Какве нам све бољке ‘дарује’ рад на компјутеру

„Лако је вама компјутерашима, увек у тoплом, код куће, радите кад хоћете, немате шефа да вам стоји над главом и дере се, не делите канцеларију са колегом који смара, немате терен по киши, блату, снегу… Само „чвакате“ по тој тастатури, а паре лежу на рачун.“

Ух што мрзим кад ми неко то каже! Боље шамар да ми лупи.

А то што сам се искривио ко саксофон од исте те „удобне столице“ и истог тог „чвакањ“ по тастатури? Што сам оћоравео толико да иако носим наочаре не препознајем људе кад ми подигну руку да ми се преко пута јаве… А хемороиди? То се не рачуна?

Зато сам, драги моји компјутераши, осетио потребу да напишем овај текст, да дам увид у све оне опасности које вребају и уништавају здравље људи који дуго времена проводе за рачунаром и то пре свега због посла, због озбиљног и обимног посла, а не у доколици. Па да кренемо редом…

Фибромијалгија

Да ли вам се често дешава да вас све боли – врат, леђа, рамена, руке, ноге, и све чешће се осећате укочено? Е па то су вам, пријатељи моји, јасни симптоми фибромијалгије, ванзглобног реуматског обољења, дакле, болести која не напада зглобове, него мишиће. Реч је о променама на фиброзним влакнима мишићног ткива које подразумевају претварање течних беланчевина у гел. Те промене у почетку нису приметне на додир, али временом прерастају у чвориће и могу се опипати прстима. Ти чворићи могу нарушити еластичност мишића, што даље доводи до ограничене покретљивости.

Главни симптоми су болови у мишићима. Такође, често се јављају и осећај утрнулости, малаксалост, печење и свраб у пределу оболелих мишића. Ови чворићи најчешће се јављају на врату, између лопатица, на крстима, доњим деловима кукова, на задњој ложи бутина. То су делови тела који су највише оптерећени приликом принудног положаја какав имају за време седења у компјутерској столици.

Рад у положају који не прија телу, пред компјутером, главни је узрок овог обољења. Прсти су скупљени, рамена и леђа такође, а човек често у том положају проведе цео радни дан. Тако згрчен он одлази и на спавање. Често се тако и пробуди. Мени се дешавало да када журим да нешто завршим, да заспим у столици и да тако одспавам неколико сати, па кад се пробудим, утрнуле ми и руке и ноге, не могу да устанем из столице. Ал шта ћеш, све у рок службе.

Лекари кажу да је једна од превентивних мера прилагођавање радног места физиолошким потребама човека.

• Монитор треба увек да буде испред вас, а никако са стране.
• Кад је реч о раду са тастатуром, руке не треба ослањати на сто. Ако су руке лактовима ослоњене на сто, не можемо на време препознати замор и настављамо да радимо у таквом принудном положају.
• Треба правити што ћешће паузе. На сваких пола сата устаните по 5 минута, протегните ноге, опустите мишиће, а можете урадити и неколико лаганих вежби за разгибавање. Свакодневна физичка активност, лекари кажу макар по пола сата, такође је веома пожељна. Можете радити најједноставније вежбе, возити бицикл, ићи на пливање…

Фибромијалгија се најбоље лечи масажом, и то агресивном, која траје у континуитету најмање 10 дана. Најбољи резултати се постижу када се комбинује са електротерапијом и терапијом грејањем.

Деформитети кичме

Најчешћи деформитети проузроковани дугим седењем за компјутерским столом су сколиоза, кифоза и лордоза. Углавном се јављају код деце у развоју, али су све чешћи случајеви њихове појаве и код одраслих особа које проводе много времена за рачунаром.

Њихова превенција подразумева пре свега правилно држање кичме док сте у седећем положају, као и свакодневно вежбање или бављење неким спортом, стручњаци тврде најбоље пливањем.

Ако до деформитета ипак дође, веома је важно на време се обратити лекару, јер нелечење може довести до озбиљних здравствених проблема, као што су промене кардиоваскуларног система, али и јаки и врло непријатни болови.

Проблеми са видом

Тзв. компјутерски вид је синдром који узрокује замарање очију, суве очи или њихово претерано сузење, појаву црвенила или пецкања. Очи постају преосетљиве на јаче осветљење, долази до замућења вида, фокусирање постаје успорено и отежано, јавља се главобоља, ремети се перцепција боја.

Према саветима лекара, особе које проводе доста времена за компјутером треда да у превентивне сврхе поштују неколико важних правила.

• За рад на рачунару користите наочаре са специјалним стаклима које имају антирефлексни слој који ће у значајном проценту умањити дејство штетног светла. Ношењем оваквих наочара можете спречити појаву главобоље, трептања испред очију и њиховог пецкања, као и замућен вид.
• Током рада за рачунаром, корисно је да повремено скренете поглед са монитора и усмерите га у неку удаљену тачку. Тако ћете омогућити истезање очних мишића. Ако је радна соба мала, опремите је огледалом и повремено усмеравајте поглед у њега. Ефекти ће бити исти као и када гледате у удаљену тачку.
• Правите честе паузе – на сваких пола сата или сат, по 5 до 10 минута.
• Водите рачуна о висини монитора, који треба позиционирати тако да одговара вашој висини. Превисоко или прениско постављен монитор изазива проблеме са видом. Ово најлакше можете решити набавком столице са опцијом подешавања висине.
• Поведите рачуна о томе како дневна светлост допире до монитора. Познаваоци ове проблематике тврде да дневна светлост треба да долази са леве стране у односу на ваш положај за компјутерским столом.

Хемороиди

Према тврдњама људи од струке, проблеме са хемороидима најчешће имају оне особе које свој радни дан проведу у седећем положају, дакле и ми који радимо за компјутером. А хемороиди су и гадни и досадни. Да не детаљишем баш са симптомима, вероватно су свима познати, само да напоменем да ко их једном заради, тешко ће их се отарасити.

И овде се у превентивне сврхе препоручује да се сваког сата направи десетоминутна пауза коју треба искористити за шетњу. Такође се каже да мекану радну столицу са тапацирунгом треба заменити столицом са тврдом подлогом. Саветују се и свакодневне вежбе трбушних мишића јер се тако поспешује проток крви у карличном пределу. И наравно исхрана која укључује што више воћа и поврћа и друге влакнасте хране.

Овде сам само писао о обољењима о којима знам и о којима сам прочитао по другим чланцима и чуо од компетентних људи. А листа здравствених проблема је сигурно много дужа…

И тако вам је то пријатељи, наше „рачунарске бољке“ могу бити итекако гадне, а наш посао је више него напоран. Зато не дозволите било коме да омаловажава ваш труд и ваше умеће, него свим тим незналицама одмах дајте до знања да такву реторику нећете трпети! Тако ће вам бити лакше да са њима „изађете на крај“, верујте ми на реч.

Повезан текст: Неке не баш тако добре стране рада у ИТ сфери