10 najčešćih zabluda (iliti mitova) vezanih za Linuks

Kao što sam naslov govori, u ovom tekstu ću vam predstaviti 10 zabluda o Linuksu sa kojima se najčešće susrećem. Neki specijalni uvod nije ni potreban, tako da ćemo odma’ krenuti:

1. Linuks je operativni sistem.

Ne. Linuks je kernel na kojem se baziraju ostali operativni sistemi (Ubuntu, Fedora, Linuks Mint, moj najdraži elementaryOS, Debian, Arch, i još stotine drugih). Linuks više služi kao zajednički naziv za svih tih nekoliko stotina (ne šalim se, stvarno ih ima na stotine) operativnih sistema i zajednica koje ih razvijaju i koriste. Poneko preferira i naziv GNU/Linux. Ti pojmovi su gotovo identični i dijeli ih samo nekoliko zanemarivih razlika.

2. Linuks je komplikovan za korišćenje.

Da raščistimo jednu stvar: ne postoji ultimativni izgled Linuksa. Postoji stotinu različitih distribucija Linuksa koje se manje-više svode na korišćenje 10-ak popularnijih desktop okruženja. Sada se sigurno pitate šta je koji kurac desktop okruženje? Praktički, sve što vidite na monitoru spada u desktop okruženje. Vindovs je zaključan na jedan izgled koji se nadograđuje iz verzije u verziju, dok kod Linuksa šaltaš iz jednog u drugo desktop okruženje kad god želiš da isprobaš nešto novo.

Naravno, može se na primjer instalirati awesome na Arch Linux-u i time napraviti sistem na kojem će trebati vremena da se navikne čak i neko ko ima višegodišnje iskustvo koristeći Linuks. Međutim, ukoliko instalirate neki od popularnijih desktop okruženja (KDE, Gnome, Unity, Xfce, Lxde, Cinnamon, Mate, štajaznam), tih problema nema. Iako su neke stvari drugačije (na primjer, nema C:\ i D:\ nego ima /dev/sda1 i /dev/sda2), u osnovi su mnogo lakše nego na Vindovsu. Dajte nekome ko nema nikakvo iskustvo sa računarima Vindovs 8.1 i elementaryOS pa vidite šta će prije da nauči da koristi.

3. Linuks je ružan.

Jeste da ovo zavisi od osobe do osobe, ali često se čuje. U nekim slučajevima je tačno, u drugom nije, ali uz malo znanja, Linuks može da liči kao nešto što se viđa samo iz filmova naučne fantastike. Ne, ne šalim se.

Da, to je pravi i potpuno funkcionalan Linuks sistem. Nije animacija iz filma u pitanju (više informacija).

4. Linuks je siguran od virusa.

Jeste kurac. Ništa nije sigurno od virusa. Kako nije Vindovs, tako isto nije ni OS X, Android, iPhone… pa ni Linuks. Međutim, Linuks (isto kao i OS X) koristi mali broj ljudi, pa nije zanimljiv onima koji žele da naprave virus. Većina aplikacija se instalira preko softverskog centra (razmišljaj o Play Store-u na Androidu) gdje se aplikacije redovno provjeravaju i stvarno rijetko koja maliciozna aplikacija „promakne“ očima onih koji ih provjeravaju prije nego što ih ubace u ponudu.

Naravno, ovo ne mora da znači da se na Linuksu ne možete zaraziti. Većinom tutorijali na internetu počinju sa „pejstuj ovo u terminal“ i oni manje iskusni većinom poslušaju bez da razumiju šta te komande ustvari rade, te time naprave neko sranje.

5. Sve se radi preko terminala.

Radilo se… prije 30-ak godina… isto kao i na Vindovsu. Sada ima grafički interfejs (ko bi rekao). Ako hoćeš da koristiš terminal, preko njega možeš sve što možeš uraditi i klikovima. Ako nećeš, ne moraš. Kada ti neko nešto želi pomoći, većinom će ti reći da koristiš terminal, ne zato što je to jedina opcija, već zato što ista komanda većinom radi isto bez obzira na izbor Linuks distribucije i grafičkog okruženja.

6. Linuks je kriv što nema XY program/igra dostupna na njemu.

Ne. Teže je naplatiti (ili ilegalno nabaviti) program dostupan na Linuksu. Koji ću kurac skupo plaćati Photoshop ako imam GIMP (možda malo komplikovaniji, ali ipak potpuno besplatan) koji je u velikom broj distribucija već instaliran sa sistemom? Lako je shvatiti zašto kompanije koje prave vlasnički softver (čitaj: softver koji se plaća) boli kurac za Linuks, pa i Linuks korisnike za te iste programe kada imaju besplatne alternative. Dakle, krivica ide tim kompanijama, a ne Linuksu i njegovoj zajednici.

7. Linuks nadogradnja (upgrade) je komplikovana i sve će sjebati.

Važi isto kao i za komplikovanost korišćenja. Ako hoćeš najnoviji beta/alpha/daily/štajaznam softver, nešto će se vjerovatno sjebati kad-tad. Ako instaliraš stabilne verzije svega, sve će ostati stabilno.

8. Instaliranje drajvera je mukotrpan proces.

U nekim slučajevima jeste, u većini nije. Nekad radi ono što na Vindovsu ne radi bez instaliranja drajvera sa interneta, nekada zaglaviš pola sata ručno sređujući neki drajver. Ali opet, ako se komplikovanost pojavi, ona većinom nije greška Linuksa nego kompanije koja objavljuje taj drajver.

9. Linuks koriste samo štreberi.

…i Konzum, DM, manje-više svaka poznata avio kompanija, djeca u Africi, svako ko koristi Android, svako ko koristi „pametan TV“ ili Chromebook, manje-više svaki vebserver (pa tako i onaj preko kojega ovo čitate), vlada Meksiko sitija, Minhena i šta ja znam kojeg sve grada, ruske, švajcarske i gruzijske škole, njemački univerziteti… dok se kod nas vlade raduju tome što im je Majkrosoft dao neki popust na Vindovs ili Office 365, a realno cijena prebačaja na Linuks bi bila jednokratna i vjerovatno mnogo manja.

10. Linuks nema korisničke podrške.

Ajmo realno, koliko puta ste kontaktirali korisničku podršku u životu? Ko vam je na kraju pomogao? Pretpostavljam da je u većini slučajeva to bio ili Gugl ili neki klinac iz komšiluka kojem ste dali nešto para, on pokušao, vidio da mu ne ide i na kraju ponovo instalirao sistem i rekao da to tako mora. Garantujem da sam ja lično minimalno pedeset puta instalirao Vindovs (od kojih jedno 40 puta onaj prokleti Windows XP), što sebi, što drugima. Da skratite muke i sebi i tom klincu iz komšiluka, zaboravite na ove mitove i instalirajte neku od popularnih Linuks distribucija.

Imaćete problema, imali ste ih i na Vindovsu (ako kažete da niste – lažete). Kada se javi problem, radi se isto što i sa Vindovsom, obrati se doktoru Guglu ili se pita neko ko zna šta radi. Sa Linuksom vam možda neće moći pomoći klinac iz komšiluka, ali hoće neko iz Linuks Za Sve, FOSS Srbija, pa čak i ja lično (ako budem imao vremena naravno).

Bonus: šta je po meni najveća prepreka?

OK, ovo nije zabluda i spada malo u off-topic, ali kada sam već ovdje, da i tome posvetim jedan paragraf teksta.

Linuks nudi toliko opcija da je teško odabrati samo jednu sa kojom ćete biti u potpunosti zadovoljni. Nema ultimativna preporuka za to koju Linuks distribuciju da odaberete. To isključivo zavisi od toga šta vam je sve potrebno. Taj process se obično naziva distro-hopping i sa njime se manje-više svi koji isprobavaju Linuks susreću. Nekad se ubode iz prve, nekada se potroše godine isprobavajući različite sisteme i desktop okruženja sve dok se ne pronađe ta neka zlatna sredina u kojoj ćete se osjećati udobno. Za razliku od Vindovsa, jednom kada je pronađete, uživaćete u svakoj sekundi provedenoj za računarom i javiće vam se želja da saznate šta se tačno dešava ispod haube. Kada se to dogodi, prestajete da budete samo korisnik i počinjete da postajete dio zajednice koja radi na tome da Linuks iskustvo bude još bolje onima koji odluče da isprobaju Linuks poslije vas.

Za kraj, ako nemate ništa pametnije da radite, toplo preporučujem da pogledate ovaj video:

P.S. Ne, nisam stavio pogrešan URL. Ozbiljno, pogledajte ga.

Ukoliko želite i vi da podelite sa zajednicom svoja iskustva, zapažanja, razmišljanja, uputstva ili bilo šta vezano za IT - dobrodošli ste na Kompjuteraš blogu. Više na ovom linku