Nove mere vlade Srbije – a šta je sa uštedom na softverskim licencama?

Skoro svi domaći mediji su objavili vest o novim merama vlade Srbije o uštedama koje bi trebalo da imaju za cilj poboljšanje efikasnosti države i koje će podupirati mere konačnog ozdravljenja kancerogene ekonomije u kojoj se nalazimo od 1990-te pa na ovamo.

Spominje se neko dodatno oporezivanje državnih radnika (i onih koji rade punom parom i zaslužuju poput i veće plate i onih koji su samo stranački primači plate ili budžetski paraziti) a kojima je plata veća od 60.000 dinara (~530 evra), povećanje poreza osnovnih životnih namirnica sa 8 na 10 procenta, povećanje poreza na neegzistenionalnu robu (poput recimo računara) sa 8 na 20 procenata, restrukturiranje javnih preduzeća, teranje na rad ili davanje otkaza belim medvedima iz opština specijalizovanih za softverski paket Solitaire.

Dakle….štednja, štednja, ušteda, štednja, praćenje trošenja para, štednja….

Nove mere vlade Srbije – a šta je sa uštedom na softverskim licencama?

Maskota Slackware zajednice u Srbiji

E sad, da li će to pomoći bolesnoj Srpskoj ekonomiji i da li će uticati negativno na nas obične smrtnike ne znam (po rečima tadašnjeg ministra finansija Lazara Krstića to će povećati našu potrošačku korpu samo za oko 4 evra što ja baš i ne verujem, ali ajde sad).
Međutim, postavlja se tu i jedno dodatno pitanje kojeg se niko nije dohvatio:

A šta je sa uštedom na softverskim licencama?

Ubeđen sam i verujem da ne mora baš svaki računar u našim javnim službama da vrti Vindovs i Vindovs server, a totalno sam siguran i da ne mora baš svaki računar da ima instaliran Majkrosoft Ofis.

Ako je problem u najkorišćenijem softveru javnih preduzeća koji se zove Soliter ja ni tu ne vidim problem, pošto isti postoji i u besplatnoj varijanti zbog kojeg ne morate davati 150 evra na licencu za operativni sistem.

Pročitajte još i: Šta je upoznavanje sa Linuksom donelo dobro konkretno meni lično?

Ako niste znali cena jednog Vindovsa zavisno od tipa licenciranja se krece od 100-150 evra, a cena jednog Majkrosoft Ofis paketa od 100-250 evra. Na to dodajte i ucene koje stižu od kompanije Majkrosoft o obavezi nadogradnje operativnog sistema, što će reći da vas teraju da platite dodatnih ~100 evra za nešto što ste već platili ~100 evra ako ste računar kupili sa preinstaliranim operativnim sistemom.

Takođe, po Majkrosoftu jedini legalno kupljen računar jeste računar sa preinstaliranim Vindovsom, a računaru koji ste kupili bez operativnog sistema morate kupiti njihov Vindovs paket za legalizaciju (takozvani GGK – Get Genuine Kit).

O licencama za Vindovs servere neću pričati jer nisam upoznat o njihovoj funkciji u javnim preduzećima, tako da i ne znam ima li tu lufta za zamenom i prelaskom na besplatna rešenja (na kojima su, recimo, Gugl, Tviter i ostale manje firmice). A i…99% svih servera na svetu je pod Linuksom, zašto svi serveri državnih firmi moraju da budu baš pod Vindovs Serverom?

PA ISPLATI LI SE TAJ PRELAZAK NA OPERATIVNE SISTEME OTVORENOG KODA, TE NEKE LINUKSE I LIBREOFISE?

GrbGrad Minhen kaže DA (više o tome možete pročitati ovde i ovde).
Ukratko, uprava nemačkog grada Minhena je rešila da odjebaus preskupe Vindovse, Vordove, Eksele i ostale programe sa svojih računara, prvenstveno da bi povećali bezbednost svog IT sistema, a sekundarno i kako bi smanjili troškove.

Neki su im govorili da će tu vuk pojesti magarca, odnosno da će im to ispasti skuplje nego što bi bilo da su ostali na starom (više o tome pročitajte ovde) ali desilo se ipak drugačije: Minhen je uštedeo oko 10.000.000 evra (slovima – deset miliona evra) a i dalje štedi jer ne mora da plaća nadogradnje za Vindovs Iks-Pe (orig. Windows XP) kome je prestala podrška u aprilu 2014-te, te koji je sad laka meta hakera.

A i ta nadogradnja na Vindovs 7 (sada već na Vindovs 8.1) košta i hardverski, jer Vindovs 7 ne može da se vrti na matorim mašinama koje grad ima (nema drajvera za Vindovs 7, ima ispod 1GB RAM memorije itd), te se moraju kupiti i novi kompjuteri…te kada se sve sabere i oduzme jedna kompanija ucenjuje jedan grad da kupi i nove računare i nove operativne sisteme iako su im stari računari sa Iks-Peom radili dobro.

Linuks mogu (tačnije jesu) instalirati na računarima kojima je istekao rok trajanja, tj koji su bili zreli za kantu jer je Vindovs 7 bio prezahtevan za njih, a opet Linuks na njima radi bez ikakvih problema. Takođe, toliko su oduševljeni istim, da su i građanima preporučili da urade isto što i oni, čak im i besplatno davali diskove kako bi ih instalirali na svoje računare i tako im produžili radni vek.

Francuska žandarmerija kaže DA (više o tome možete pročitati ovde).
Ukratko, zamenili su Vindovs i Ofis sa Linuksom i Libre Ofisom (orig. Libre Office) paketom i smanjili troškove za više od 40% (slovima – skoro pa prepolovili troškove)

NASA kaže DA (više o tome pročitajte ovde).
Ukratko, rešili su da sistem učine stabilinijim i da imaju kontrolu nad njime, tako što neće čekati da im Majkrosoft napravi i udeli sigurnosne ispravke i prepravke već da to mogu sami da urade kada god požele (Linuks – otvoreni kod, može svako ko se razume u programiranje da sebi napravi šta želi) i tako uštede na vremenu i nerviranju.

Španska regija Ekstremadura kaže DA (više o tome pročitajte ovde).
Ukratko, žele ljudi smanjiti troškove i učiniti sistem stabilnijim te će oko 40.000 računara prešaltati na softver otvorenog koda, tačnije Linuks i njegove programe.

Valensija kaže DA (više o tome možete pročitati ovde). Uštedeli ljudi 36.000.000 evra. Sitnica.

Ima tu još primera, poput vlade Portugalije i ostalih, ali se o tome slabo priča jer iza Linuksa ne stoji ni jedna velika korporacija koja može da parira Majkrosoftu. Sem par kompanija poput Kanonikala (orig. Canonical) i RedHet-a većinom iza samog Linuksa stoji zajednica ljudi. Kada se kaže Linuks misli se prvenstveno na stabilnost i bezbednost (podsećanja radi, 95% svih servera i superračunara su na Linuksu – zašto?)

Ima recimo kod nas, u našim srednjim školima i fakultetima, fora da učenici i studenti moraju svoje prezentacije praviti u Majkrosoft PowerPoint-u ili u Vordu, te ako deca to ne naprave bivaju kažnjena lošom ili negativnom ocenom.

Pita li neko roditelje imaju li novca za kupiti, u ovom slučaju, Vindovs i PowerPoint, cirka oko 300 evra? Teraju li se ovakvim pristupom roditelji na skidanje krekovanog i nelegalnog softvera?
Zašto naše škole i fakulteti nisu usmereni ka besplatnom softveru otvorenog koda, umesto što su usmereni ka Majkrosoft proizvodima koji koštaju bogaoca?

Ponavljam, ne može se baš uvek i po svaku cenu preći na Linuks (ako recimo imate neki program koji može dobro da radi isključivo na Vindovsu poput Autokeda (orig. AutoCAD), Fotošopa i ostalih ili imate ERP softver koji nije WEB orjentisan itd), ali opet postavlja se pitanje za našu Vladu…..koliko državnih službenika radi u Autokedu?

Primera radi, ovaj tekst sam ispisao sa Linuks mašine tačnije na kojoj je instaliran Linuks Mint, tekst sam kuckao u LibreOfisu i apsolutno ni jedan problem nemam sa tim kao što ga nemam ni sa samim računarom.

Ako samo za jedan mator računar koji ćete da zamenite novim rešite da umesto Vindovsa i Ofisa na njega stavite, recimo Arč Linuks (orig. Arch Linux) i LibreOfis…to je ušteda od oko 300 evra što je malo kada se gledaju milioni-kamioni našeg budžeta, ali ako recimo tih 300 evra date kao jednokratnu pomoć jednoj porodici iz Kuršumlije koja je socijalno ugrožena stvari se menjaju..jednim potezom ste učinili 3 dobre stvari: pomogli ste jednoj porodici, učinili ste da mator računar (koji sada ne morate da menjate novim) ne mora da se baci a da pri tom radi još i bolje i oslobodili ste se daljih ucena jedne velike korporacije.

Dakle, Ministre finansija ne vidim razlog zašto ne bi prešli tamo gde je to moguće, a ubeđen sam da je moguće na velikom broju računara i servera, na softver otvorenog koda i tako doneli neke dodatne uštede ovoj našoj napaćenoj ekonomiji.