Не верујте никад никоме: Кућни XXX снимци

Једна Италијанка је мало експериментисала са својом сексуалношћу, снимала се док се бамбусала са дечком, па тај снимак послала бившем дечку али и неким провереним пријатељима.

Он је, као и скоро сви мушкарци то одмах обнародовао из освете највероватније, да се види какав је улов уловио и какав је маљави јебач па је то поделио највероватније са неким другим а неко други је то звизнуо на нет – а оно што је на нету налази се код свих, па су сви гледали ту јебачину.

Епилог, девојка се преселила, покушала да промени име али џаба – тај снимак као и подругљиво смејање других „светаца“ планете ју је пратио где-год.

Почели су људи и да се спрдају са том причом, да праве мемее, пародије и слично…и њен софтвер једноставно то више није могао да издржи и она је решила да се убије. Једна млада, лепа девојка – воздра.

Izvor: Vukajlija.com
Извор: Вукајлија.com

Више о томе на овом линку

Ово је прича највише за тинејџерке и девојке које сад откривају своју сексуалност, почињу фрајери да их мувају и тако то – и њима се првенствено обраћам и зато ћу и писати „у женском роду“, али и за друге девојке и жене које мисле да су сигурне јер су снимиле видео себе и дечка (или девојке, групњака или шта год) и тај снимак сем њих и евентуално тог мужа/дечка нема нико и нико никад и неће имати. Прво је питање, шта после раскида, свађе, развода…али хајде, нећемо се тиме бавити.

Претпоставимо да је тај твој дечко и да су ти твоји пријатељи заиста људи од поверења и да стварно неће никад са било ким да поделе тај снимак – како онда тај снимак уопште може да доспе у јавност?

  • Неко мазне дечку/мужу/пријатељу телефон, у превозу, извуче из торбе, поломи стакло на колима и узме или било како другачије па лагано кући, приступи storage-у (у даљем тексту складишту) телефона и види снимак….продао га неком GFrevenge сајту за 20€ и ето снимка на интернету.
    Опција 2 је да је телефон једноставно испао из џепа у таксију, јавном превозу или га човек заборавио за шанком.
  • Телефон је био повезан на неко cloud (у даљем тексту: клауд) складиште, рецимо DropBox или Google Drive. Неко је ухаковао складиште, не твоје него глобално (а то се дешава богами, рецимо 2012. је хакован Dropbox) и има приступ снимцима. Ето снимка на интернету.
    Причитај рецимо Википедијин текст о хаковању iCloud сервиса 2014-те године – линк овде
  • Неко је једноставно ухаковао његов клауд налог јер је лозинка била никаква – и ето снимка на интернету.
  • Телефон се покварио и човек га однео у овлашћени сервис – све регуларно…а док је телефон покварен није могао да обрише видео снимак….или је једноставно и заборавио да има тај видео снимак на телефону.
    Сервисери имају приступ складишту и најверованије ће прегледати све снимке – јер ипак…људи су то, ајд баш да видимо има ли какве приватне порњаве. Можда ће неко од њих да објави снимак највероватније после годину-две и ето снимка на нету. Ако не објави прекопираће снимак код себе, однети кући и показивати некоме те „ширење може да почне“.
  • Човек покупи неки малвер који пошаље снимак на неки нападачев сервер и ето снимка на интернету
  • Човеку се телефон синхронизује са компјутером путем неког клауд сервиса, фајл на лаптопу незаштићен и свако ко има приступ лаптопу има приступ и снимку….а приступ лаптопу може имати:
    – било ко док сте на некој незаштићеној отвореној мрежи (типа у МекДоналдсу)
    – хакер уколико вас је заразио RAT-ом или неким другим малвером било кад (шта је RAT прочитајте овде)
    – било ко ко има физички приступ лаптопу, укључујући и лопова на паркингу (више о томе овде)
  • Човек, рецимо уроља се од алкохола и грешком пошаље баш тај фајл некоме.
  • Неки други начин, којег и не могу да се сетим да напишем овде на прву

Сад прочитајте сво ово горе поново, али замислите да никад нисте никоме послали свој кућни секси снимак, односно да је снимак остао код вас, на телефону или лаптопу. Нема разлике. Некоме послали или не, док год тај снимак постоји негде у неком нешифрован формату – нисте безбедни.

…а наравно, увек имај на уму да већина мушкараца маљавих воли да се хвали другим мушкарцима…

Ако си баш решила да имаш своју приватну XXX колекцију

  • Снимај искључиво својим телефоном, не његовим. Дечко може да сними, да одгледате после заједно – па да обрише…а питање јесте ДА ЛИ ЈЕ ЗАИСТА ОБРИСАО ВИДЕО?
    Скоро сви клауд клијенти имају опцију аутоматског слања видео снимака и фотографија на клауд…тако да чак и да је „на моје је очи обрисао снимак или фотографију“ – највероватније НИЈЕ. Google Drive је рецимо фабрички инсталиран на већини Андроид телефона и има могућност аутоматског слања снимака на клауд.
    Ваш телефон мора да буде закључан добрим пин кодом. Тренутно тражим програм који може даљинским путем да обрише и складиште (SD картицу) али за сад не налазим на такав – Google Android Manager ће обрисати све сем SD картице, тако да од њега тад више штете него користи – јер ће пут ка видео снимку бити без икаквог пина.
    …и по могућсту, телефон цео треба да буде шифрован (више о томе на HowToGeek)
  • Видео снимак што пре или обриши са телефона или ако си баш решила да имаш своју колекцију – пребаци на компјутер па обриши са телефона. На компјутеру обавезно мораш да имаш добар антивирус (рецимо овај бесплатни) како би заразу RAT-ом или неким другим малвером смањила на минималац а видео снимак на компјутеру ОБАВЕЗНО мора да буде у VeraCrypt шифрованом контејнеру (није то компликовано наместити, више о томе овде) који има колико толико зајебану лозинку – коју наравно знаш само ти и нико сем тебе. Сем антивируса, обавезна је и лозинка на корисничком налогу…тако да све и да неко бутне компјутер у LiveMode-у неће имати приступ видео снимку.
  • Никад не пребацуј видео снимак на USB флеш – сем ако није на VeraCrypt контејнеру са зајебаном шифром. USB флеш се баш лако губи а подаци са њега лако опорављају после брисања.
  • Никад снимак не пребацујте на хард диск некога друга – привремено, само да види па да обрише, па нека је видео снимак „обрисан на ваше очи и са диска и из Recycle Bina и са SHIFT-DELETE„. Било ко може да инсталира рецимо бесплатни Recuva програм и поврати снимак назад у року од 3 минуте, без капи зноја.
  • Снимку није место на DropBox-у, Google Drive-у или било ком другом клауд сервису, али ако си баш решила да имаш бекап видеа и тамо – обавезно VeraCrypt и јака лозинка.
  • Никад, ни у најлуђим сновима, не објављуј на Фејсбуку и било где, па таман да је и „Only me“ privacy-mode у питању, ФБ заштићен са 100 заштита и лозинка „Компјутераш Approve„. Приватним XXX снимцима није место на интернету – јер, који онда ђаво представља ово „Приватни“ – на интернету нема приватности. Наравно, ако си баш решила да се прославиш на тај начин, као ове старлете и певаљке, онда ОК – али добро размисли и баци на папир шта добијаш а шта губиш тиме.

Дакле, није све засновано само на поверењу – ако имаш приватни снимак мораш бити дебело пажљива али и поткована неким основним знањем кад је безбедност података у питању.