10 најчешћих заблуда (илити митова) везаних за Линукс

Као што сам наслов говори, у овом тексту ћу вам представити 10 заблуда о Линуксу са којима се најчешће сусрећем. Неки специјални увод није ни потребан, тако да ћемо одма’ кренути:

1. Линукс је оперативни систем.

Не. Линукс је кернел на којем се базирају остали оперативни системи (Убунту, Федора, Линукс Минт, мој најдражи elementaryOS, Дебиан, Arch, и још стотине других). Линукс више служи као заједнички назив за свих тих неколико стотина (не шалим се, стварно их има на стотине) оперативних система и заједница које их развијају и користе. Понеко преферира и назив GNU/Linux. Ти појмови су готово идентични и дијели их само неколико занемаривих разлика.

2. Линукс је компликован за коришћење.

Да рашчистимо једну ствар: не постоји ултимативни изглед Линукса. Постоји стотину различитих дистрибуција Линукса које се мање-више своде на коришћење 10-ак популарнијих десктоп окружења. Сада се сигурно питате шта је који курац десктоп окружење? Практички, све што видите на монитору спада у десктоп окружење. Виндовс је закључан на један изглед који се надограђује из верзије у верзију, док код Линукса шалташ из једног у друго десктоп окружење кад год желиш да испробаш нешто ново.

Наочаре за компјутер
Наравно, може се на примјер инсталирати awesome на Arch Linux-у и тиме направити систем на којем ће требати времена да се навикне чак и неко ко има вишегодишње искуство користећи Линукс. Међутим, уколико инсталирате неки од популарнијих десктоп окружења (KDE, Gnome, Unity, Xfce, Lxde, Cinnamon, Mate, штајазнам), тих проблема нема. Иако су неке ствари другачије (на примјер, нема C:\ и D:\ него има /dev/sda1 и /dev/sda2), у основи су много лакше него на Виндовсу. Дајте некоме ко нема никакво искуство са рачунарима Виндовс 8.1 и elementaryOS па видите шта ће прије да научи да користи.

3. Линукс је ружан.

Јесте да ово зависи од особе до особе, али често се чује. У неким случајевима је тачно, у другом није, али уз мало знања, Линукс може да личи као нешто што се виђа само из филмова научне фантастике. Не, не шалим се.

Да, то је прави и потпуно функционалан Линукс систем. Није анимација из филма у питању (више информација).

4. Линукс је сигуран од вируса.

Јесте курац. Ништа није сигурно од вируса. Како није Виндовс, тако исто није ни OS X, Андроид, iPhone… па ни Линукс. Међутим, Линукс (исто као и OS X) користи мали број људи, па није занимљив онима који желе да направе вирус. Већина апликација се инсталира преко софтверског центра (размишљај о Play Store-у на Андроиду) гдје се апликације редовно провјеравају и стварно ријетко која малициозна апликација „промакне“ очима оних који их провјеравају прије него што их убаце у понуду.

Наравно, ово не мора да значи да се на Линуксу не можете заразити. Већином туторијали на интернету почињу са „пејстуј ово у терминал“ и они мање искусни већином послушају без да разумију шта те команде уствари раде, те тиме направе неко срање.

5. Све се ради преко терминала.

Радило се… прије 30-ак година… исто као и на Виндовсу. Сада има графички интерфејс (ко би рекао). Ако хоћеш да користиш терминал, преко њега можеш све што можеш урадити и кликовима. Ако нећеш, не мораш. Када ти неко нешто жели помоћи, већином ће ти рећи да користиш терминал, не зато што је то једина опција, већ зато што иста команда већином ради исто без обзира на избор Линукс дистрибуције и графичког окружења.

6. Линукс је крив што нема XY програм/игра доступна на њему.

Не. Теже је наплатити (или илегално набавити) програм доступан на Линуксу. Који ћу курац скупо плаћати Photoshop ако имам GIMP (можда мало компликованији, али ипак потпуно бесплатан) који је у великом број дистрибуција већ инсталиран са системом? Лако је схватити зашто компаније које праве власнички софтвер (читај: софтвер који се плаћа) боли курац за Линукс, па и Линукс кориснике за те исте програме када имају бесплатне алтернативе. Дакле, кривица иде тим компанијама, а не Линуксу и његовој заједници.

7. Линукс надоградња (upgrade) је компликована и све ће сјебати.

Важи исто као и за компликованост коришћења. Ако хоћеш најновији beta/alpha/daily/štajaznam софтвер, нешто ће се вјероватно сјебати кад-тад. Ако инсталираш стабилне верзије свега, све ће остати стабилно.

8. Инсталирање драјвера је мукотрпан процес.

У неким случајевима јесте, у већини није. Некад ради оно што на Виндовсу не ради без инсталирања драјвера са интернета, некада заглавиш пола сата ручно сређујући неки драјвер. Али опет, ако се компликованост појави, она већином није грешка Линукса него компаније која објављује тај драјвер.

9. Линукс користе само штребери.

…и Конзум, ДМ, мање-више свака позната авио компанија, дјеца у Африци, свако ко користи Андроид, свако ко користи „паметан TV“ или Chromebook, мање-више сваки вебсервер (па тако и онај преко којега ово читате), влада Мексико ситија, Минхена и шта ја знам којег све града, руске, швајцарске и грузијске школе, њемачки универзитети… док се код нас владе радују томе што им је Мајкрософт дао неки попуст на Виндовс или Office 365, а реално цијена пребачаја на Линукс би била једнократна и вјероватно много мања.

10. Линукс нема корисничке подршке.

Ајмо реално, колико пута сте контактирали корисничку подршку у животу? Ко вам је на крају помогао? Претпостављам да је у већини случајева то био или Гугл или неки клинац из комшилука којем сте дали нешто пара, он покушао, видио да му не иде и на крају поново инсталирао систем и рекао да то тако мора. Гарантујем да сам ја лично минимално педесет пута инсталирао Виндовс (од којих једно 40 пута онај проклети Windows XP), што себи, што другима. Да скратите муке и себи и том клинцу из комшилука, заборавите на ове митове и инсталирајте неку од популарних Линукс дистрибуција.

Имаћете проблема, имали сте их и на Виндовсу (ако кажете да нисте – лажете). Када се јави проблем, ради се исто што и са Виндовсом, обрати се доктору Гуглу или се пита неко ко зна шта ради. Са Линуксом вам можда неће моћи помоћи клинац из комшилука, али хоће неко из Линукс За Све, FOSS Србија, па чак и ја лично (ако будем имао времена наравно).

Бонус: шта је по мени највећа препрека?

ОК, ово није заблуда и спада мало у off-topic, али када сам већ овдје, да и томе посветим један параграф текста.

Линукс нуди толико опција да је тешко одабрати само једну са којом ћете бити у потпуности задовољни. Нема ултимативна препорука за то коју Линукс дистрибуцију да одаберете. То искључиво зависи од тога шта вам је све потребно. Тај процесс се обично назива distro-hopping и са њиме се мање-више сви који испробавају Линукс сусрећу. Некад се убоде из прве, некада се потроше године испробавајући различите системе и десктоп окружења све док се не пронађе та нека златна средина у којој ћете се осјећати удобно. За разлику од Виндовса, једном када је пронађете, уживаћете у свакој секунди проведеној за рачунаром и јавиће вам се жеља да сазнате шта се тачно дешава испод хаубе. Када се то догоди, престајете да будете само корисник и почињете да постајете дио заједнице која ради на томе да Линукс искуство буде још боље онима који одлуче да испробају Линукс послије вас.

За крај, ако немате ништа паметније да радите, топло препоручујем да погледатe овај видео:

П.С. Не, нисам ставио погрешан УРЛ. Озбиљно, погледајте га.

Уколико желите и ви да поделите са заједницом своја искуства, запажања, размишљања, упутства или било шта везано за ИТ - добродошли сте на Компјутераш блогу. Више на овом линку