Отишао сам на годишњи одмор, лаптоп сам понео само како би клинцима пуштао Пепу Прасе, Нодија и осталу смирелу, имејлове сам проверавао са мобилног кад сам имао нет али искључиво само пословне (посао је светиња, био и биће, ако мене питате) – приватне имејлове не да нисам пипнуо него сам уклонио приватни Google и Zoho налог са мог телефона, дакле ИТ, блог, и свашта нешто приватно – апсолутни одјебаус моде и време посвећено искључиво годишњем одмору и породици.

Наочаре за компјутер
Након доласка са годишњег одмора, после две недеље, отворио сам приватни имејл и тамо замало срчка….око 100 имејлова што послатих директно путем контакт форме, што коментар нотификације које почињу „Драшко (!?) помагај, имам проблем са ___“, „Како да инсталирам ___ пробао сам али не иде…“, „Брт, царе, купио сам лаптоп али ___“, „Пробао сам оно што си написао око Икс-Пеа али ___“, „Хитно ми треба твоја помоћ око ___“, „Како да подесим ___ да ми…“, „Појавило ми се ___ кад сам покушао да инсталирам Oracle“ итд, итд, итд…

Било је и пар полу-претећих порука које почињу са „Зашто ми не одговараш а мени овде проблем, стварно си говно од човека…“, „Није у реду да игноришеш моје имејлове сад кад ми хитно треба помоћ…“ и слично.

На крају ћу да завршим код психића неког

На крају ћу да завршим код психића неког

Признајем, јесам мало и ја свему томе крив јер сам се раније трудио да свакоме одговорим на имејл ма какав да је проблем у питању – па се ваљда људи навикли а плус су и препоручивали другима, фазон „Знам човека који ти може одговорити на то“

Кад су људи почели да постављају банална питања написао прво упутство за решење већине баналних питања са практичним примером „Јесте ли видели на Гуглу?“ а које су људи игнорисали (лакше је питати мене или неког компјутераша из комшилука, ЊИМА ЈЕ ТО 5 МИНУТА) а после и иронични текст који се зове „Ултимативни водич за инсталацију Флеш плејера, Јаве, подешавања партиција, мреже, инсталације Линукса“ и почео да лупам `ingore` на банална питања.

Kontakt forma

Људи су ме ваљда разумели и као представника компаније Qihoo за подручје Балкана па су почели да ми постављају нека специјализована питања везана за 360 Total Security о коме сам писао и којег у тренутку писања овог текста препоручујем свима, типа „Зашто не могу да покренем тај-и-тај програм кроз 360 SandBox“ или „360 ми налази регуларне фајлове као вирусе можеш ли се накачити преко TeamViewera и видети о чему се ради….“ и слично…

Онда се замислим – 100 директних имејлова за две недеље да некоме помогнем или да му хитно одговорим на нешто, да му решим проблем и да сам му ја једини спас, до сад једно (за око 2 године) укупно око 500 имејлова и порука послатих на мој приватни Фејсбук профил на које сам изгубио време читајући и игноришући јер су питања банална и онај ко ме је то питао није ни покушао да пронађе решење већ је ишао методом „брже је да ми неко други реши мој проблем“, плус до сад бар једно 200 имејлова које нисам ни стигао да прочитам….па схватим

Блоговање ми постаје обавеза а не хоби

…а кад је нешто обавеза онда више није ни занимљиво. Због мањка слободног времена којег сам раније имао пун курац (путовао сам 5х дневно јавним превозом) сад једва објављујем текст на 2-3 месеца. Неки су ми људи предлагали да постанем копи-пејстер као што ради већина домаћих „ИТ блогова“ те да објављем вести типа „Пуштен у продају нови iPhone“ и слична RSS маљава говна – али одјебаус. Објављиваћу један текст на 2-3-4 месеца и кад имам инспирацију и то је то.

Наравно, позив људима добре воље из ИТ света око дељења знања, утисака и прича на овом блогу и даље стоји и сваки ИТ професионалац који жели да објави његов текст овде из ИТ сфере је добродошао (линк овде.)

Више нећу да одговарам никоме на коментарима на блогу у којима се траже решења без гуглања – а нећу више никоме ни да одговарам на имејл ма какав да је проблем у питању (евентуално ћу бити доступан још неко време за помоћ око коришћења Линукса), а искрено, размишљам се и о гашењу коментарисања на мојим текстовима генерално (будућност коментара на текстовима других аутора препуштам ауторима).

Разлог је један и једини – НЕМАМ ВРЕМЕНА. Тачније има два разлога, други је: НЕЋУ ДА РЕШАВАМ ВАШЕ ПРОБЛЕМЕ а да се нисте ни потрудили да их сами решите, гуглањем, форумима и разним Фејсбук групама. За решавање тих проблема, које ви не можете решити а мрзи вас да сами тражите решење постоје сервиси и консултантске службе те не бих да им одузимам лебац од уста бесплатном подршком за коју немам времена.

Блог је овде да вас упути у неке ствари у ИТ-ју, да вас увуче у посао који је садашњост а и будућности, да вас наведе на исправан начин размишљања у проблематици „Како ЈА да решим овај проблем – а успут ћу чак нешто и научити“, није место где ћете да у сузама тражите помоћ од аутора јер вам је бивши муж закључао Фејсбук профил а ви би да га откључате или да хакнете његов профил (погађате, један од имејлова).

Планови за убудуће

Као што рекох, текстове објављујем кад упарим инспирацију и слободно време – као овај текст рецимо, имам инспирацију, годишњи траје још дан-два, укућани хрчу ко међеди, плаћам астрономске комуналије преко нета (ето још један од разлога зашто сам у расположењу левел Ким Џонг Ун) и куцкам овај текст, и писаћу већином специјализоване текстове и мање тражене текстове. Опште текстове ћу писати евентуално ако ме неко од пријатеља упита нешто што већ није обрађено на блогу а може бити корисно другима или кад будем мислио да нешто опште може бити корисно заједници (као што је рецимо заштита деце на интернету). У уређивачку политику других, постојећих и будућих аутора се не мешам.

Коментарисаћу и одговараћу на имејл само у изузетним случајевима, а можда и укинем коментарисање на мојим текстовима. На Фејсбук страници блога ћу објављивати вести и текстове са других локација које могу бити корисне заједници, као и хумористичке текстове и фотографије везане за ИТ сферу. Коментарисање на Фејсбук страници блога ми не одузима доста времена јер ми треба максимум један минут да оставим коментар, плус на Фејсбук углавном немам та „Како да инсталирам flash player“ питања.

Приватни планови обухватају даља учења и усавршавања, напредовање са знањем потребним за боље извршавање пословних задатака, већу посвећеност породици и коначном скидању вишка килограма са којим кубурим од 2005-те.

Надам се да ми нећете замерити на искрености и упознат сам са тим да ће сад доста људи одјавити са праћења блога или Фејсбук странице – а могу очекивати и разна напушавања преко имејла – која нећу ни читати, јер је изгледа проблем да…