компанијама, али саветујем оне које имају планирани програм пракси и који нуде добре услове за рад. Будите свесни опасности да вас компанија прими на посао па вас искористи док радите небитне ствари. Плаћена пракса није толико битна колико стечено знање! Боље је радити неко време за џабе и научити много тога, него јурити новац. За то имате целу каријеру.

CV – што више то боље?

Никако! CV се иначе не пише генерички, већ за сваки посао посебно, а у ИТ-ју је то више него очигледно. CV од 10 страна описа апсолвентске екскурзије не долази у обзир. У CV напишите оно што заиста знате да радите и релевантно радно искуство и праксе. Ако знате да програмирате, немојте да вам стоји МS Office и Интернет међу вештинама.

Велики број HR менаџера једним погледом види шта знате, тако да је прва страна јако битна. Врло је важно да наведете шта сте радили, шта сте на том послу/пракси научили и како та знања можете даље да примените. Боље два посла са таквим описом, него двадесет само таксативно наведених. Притом, присуство на Линкедину је за информатичаре обавеза, заједно са ажурираним профилом. Такође, ако сте активни на друштвеним мрежама водите рачуна шта пишете и коментаришете, какве слике качите, да ли дозвољавате да вас други тагују на сликама итд.

Пре него што негде конкуришете, урадите један его search (гуглајте своје име) и видите шта о вама каже интернет.

Да ли да тражим велику плату?

Ах, дођосмо и до плате. Истина је да у ИТ-ју можете имати велику плату, постоје људи који раде за 1500, 2000 е месечно. Али то је само једна страна медаље.

Људи не воле да одговоре на питање колику би плату желели да имају када су за исту упитани на разговору за посао. Ово питање се поставља да би послодавац видео како себе цените. Нико вам неће дати мању плату јер сте тако рекли на разговору јер се плата дефинише разним правилницима, макар за уговор о раду. Такође, ако тражите превише, можете оставити утисак да прецењујете себе и тако себе лишите доброг посла.

Најбоље је видети који је то просек сличних послова и тражити то. С обзиром да не знате све мотиве послодавца, најбоље је бити искрен и реалан. Притом, имајте у виду да су плата и радно време у тесној вези. Добре су шансе да ћете за велику плату морати да радите 10, чак и 12 сати дневно, са две недеље годишњег одмора које вам прописује послодавац.

Добро размислите о свим факторима посла, а не само финансијком, иако је он међу најбитнијима.

Немам довољно година искуства?

Врло често се може видети оглас где је један од првих услова 3, 5 или 10 година искуства. Ако овај услов не испуњавате, немојте тек тако одустајати од конкурисања. Будите свесни чињенице да су сениори (људи са више година искуства) јако ретки. Ово је случај генерално у свету па и код нас.

Такође, честа је и ситуација да компанија једноставно не може да плати онолико колико сениор тражи. У таквим случајевима врло лако се може десити да запосле и кandидата са мање година искуства, наравно, ако су остали критеријуми испуњени. Само немојте као почетник да конкуришете негде где се тражи 10 година искуства, већ будите реални.

Који посао тражити?

Многи би вам на ово питање као из topа одговорили „Буди веб девелопер!“. Зашто? Наизглед има пуно посла, тражено је, популарно, лакше него неки други послови. Све је то лепо, али остаје чињеница да веб девелопера има убедљиво највише на тржишту. Не знам тачне бројке, али ценим око 40-50%. Са тако великом понудом опада цена рада, па самим тим не можете одмах очекивати велику плату.

С друге стране, ако се одлучите да будете мрежни или Linux администратор, будите сигурни да су веће шансе да посао нађе вас, него ви посао. Разлог је управо у недостатку ових кадрова. Иако су ови профили узети само као репрезентативни пример, чињеница је да постоји много послова у информатици, а да неких кадрова има превише, а неких премало. Ово питање је такође и уско везано са оријентацијом током факултета, тако да водите рачуна и о параметру тражње вашег профила.

Невоља је што се у информатици многе ствари јако брзо мењају. На пример, пре десетак година нико није могао да очекује да ће Андроид девелопер да буде једно од најтраженијих занимања данас (што не значи да ће исто бити и за десет година). Најбољи савет је да пратите тржиште рада још од средње школе, вести, трендове, догађаје и у складу са тим формирате своје опредељење.

За крај…

На крају овог текста остављам вама да процените колико је тешко доћи до посла у ИТ-ју. Оно што ми је био циљ јесте да истакнем да су послови у ИТ-ју доста комплекснији него што то са стране може да делује и да је потребно доста рада, како иницијалног током студија, тако и током каријере на константном учењу и усавршавању.

Оно што је сигурно данас, а и биће тако у деценијама које долазе, јесте да квалитетне стручњаке заиста чека посао, а на вама је само да постанете квалитетни!