Интернет, слот машине и добро потрошено вријеме
Када би свако од нас размислио о томе колико времена проводи на интернету и колики постотак тог времена заправо трошимо на користан начин, постотци код свакога код нас би били изнимно мали. Заправо, толико мали да би били готово занемарујући. Већину времена које проведемо на интернету заправо проводимо на врло специфичан и врло предвидљив начин. Свако од нас користи до десетак сајтова на интернету свакодневно и уопште не обазире пажњу на осталих 999.999.999.990 сајтова који постоје.
Овоме „проблему“ (заправо, више ово сматрам фасцинацијом него проблемом) сам се већ дотакао једном када сам препоручио листу 20-ак кул сајтова за које би требао/ла да знаш. Међутим, данас имам осјећај да је тај чланак настао чисто као продукт мог недостатка да смислим логички одговор за ову моју фасцинацију: наше свакодневно провеђење времена на интернету је невјероватно предвидљиво.
Сада, мислим да сам пронашао неколико ресурса који су ми напокон дали одговоре. Ти одговори би се у једном појму могли свести на: слот машине.
Чекај, шта бре? Који курац?
Када бих мало разрадио тај свој одговор у једну мисао, изјавио бих сљедеће: начин на који користимо интернет је једнак начину на који коцкари користе слот машине.
Да објасним…
Слот машине су заправо сасвим једноставне: уложиш новчић, повучеш ручку и чекаш резултат који може да буде позитиван (да добијеш нешто) или негативан (да не добијеш ништа). (Сада, неки „искуснији“ коцкар би рекао да то заправо и није тако једноставно и да ту постоје и одређене преференце преко којих машина више даје или узима, али на то би таквој особи обично одговорио да не сере и да зграби неку књигу о статистици).
Дакле, слот машине су сасвим једноставне. Међутим, ајде да мало промијенимо сценарио и замислимо мало другачију слот машину.
Овај пут, слот машина је мејл инбокс или Фејсбук (или било шта друго што људи нон стоп провјеравају). У овом случају, новчић је заправо наше вријеме и труд уложен, а награда јесте добијање новог мејла / Фејсбук поруке (или обавјештења).
Сваки пут када поново погледамо наш мејл / Фејсбук, ми заправо „вртимо“ слот машину. Исход може бити позитиван или негативан за нас. Уколико је позитиван, трошимо вријеме на тој слот машини све док награде не нестане. Уколико је исход негативан, или идемо сјести за неку другу слот машину, или настављамо играти на истој тако што се јавимо некоме / објавимо нешто / пошаљемо мејл и чекамо позитивну награду.
Звучи поприлично једноставно, зар не?
Али, шта ако не морамо да радимо на томе да откријемо који је резултат? Шта уколико не морам ни да завртимо слот машину, а опет могу да добијемо нешто?
Добродошли у еру паметних телефона.
Са паметним телефонима, ми смо стално обавијештени о резултату играња, хтјели ми то или не. Сјећате ли се оних интрузивних поп-ап реклама које су нас стално обавјештавале како смо нешто добили? Оне на неки начин нису ни нестале, само су се преселиле у наше џепове.
Међутим, споменуо сам већ како можемо играти и на истој слот машини више пута. На примјер, уколико немамо нотификација на Фејсбуку / Твитеру, ми ћемо, када смо већ ту, погледати шта има на почетној. Фејсбук ће нам ту одма на почетку приказати објаву за коју имамо највише шансе да интерактујемо са њом, а Твитер ће нам приказати „шта смо пропустили“ од особа са којима често интерактујемо. Све сходно постављено на врх како би својим интеракцијама са тим објавама добили прилику да и ми добијемо интеракције на наше интеракције. Како идемо даље и скроламо више, и Фејсбук и Твитер алгоритми остају без идеја и онда нам пласирају неки садржај који није баш прилагођен нашим пријашњим интеракцијама, већ стоји ту само као садржај за који смо можда потенцијално заинтересовани…
…међутим, ми и даље скролујемо и даље играмо ту игру слотова.
Овај пут, игра слотова се мало мијења. Сада објаве које видимо постају заправо губитак и ми ручно покрећемо слот машину тиме што скролујемо у нади да ћемо доћи до добитка, овај пут у виду нечега корисног са чиме можемо интерактовати.
И тако, трошимо сате и сате, не радећи ништа корисно, само се премијештајући на сљедећу слот машину када нам тренутна досади…
Ово се чини као круг из којег нема краја, зар не?
Па на неки начин и нема.
Ријетко када се деси да својом вољом напустимо слот машину. То обично учинимо када нас је она толико сморила да једноставно не мислимо да нам може донијети више сатисфакције. Тада обично одлазимо од слот машине и „прошетамо се“ до сљедеће, гдје своје „путовање“ почињемо изнова.
Ово и није баш наша кривица. Ово је на неки начин кривица дизајнера сајтова, а на неки други начин и није. Стављајући се у мјесто особа које управљају сајтом, врло лако је схватити да је главни циљ сајтова да вас задрже на њему што више. Што више занимљивог садржаја понуде, веће су шансе да ћемо остати на њему. Што више останемо на њему, више ћемо реклама видјети. Што више реклама видимо, компанија (или особа) која управља сајтом остварује већи профит.
Дакле, читава поента онога што данас сматрамо интернетом и популарним интернет сервисима јесте да на њему потрошимо вријеме. Што више времена је могуће, заправо.
Сајтови су дизајнирани на то да те „увуку“ у своју игру слотова. Једном када смо незадовољни, увијек постоји тај изговор „да можемо да не користимо тај сајт“. Иако је изговор валидан, када погледамо тежину одлука, лако схватамо да је одлука да останемо на неком сајту и наставимо да „добијамо награде“ као и до сада сасвим лагана, док је одлука да ускратимо себи право конзумације једне слот машине која нам је у прошлости донијела толико добрих награда у сасвим супротној крајности од лагане.
Слотови нас држе овисним о њима тако што праве одлуке које иду њима у корист лагане, а одлуке које не иду њима у корист тешке.
Добро потрошено вријеме
Ово некако зависи од тога чиме се ми бавимо, али у данашње вријеме мислим да могу да претпоставим да неко ко чита овај блог има заправо и неки начин корисног провођења времена на интернету, било то писање, програмирање, учење о нечему или нешто четврто. Међутим, наша овисност о слот машинама нам одузима толико времена да, као што сам рекао у самоме уводу, стварно мали проценат времена проводимо искоришћавајући наше вријеме на позитиван начин.
Са сајтовима дизајнираним са тиме у плану, не можемо да не проводимо вријеме играјући слотове по цијели дан. Морамо се борити са нашом овисношћу, а наша борба се већином своди на то да се привремено рефокусирамо на наше корисно утрошено вријеме на начин да се једноставно присилимо да не посјећујемо сајтове који нас одвлаче од нашег циља. Постоји ту неколико техника које су људи развили, а међу њима је (из мог потпуно субјективног мишљења) најпознатија Помодоро техника (скраћена верзија: фокусирање на рад у трајању од 25 минута који прати пауза од пет минута).
Не постоји други начин за то да се фокусирамо на наш рад него наше присиљавање на то. Дизајнери сајтова нам једноставно не дозвољавају ниједну другу опцију.
Потенцијално рјешење овог проблема не постоји уколико веб дизајнери не одлучују да раде на томе. Нажалост, у овоме тренутку, када се већином сајтови фокусирају на профит, не видим неку такву драстичну револуцију у мишљењу у нашој блиској будућности.
Није баш да идеја о томе не постоји. Тристан Харис, креатор сајта Time Well Spent и особа од које сам добио инспирацију за овај чланак, предлаже баш промјену која се мора догодити у дизајнерском прилазу проблема на свијет интернета да бисмо ми поново били у позицији да имамо избор. Нажалост, годину и по након што је Тристан изашао са својом идејом у јавност, ништа драстично се није догодило.
Кратак закључак
У својој претходној анализи овога проблема сам изјавио да сматрам да је термин „Интернет овисност“ заправо продавања магле. Сада, схватам да сам у потпуности отишао у супротну крајност. Не само да је интернет овисност стварна, него смо сви ми овисни о њему.
Најгора ствар у вези ове овисности јесте то што чак и једном када смо је свјесни, не можемо ништа да урадимо да бисмо избјегли ову игру, ову игру слот машина маскираних у наше омиљене интернет сервисе.
Даље читање / гледање / референце
- Time Well Spent вебсајт
- Distracted? Let’s make technology that helps us spend our time well | Tristan Harris | TEDxBrussels предавање
- How Technology Hijacks People’s Minds — from a Magician and Google’s Design Ethicist чланак