Kad bih pokušao ozbiljno odgovoriti na Guglovska HR pitanja na razgovorima za posao

Kao jedno od uspeha mog bivstvovanja na Linkedinu mogu navesti da se zahvaljujući masovnoj sprdnji koju sam pokrenuo na temu pitanja poput „Gde vidite sebe za 5 godina“ i „prodaj mi ovu olovku“ – takva pitanja izgleda postadoše izbačena iz upotrebe, lično sam bio na nekoliko razgovora i bio u kontaktu sa ljudima koji su bili na razgovorima za posao – takvih pitanja više nema ili su teška manjina. Tamo negde 2018-te kad sam tražio posao i išao na razgovore, od 10 razgovora za posao 7 je bilo u tom generičkom fazonu, 3 je bilo normalnih, zborio sam već o tome evo linka ođe.

Budi Human
Šta bi bilo kad bih ipak hteo da odgovorim na ta pitanja ali da ne sprdam sa generičkim anti-proliv odgovorima tipa „Vidim se na vašem mestu ali postavljam pametnija pitanja“ nego iskreno, bez sarkazma a da ne lažem.

Gde vidite sebe za 5 godina?

Pretpostavljam da oni koji intervjuišu već znaju da je verovatnoća da će neko odgovoriti iskreno na pitanje „Gde vidite sebe sa 5 godina“ ravna pronalasku Higsovog bozona u trenu udara nožnim palcom o nogar kreveta u sred noći i cenim da je ovde poenta da se dokuči koliko analitički kandidat razmilja o sebi i svojim životnim planovima, pritom izuzimajući varijable kao što su neplanirane životne zamke, poput bolesti, rata, finansijskog kraha društva ili pojedinca, pandemija, prirodnih katastofra, trenutnih promena interesovanja kandidata – ne nema veze što će za dve godine izbiti treći svetski rat, rec’ ti mene gde se vidiš za 5 godina a da nisi razložen na atome ili ti izrastao novi vićgla na čelu od radijacije.

ODGOVOR: Na meni je da radim na sebi koliko mogu i kad mogu, što po pitanju razvoja u poslovnom i stručnom smislu, što u smislu razvoja mene kao boljeg čoveka – a rezultat neka se pokaže sam. Ja bih konkretno voleo da ovladam Devops tehnologijama i tehnikama i da tu budem master svemira ali opet, pitanje je da li će to biti aktuelno za 5 godina, već imamo GitLab CI/CD koji može podosta toga a šta će on ili njemu slični moći za 5 godina – možemo samo da razmišljamo.

Nabrojte mi po jednu vašu prednost i jednu vašu manu

Svrha ovog kvazipsihološkog pričaj-mi-o-svom-detinjstvu prčkanja po dubinama mozga je pretpostavljam praćenje gestakulacije sagovornika dok priča o ovome kako bi se provalilo koliko dobro laže ili koliko mu neprijatno ako priča istinu. Naravno, niko nikad neće reći – paaa znate slabost mi je to što se ložim na grupni seks sa babama, midžetima i jednorozima dok u pozadini piči muzika Branke Sovrlić već će vazda gledati da nabroji nešto što je dovoljno loše a da nije degutatno ili dovoljno dobro a da nije Vučićev marketing o napretku države – recimo…nešto polusolidno i za prednost i za manu.

ODGOVOR: Mana je više nego očigledna, ne vodim dovoljno brige o sopstvenom telu i zdravlju i dozvolio sam sebi da se pretvorim u debelog polupokretnog gmaza koji ne može sebi da navuče čarape i dobije bruh kad seče nokte. Prednost mogu reći da je tvrdoglavost jer se dešava nekad da se zainatim da rešim neki problem iako brzog rešenja nema i onda izgorim jer ne mogu verovati da rešenja nema – ali ga na kraju ipak nekako nađem. Gratis mana je „overthinking“ jer i za najprostiju konstataciju postavljam sebi pitanje „A zašto je tako, mora li tako i da li je zaista tako“, gratis prednost – poprilična sam ložana kad je IT u pitanju i baš se ložim kad naučim nešto što je novo – a korisno.

Zašto ste izabrali baš nas a ne nekog drugog?

Znam ja da oni znaju da tražite posao, novi ili bolji ili se samo raspitujete i u prirodi svakog čoveka je da uvek traži bolje bez obzira koliko mu je sad dobro, znaju oni i da ste njih našli jer se trenutno ono što je u njihovom oglasu poklapa manje-više sa onim što vi znate – ali bi da čuju iz vaših usta izgovore i isprate gestakulaciju – kako se snalazite u laganju ili istini. Znaju oni i da ćete otići na drugo mesto čim se ukaže bolje, sve je regulare ali eto – forma mora da se ispoštuje.

ODGOVOR: Ono što znam se manje-više poklapa sa onim što je bilo naglašeno u oglasu, oglas ste objavili vi, proverio sam u APR-u vaš finansijski izveštaj i vidim da niste u krizi, pročitao sam nekoliko utisaka o radu vaših bivših ili sadašnjih zaposlenih i to je bio „triger“ da se prijavim ovde.

Zašto menjate posao?

Ovde kontam da proveravaju kolika ste drukara i očekuju da ćete drvlje i kamenje po prethodnom/trenutnom poslodavcu, čerečili su vas na Terazijama, klali zarđalom kašikom, prekovremeno 100 sati dnevno, rad pod pritiskom difolt podešavanje, terali da titlujete Jalu Brata i primoravali da im perete noge u lavoru posoljenom tuzlanskom solju. Takođe znaju i da se prosečan IT-jevac zadržava u proseku po 3 godine u firmi a i ne vidim šta je sporno u tome da se traži bolje, nebitno da li je u pitanju posao ili pekara.

ODGOVOR: Tražim i raspitujem se ima li gde šta sa boljim uslovima rada i još bolje većom mogućnošću nadogradnje mozga novim znanjima i veštinama, u potajnoj nadi da ću nekad naći posao u firmi u kojoj bih da dočekam penziju. Trenutna/prethodna firma jeste OK ali zašto se ne raspitivati dalje, i za potencijalno bolje.

Zašto da zaposlimo baš vas a ne nekog drugog?

Ovde je poenta ispoljavanje Daning-Krugerovog efekta u njegovom najboljem svetlu (to je ono kad si tupav ko tocilo ali znaš to da predstaviš kao da si Tesla lično glavom i bradom četničkom) i njegovog zlog brata parnjaka Sindroma varalice – kad znaš podosta toga i imaš neke dobre rezultate iza sebe ali si ubeđen da je to ništa i da bi to mogao bilo ko a da tebe zapravo usralo i zbog ko zna čega ljudi misle da je to neko dostignuće najverovatnije su se zajebali. Dakle cenim da je ovde na nišanu samopouzdanje, na njega se puca i posle pravi skala koliko je gorenabrojani efekat ili sindrom ispoljen i koliko je to prihvatljivo.

ODGOVOR: Niko se nikad nije žalio na moj rad ili nedao Bog na ponašanje, imate u CV-ju kontakt mojih nadređenih u prethodnim firmama ako želite da proverite, mislim da je to dovoljno dobar razlog za početak. Koliko sam ja sam dobar ili bolji od nekog drugog – ne znam jer ću uvek mnogo bolje znati mene nego nekog drugog…te samo velim da ću dati sve od sebe kao što sam davao i do sad a da li će to biti dovoljno videćemo, dosadašnje iskustvo veli da hoće.

Prodaj mi ovu olovku!

Ovde cenim da je poenta da vide kakav si u komunikaciji i koliko ti je jaka moć sugestije – zašto je ovo bitno za tehničko lice…to ne znam, po meni ovo su pitanja za prodavce, marketing stučnjake, eventualno i menadžere koji će upravljati nekim timovima. Videli su ovo u „Vuk sa Vol strita“ i počeli da primenjuju, jednom sam imao doduše ovo pitanje i samo sam prekinuo razgovor uz refleksno „Hvala na izdvojenom vremenu, nisam više zainteresvan za posao kod vas“ jer sam to pitanje postavljeno čistom tehnikalcu video kao vrhunac sve krindž-psohiloške gluposti ovog sveta i nula inovativnosti jer ukradeno sa filma, ali eto, dešava(la) se i takva pitanja da se postave a iz komentara sa Linkedina videh da je podosta njih imalo baš ovu govnariju na razgovoru iako nisu konkurisali za „sejls or marketing“ i slične im pozicije. Nažalost jedino pitanje na koje nemam iskren i ozbiljan odgovor i na koje ću uvek prekinuti na licu mestu svaku dalju komunikaciju.

ODGOVOR:

  • Oš kupiš ovu olovku za 20 dinara?
  • Neću
  • Kupi molim te, pa kakav si to čovek?
  • Neću
  • C’mon man, I’ll Suck Yo Dick, Man, please buy this pen…
  • Neću
  • Ali gladna su mi deca, neće moći danas da jedu škampe i pohovana peraja arktičkog kita dok igraju golf u Nju Hempširu ako vam ne prodam ovu prelepu i nadasve bogougodnu olovku koja rešava sve životne probleme

…nastaviće se