Неспоразуми са разговора за посао око плате
Био сам на разговору за посао у једној београдској ИТ фирми која се заправо бави аутсорсингом за стране клијенте али имају и свој софтвер који развијају и одржавају. Сва три круга разговора су прошла одлично – и упознавање и тест знања и разговор са власником. Разговор са власником је прошао у доста опуштеној атмосфери, без притисака, тензија, може се рећи у скоро па пријатељском разговору. Дошло је питање колика би била моја жељена плата за рад у тој фирми. Рекао сам 1000€. Власник је рекао да је то ОК и да се, колико он зна, уклапа у буџет, да сам оставио добар утисак и да ће ме контактирати после неког времена.
Прође више од месец дана, ни трага – ни гласа.
Послао сам мејл са питањем: „Поштовани, у ком је статусу моја пријава за посао, да ли сам и даље у причи и ако нисам можете ли ми укратко рећи где сам погрешио, какав сам утисак оставио – много би ми значило за будуће конкурсе за посао„. Искрено – нисам се надао никаквом одговору.
…изненађење, после 2h сам добио оговор директно од власника фирме који је написао: „Поштовани, генерално сте оставили добар утисак али је плата коју сте тражили ван нашег буџета. Оно што ми можемо да понудимо јесте плата од 800€“
Захвалио сам се на одговору и заиста је леп гест власника фирме што ми је одговорио на имејл који ће ми заиста помоћи у даљој потрази за послом али ми је жао што је наступио неспоразум. Власник ме је питао која је моја жељена плата, плата коју очекујем у фирми, ја сам рекао 1000€ – али 1000€ није плата испод које не бих радио. Истина је да ми је на разговору рекао: „Слушајте, 1000€ се не уклапа у наш буџет, можемо вам понудити плату од 800€ (а имали бисте, наравно ако има, плус ово-или-оно)“ да бих прихватио посао на одмах и без даљих преговора и одмах потписао где треба – а плата од 800€. Заправо, прихватио бих и да ми је понудио и плату 700€ из мени познатих разлога које не бих да пишем. Дакле да ми је рекао плата ће ти бити 800€, прихватио бих са осмехом на лицу. Овако, безвезе.
Генерално ме то питање око плате убија…још нисам био на разговору, а био сам а доста….већина те пита која је твоја очекивана (или жељена) за коју би радио код њих, кажеш много – похлепан си, кажеш мало – не поштујеш самог себе, кажеш нешто средње – схваташ себе као просек а опет некима је много некима је мало….и опет, никад нисам налетео на то да смо могли даље да преговарамо о плати. Они себи зацртали плату за кандидата YYY евра, ти рекао XXX – не уклапаш се ћао. Зашто је проблем да уколико плата бежи 20% горе-доле, као што је случај био у мом разговору да се каже колика плата је могућа у тој фирми – кад је човек већ дошао до краја са разговорима и тестирањима, људи смо – нудиш мало хвала-и-довиђења, нудиш довољно – добар дан, нудиш више – где је мој лаптоп.
Напомена са моје стране (Kompjuteras.com): Кад разговарате о плати ако вас питају за жељену плату реците колика би била али нагласите да сте спремни за даље преговоре око плате, тј да жељено није исто што зацртано…јер очигледно мора свака могућност неспоразума да се одстрани. Ако вас питају која је плата испод које не бисте ишли – то је друго, ту већ нема преговора.
Ivan
10/07/2017 @ 16:15
Mislim da ti svakako zaslužujepš mnogo više od tih 800€.
Стеван
22/07/2017 @ 17:28
Мој коментар је из позиције некога ко је у предузећу на Западу био у неколико наврата члан комисије која је разговарала са кандидатима за ИТ позиције и преговарала око цене рада. Дакле иста ситуација, нешто другачија пословна култура која све чешће долази код нас.
Пре свега, сматра се да ако си почетник у некој бранши, није баш упутно да се превише цењкаш око плате. Ово се толерише само неким великим талентима који иза себе имају неке вредне аматерске пројекте или богатије приватно искуство. У другим случајевима (инжењер са више година радног искуства и слично) се свакако подразумева да ће у каснијим фазама разговора морати да се покрене питање о кинти.
Добро резонујеш кад је у питању то колико цениш самог себе, само ти фали квалитетан закључак: увек ти је стартна позиција (просек + 10-ак %) и обавезно додаш да си флексибилан за договор око цифре.
Фирме које су зацртале цифру (обично нижу од просека) нису добар избор за тебе као запосленог и то не само по питању плате. Ти послодавци су обично на ивици егзистенције и примају људе за неки кључни пројекат који треба да их извуче из буле. То значи да ће од тебе тражити прековремени рад за мање пара, биће често нервозни и имати нереалне захтеве, а ако се ипак догоди да цикну добићеш врло слабе препоруке које твој будући послодавац неће моћи да провери. Дакле, са таквим фирмама ризикујеш у сваком случају.
Посао се мења (пожељно) увек у ситуацији када већ имаш посао. Онда тражиш бољу позицију и бољу кинту, и ОБАВЕЗНО инсистираш да будеш фер према тренутном послодавцу (око завршетка пројекта/уговора/поштовања отказног рока итд, итд). То је оно што нови послодавац цени код запослених.
Одговор на питање: како видиш себе за пет година? Одговор је увек: у истој бранши са богатијим искуством у некој паралелној технологији и на неком одговорнијем (од места за које се пријаљујеш) месту у тиму. Увек.
Ако мораш да прихватиш посао за далеко мање паре од просека, прихвати га и одмах почни да тражиш нови посао. Када после неколико недеља месеци добијеш другу понуду, дођеш код менаџера и цењкаш се око услова. Никада (дакле НИКАДА) не дајеш информацију у којој другој фирми си добио понуду јер ако твој менаџер позове ту фирму, скоро сигурно ћеш изгубити оба посла за врло кратко време. Просто мораш да штитиш свој интерес и поверење које ти је указала та друга фирма бољом понудом за посао.
princip
06/07/2018 @ 12:39
Koliku platu može da očekuje neko ko prvi put stupa u radni odnos? Znači bez ikakvog prethodnog iskustva (možda eventualno mesec-dva prakse), krenem da radim kao junior i šta mogu da očekujem? Konkretno mislim na južnu Srbiju. Video sam one ankete koje kažu da je prosečna juniorska plata u Srbiji oko 700e, mada mi se čini da su tu pod juniore ubrajali i one koji rade i po preko godinu dana.
rebro
17/07/2018 @ 22:48
Kada razgovarate o plati bitno je da naglasite sledeće:
1. Svoju željenu platu
2. Da li je fiksna ili ne
3. Da li ste spremni da pregovarate ili ne
4. Da li je plata bruto ili neto
5. Da l iima benefita i koji su
I najvažnije da poslodavcu postavite pitanje „Kada mogu da očekujem Vaš odgovor“. Na ovaj način ga faktički prisiljavate da vam tog momenta odgovori kada možete očekivati odgovor bilo pozitivan ili negativan. Ovo je kulturan i profesionalan način. Ukoliko pak odgovora nema u vreme kada je naznačeno na razgovoru za posao onda je firma potpuno neprofesonalna i svaka dalja komunikacija je bespotrebna.
Aleksandar
06/11/2019 @ 15:07
Nema dileme da je pitanje plate najosetljiviji deo intervjua… Slažem se sa korisnikom Rebro da treba pitati poslodavca pitanje vezano za vreme odgovora, to je jako važno uraditi, da ne biste bezveze očekivali nešto što je već rešeno, na žalost ne u vašu korist.
Više puta sam bio u sličnoj situaciji, dok nisam zacrtao da direktno pitam za platu ili da insistiram da mi daju odgovor vezan za njihov budžet po tom pitanju. Naravno, imao sam znanje, iskustvo i spremne rezultate svog rada (što bi se reklo, crno na belo), tako da sam na osnovu toga insistirao na traženoj informaciji. Za sad sam bio uspešan 2 puta iz 2 pokušaja, što ne znači da je ovo pravi pristup, ali je nešto što sam želeo da podelim sa vama!
Hvala za objavu!
Milan
26/04/2021 @ 17:06
Najviše mi se dopada ovaj zaključak, gde je rečeno da treba reći očekivanu visinu plate, ali i naglasiti da postoji opcija za dalje pregovore. Nešto što planiram da iskoristim u budućnosti. Hvala na savetu!