Скоро сви смартфони имају исти баг, одличне фотке кад је добро осветљење и лоше као није…у најбољем случају просечне, но ето доживех да напокон имам телефон од око 200 евра а да му фотке буду добре и преко ноћи или онда кад је осветљење никакво.

Иначе, невезано са овом причом, видим да су и овај блог и његове пратеће странице по друштвеним мрежама некако обележене од стране људи као „про-кинески“ или „Шаоми фанбоји се окупљају тамо“. Зашто генерално величам те кинеске телефоне? Због неке моје интерне политике која се зове „Никад више од 250 евра за телефон“ и „Не бих баш ни да за 200 евра добијем неко говно“ – а једини телефони који ваљају ичему а да су тог ценовног опсега су баш те чисте кинезаре које не маре за трошак за маркетинг. Кад Самсунг или Епл буду имали солидан нов телефон за 210 евра – нека ми се јаве, ће постанем и њихов фанбој без проблема.

Узгред, и даље је мистерија како се правилно изговара „Xiaomi“…питао сам два Кинеза у две различите кинеске радње како се изговара – један ми је рекао Сјаоми, други ми је рекао Шаоми. Колико видех на нету Шаоми усвојен као стандард за изговор, прихватићу га и ја. Шаоми је иначе у преводу пиринач што је за Кинезе као што је за нас лебац, тј нешто стандардно у исхрани и „дифолт“ па су као то усвојили да представља назив компаније, као – правимо уређаје за средњу класу и осредњи буџет и не пишамо по сиротињи.

Сем овог сад кинеза сам имао службени ЗТЕ који ме је и увео међ’ браћу кинезе, Меизу м1 ноте и Редми 5 плус – и са сваким од њих сам био презадовољан а ни један није био скупљи од 250 евра (Редми сам тад платио 170€, Меизу 250€), па зашто онда да их не хвалим? Јавиће се и разни локални интернет радиолози који ће причати о зрачењу кинеских телефона – али да не бих понављао писао сам овде све што мислим и нађох о томе.

Нећу да гњавим неким лудило спецификацијама, отворима бленде, фотографијама самог телефона, ознакама чипсета и осталих гик муња, тога има на свим осталим сајтовима па читајте. Што се мене тиче довољно је рећи да има 4 гига меморије…што је више него довољно за шта год, 64 гига простора за складиштење података од чега мени после инсталације 40 програма и разних ажурирања остаде на располагању 46 гига…што је исто више него довољно, одличну камеру од 12 мегапиксела што је више него довољно а намерно не наводим тих фамозних 48 мегапиксела јер тих 48 није 48 и немојте да римујете – што је више него довољно, екран од 6.3 инча што је повелико у зависности од тога да ли сте љубитељ мањих или већих телефона (обично се жене жале на величину јер им је превелик у рукама, ваљда карма узвраћа ударац) и има и напред и назад горила глас петицу што би требало да је довољна заштита од огреботина од кључева у новчанику сем ако нисте баш упорни и мањих падова, могу да му се утуре 2 СИМ картице што је мени битно и има инфрацрвени пројектор што је породици са хроничним губицима даљинског од телевизора и климе више него потребно.

Први утисак је да сам телефоном презадовољан. Енде. Одлично пасује у руци, камером сам одушевљен – и квалитетом фотки и брзином, пробао сам неке фенси зајебане игрице на њему – ништа не кочи и не мрљави, звук одличан како на слушкама тако и на спикерфону, брзина телефона врхунска, осветљење одлично, батерија мени траје 2 дана са бесомучним дрндањем сад док је нов па све бих да испитам, контам да ће касније и дуже, кад ме прође лудило.

Оно што могу замерити је Војислав Коштуница дизајн – јер изглед телефона је досадан да досаднији бити не може и личи на све могуће смартфоне овог света. Даље – отисци прстију који навелико остају позади (кога сем гејева уопште брига за отиске од позади). Оно што може бити проблем јесте што задња камера мало истурена у односу на кућиште – па контам да ће временом то ипак да се излиже од држања и померања на столу.

Изглед телефона у плавој боји

Још неке ствари које ме нервирају на телефону јесте онај глупави ноч (notch) за селфи камеру који сад сви почели да фурају као и USB-C који изгледа ничим изазван постаје стандард уместо мини USB прикључка, ваљда како би се уштедело простора за стандардним аудио џеком који су напокон и лаптопови и мобилни увели као стандард – али разни мудросери, па и Шаоми почињу да из избацују из употребе да би натерали кориснике да купују и користе блутут слушке или у горој варијанти вуку са собом адаптере за стандардне аудио џекове или зато што то има и Ајфон који се мора слепо пратити шта год да уради. Срећа па овај Redni Note 7 има и USB-C и стандардни 3.5мм џек – контам да ће неки Редми ноте 8 испушити за 3.5мм.

Шаоми зајебанције које ми се не свиђају јесте што се не користи нативни Андроид изглед него неки Шаомијев MIUI интерфејс који превише нагиње изгледом на iOS и то што на телефону има разноразног системског блоутвера који се не може на лак начин директно из телефона скинути. Ово са блоутвером ћу лако решити јер се блоутвери могу скинути и без рут привилегија и радио сам то до сад милион пута (линк овде како се ради), док ово прво мени лично није проблем јер ми сам интерфејс не смета много јер на било којем телефону који ми падне руку ја инсталирам Nova Laucher који је одличан aли кад бих хтео да се ослободим тога онда би телефон морао да откључам и флешујем неким другим ROM-ом, што мене искрено мрзи.

На нету видим да сви чекају Redmi Note 7 Pro – којим се гађају због његовог напреднијег чипсета који ће подржати камеру са правих 48 мегапиксела а не софтверских као на постојећем моделу – али колико видех на нету упоредне фотке прављене и обичним и про моделом, разлика у квалитету је једва приметна, тако да нисам хтео да чекам да изађе тај модел. А ови што јуре јачи чипсет – појмам појма шта планирају са њиме да раде па им овај не-про није довољан.

Овде у тексту не помињем Шаомијев Покофон Ф1 (Pocophone F1) јер ем му цена још увек није пала испод 250€…ем нема инфрацрвени бластер без којег сам изгубљен у простору и свемиру у кући.

Оно што је дефинитино погодак на овом телефону јесте камера. Мислим да апсолутно за 210 евра колико овај сад кошта…а цена би требало још да падне и мислим да ће бити испод 200€ кад се и ако се појави про верзија – нема бољег телефона са добром камером и овом флуидношћу у раду. Кад је осветљење добро – фотке су добре, али за разлику од осталих сад и кад није – фотке су добре. Његова нативна камера има разне неке модове типа профил кад замагли оно што је иза фокуса и тако нешто, ноћни мод који додаје неко „софтверско светло“ фотографијама фотканим ноћу и тако то, али заједничко је да сам, бар ја лично презадовољан фоткама, тако да ми ношење фотоапарата више није потребан кад идемо на свадбе, славе, годишње одморе, протесте и тако то. Фотке можете видети на овом и овом линку на другим сајтовима.

Телефон сам добио са пуњачем и футролом а додатно сам на лицу места купио и заштитно стаклно за 5 евра које сам реално могао да наручим са Алија за 2 – но, ко ће да чека, што је сигурно сигурно је. Била је само црна боја телефона која је најдосаднија могућа икада, а имате и црвену и плаву за занимљивим трансформацијама боја и одсјајима позади па то убија монотонију у самом дизајну.

Све у свему, као што се и да претпоставити – апсолутна препорука кад је овај телефон у питању. Ако се нешто промени током даљег коришћења на горе, свакако ћу ажурирати овај текст и поново објавити. И наравно напомена је и да овај текст није спонзорисан ни од кога и никако и да нисам добио динара пребијеног од шкртица из Шаомија и његовог представника у Србији, тако да – бесплатна реклама од срца.