Skoro svi smartfoni imaju isti bag, odlične fotke kad je dobro osvetljenje i loše kao nije…u najboljem slučaju prosečne, no eto doživeh da napokon imam telefon od oko 200 evra a da mu fotke budu dobre i preko noći ili onda kad je osvetljenje nikakvo.

Inače, nevezano sa ovom pričom, vidim da su i ovaj blog i njegove prateće stranice po društvenim mrežama nekako obeležene od strane ljudi kao „pro-kineski“ ili „Šaomi fanboji se okupljaju tamo“. Zašto generalno veličam te kineske telefone? Zbog neke moje interne politike koja se zove „Nikad više od 250 evra za telefon“ i „Ne bih baš ni da za 200 evra dobijem neko govno“ – a jedini telefoni koji valjaju ičemu a da su tog cenovnog opsega su baš te čiste kinezare koje ne mare za trošak za marketing. Kad Samsung ili Epl budu imali solidan nov telefon za 210 evra – neka mi se jave, će postanem i njihov fanboj bez problema.

Uzgred, i dalje je misterija kako se pravilno izgovara „Xiaomi“…pitao sam dva Kineza u dve različite kineske radnje kako se izgovara – jedan mi je rekao Sjaomi, drugi mi je rekao Šaomi. Koliko videh na netu Šaomi usvojen kao standard za izgovor, prihvatiću ga i ja. Šaomi je inače u prevodu pirinač što je za Kineze kao što je za nas lebac, tj nešto standardno u ishrani i „difolt“ pa su kao to usvojili da predstavlja naziv kompanije, kao – pravimo uređaje za srednju klasu i osrednji budžet i ne pišamo po sirotinji.

Sem ovog sad kineza sam imao službeni ZTE koji me je i uveo međ’ braću kineze, Meizu m1 note i Redmi 5 plus – i sa svakim od njih sam bio prezadovoljan a ni jedan nije bio skuplji od 250 evra (Redmi sam tad platio 170€, Meizu 250€), pa zašto onda da ih ne hvalim? Javiće se i razni lokalni internet radiolozi koji će pričati o zračenju kineskih telefona – ali da ne bih ponavljao pisao sam ovde sve što mislim i nađoh o tome.

Neću da gnjavim nekim ludilo specifikacijama, otvorima blende, fotografijama samog telefona, oznakama čipseta i ostalih gik munja, toga ima na svim ostalim sajtovima pa čitajte. Što se mene tiče dovoljno je reći da ima 4 giga memorije…što je više nego dovoljno za šta god, 64 giga prostora za skladištenje podataka od čega meni posle instalacije 40 programa i raznih ažuriranja ostade na raspolaganju 46 giga…što je isto više nego dovoljno, odličnu kameru od 12 megapiksela što je više nego dovoljno a namerno ne navodim tih famoznih 48 megapiksela jer tih 48 nije 48 i nemojte da rimujete – što je više nego dovoljno, ekran od 6.3 inča što je poveliko u zavisnosti od toga da li ste ljubitelj manjih ili većih telefona (obično se žene žale na veličinu jer im je prevelik u rukama, valjda karma uzvraća udarac) i ima i napred i nazad gorila glas peticu što bi trebalo da je dovoljna zaštita od ogrebotina od ključeva u novčaniku sem ako niste baš uporni i manjih padova, mogu da mu se uture 2 SIM kartice što je meni bitno i ima infracrveni projektor što je porodici sa hroničnim gubicima daljinskog od televizora i klime više nego potrebno.

Prvi utisak je da sam telefonom prezadovoljan. Ende. Odlično pasuje u ruci, kamerom sam oduševljen – i kvalitetom fotki i brzinom, probao sam neke fensi zajebane igrice na njemu – ništa ne koči i ne mrljavi, zvuk odličan kako na sluškama tako i na spikerfonu, brzina telefona vrhunska, osvetljenje odlično, baterija meni traje 2 dana sa besomučnim drndanjem sad dok je nov pa sve bih da ispitam, kontam da će kasnije i duže, kad me prođe ludilo.

Ono što mogu zameriti je Vojislav Koštunica dizajn – jer izgled telefona je dosadan da dosadniji biti ne može i liči na sve moguće smartfone ovog sveta. Dalje – otisci prstiju koji naveliko ostaju pozadi (koga sem gejeva uopšte briga za otiske od pozadi). Ono što može biti problem jeste što zadnja kamera malo isturena u odnosu na kućište – pa kontam da će vremenom to ipak da se izliže od držanja i pomeranja na stolu.

Izgled telefona u plavoj boji

Još neke stvari koje me nerviraju na telefonu jeste onaj glupavi noč (notch) za selfi kameru koji sad svi počeli da furaju kao i USB-C koji izgleda ničim izazvan postaje standard umesto mini USB priključka, valjda kako bi se uštedelo prostora za standardnim audio džekom koji su napokon i laptopovi i mobilni uveli kao standard – ali razni mudroseri, pa i Šaomi počinju da iz izbacuju iz upotrebe da bi naterali korisnike da kupuju i koriste blutut sluške ili u goroj varijanti vuku sa sobom adaptere za standardne audio džekove ili zato što to ima i Ajfon koji se mora slepo pratiti šta god da uradi. Sreća pa ovaj Redni Note 7 ima i USB-C i standardni 3.5mm džek – kontam da će neki Redmi note 8 ispušiti za 3.5mm.

Šaomi zajebancije koje mi se ne sviđaju jeste što se ne koristi nativni Android izgled nego neki Šaomijev MIUI interfejs koji previše naginje izgledom na iOS i to što na telefonu ima raznoraznog sistemskog bloutvera koji se ne može na lak način direktno iz telefona skinuti. Ovo sa bloutverom ću lako rešiti jer se bloutveri mogu skinuti i bez rut privilegija i radio sam to do sad milion puta (link ovde kako se radi), dok ovo prvo meni lično nije problem jer mi sam interfejs ne smeta mnogo jer na bilo kojem telefonu koji mi padne ruku ja instaliram Nova Laucher koji je odličan ali kad bih hteo da se oslobodim toga onda bi telefon morao da otključam i flešujem nekim drugim ROM-om, što mene iskreno mrzi.

Na netu vidim da svi čekaju Redmi Note 7 Pro – kojim se gađaju zbog njegovog naprednijeg čipseta koji će podržati kameru sa pravih 48 megapiksela a ne softverskih kao na postojećem modelu – ali koliko videh na netu uporedne fotke pravljene i običnim i pro modelom, razlika u kvalitetu je jedva primetna, tako da nisam hteo da čekam da izađe taj model. A ovi što jure jači čipset – pojmam pojma šta planiraju sa njime da rade pa im ovaj ne-pro nije dovoljan.

Ovde u tekstu ne pominjem Šaomijev Pokofon F1 (Pocophone F1) jer em mu cena još uvek nije pala ispod 250€…em nema infracrveni blaster bez kojeg sam izgubljen u prostoru i svemiru u kući.

Ono što je definitino pogodak na ovom telefonu jeste kamera. Mislim da apsolutno za 210 evra koliko ovaj sad košta…a cena bi trebalo još da padne i mislim da će biti ispod 200€ kad se i ako se pojavi pro verzija – nema boljeg telefona sa dobrom kamerom i ovom fluidnošću u radu. Kad je osvetljenje dobro – fotke su dobre, ali za razliku od ostalih sad i kad nije – fotke su dobre. Njegova nativna kamera ima razne neke modove tipa profil kad zamagli ono što je iza fokusa i tako nešto, noćni mod koji dodaje neko „softversko svetlo“ fotografijama fotkanim noću i tako to, ali zajedničko je da sam, bar ja lično prezadovoljan fotkama, tako da mi nošenje fotoaparata više nije potreban kad idemo na svadbe, slave, godišnje odmore, proteste i tako to. Fotke možete videti na ovom i ovom linku na drugim sajtovima.

Telefon sam dobio sa punjačem i futrolom a dodatno sam na licu mesta kupio i zaštitno staklno za 5 evra koje sam realno mogao da naručim sa Alija za 2 – no, ko će da čeka, što je sigurno sigurno je. Bila je samo crna boja telefona koja je najdosadnija moguća ikada, a imate i crvenu i plavu za zanimljivim transformacijama boja i odsjajima pozadi pa to ubija monotoniju u samom dizajnu.

Sve u svemu, kao što se i da pretpostaviti – apsolutna preporuka kad je ovaj telefon u pitanju. Ako se nešto promeni tokom daljeg korišćenja na gore, svakako ću ažurirati ovaj tekst i ponovo objaviti. I naravno napomena je i da ovaj tekst nije sponzorisan ni od koga i nikako i da nisam dobio dinara prebijenog od škrtica iz Šaomija i njegovog predstavnika u Srbiji, tako da – besplatna reklama od srca.