Кад бих покушао озбиљно одговорити на Гугловска HR питања на разговорима за посао

Као једно од успеха мог бивствовања на Линкедину могу навести да се захваљујући масовној спрдњи коју сам покренуо на тему питања попут „Где видите себе за 5 година“ и „продај ми ову оловку“ – таква питања изгледа постадоше избачена из употребе, лично сам био на неколико разговора и био у контакту са људима који су били на разговорима за посао – таквих питања више нема или су тешка мањина. Тамо негде 2018-те кад сам тражио посао и ишао на разговоре, од 10 разговора за посао 7 је било у том генеричком фазону, 3 је било нормалних, зборио сам већ о томе ево линка ође.

Pomozi.Ba
Шта би било кад бих ипак хтео да одговорим на та питања али да не спрдам са генеричким анти-пролив одговорима типа „Видим се на вашем месту али постављам паметнија питања“ него искрено, без сарказма а да не лажем.

Где видите себе за 5 година?

Претпостављам да они који интервјуишу већ знају да је вероватноћа да ће неко одговорити искрено на питање „Где видите себе са 5 година“ равна проналаску Хигсовог бозона у трену удара ножним палцом о ногар кревета у сред ноћи и ценим да је овде поента да се докучи колико аналитички кандидат размиља о себи и својим животним плановима, притом изузимајући варијабле као што су непланиране животне замке, попут болести, рата, финансијског краха друштва или појединца, пандемија, природних катастофра, тренутних промена интересовања кандидата – не нема везе што ће за две године избити трећи светски рат, рец’ ти мене где се видиш за 5 година а да ниси разложен на атоме или ти израстао нови вићгла на челу од радијације.

ОДГОВОР: На мени је да радим на себи колико могу и кад могу, што по питању развоја у пословном и стручном смислу, што у смислу развоја мене као бољег човека – а резултат нека се покаже сам. Ја бих конкретно волео да овладам Девопс технологијама и техникама и да ту будем мастер свемира али опет, питање је да ли ће то бити актуелно за 5 година, већ имамо GitLab CI/CD који може подоста тога а шта ће он или њему слични моћи за 5 година – можемо само да размишљамо.

Набројте ми по једну вашу предност и једну вашу ману

Сврха овог квазипсихолошког причај-ми-о-свом-детињству прчкања по дубинама мозга је претпостављам праћење гестакулације саговорника док прича о овоме како би се провалило колико добро лаже или колико му непријатно ако прича истину. Наравно, нико никад неће рећи – пааа знате слабост ми је то што се ложим на групни секс са бабама, миџетима и једнорозима док у позадини пичи музика Бранке Соврлић већ ће вазда гледати да наброји нешто што је довољно лоше а да није дегутатно или довољно добро а да није Вучићев маркетинг о напретку државе – рецимо…нешто полусолидно и за предност и за ману.

ОДГОВОР: Мана је више него очигледна, не водим довољно бриге о сопственом телу и здрављу и дозволио сам себи да се претворим у дебелог полупокретног гмаза који не може себи да навуче чарапе и добије брух кад сече нокте. Предност могу рећи да је тврдоглавост јер се дешава некад да се заинатим да решим неки проблем иако брзог решења нема и онда изгорим јер не могу веровати да решења нема – али га на крају ипак некако нађем. Гратис мана је „overthinking“ јер и за најпростију констатацију постављам себи питање „А зашто је тако, мора ли тако и да ли је заиста тако“, гратис предност – поприлична сам ложана кад је ИТ у питању и баш се ложим кад научим нешто што је ново – а корисно.

Зашто сте изабрали баш нас а не неког другог?

Знам ја да они знају да тражите посао, нови или бољи или се само распитујете и у природи сваког човека је да увек тражи боље без обзира колико му је сад добро, знају они и да сте њих нашли јер се тренутно оно што је у њиховом огласу поклапа мање-више са оним што ви знате – али би да чују из ваших уста изговоре и испрате гестакулацију – како се сналазите у лагању или истини. Знају они и да ћете отићи на друго место чим се укаже боље, све је регуларе али ето – форма мора да се испоштује.

ОДГОВОР: Оно што знам се мање-више поклапа са оним што је било наглашено у огласу, оглас сте објавили ви, проверио сам у АПР-у ваш финансијски извештај и видим да нисте у кризи, прочитао сам неколико утисака о раду ваших бивших или садашњих запослених и то је био „тригер“ да се пријавим овде.

Зашто мењате посао?

Овде контам да проверавају колика сте друкара и очекују да ћете дрвље и камење по претходном/тренутном послодавцу, черечили су вас на Теразијама, клали зарђалом кашиком, прековремено 100 сати дневно, рад под притиском дифолт подешавање, терали да титлујете Јалу Брата и приморавали да им перете ноге у лавору посољеном тузланском сољу. Такође знају и да се просечан ИТ-јевац задржава у просеку по 3 године у фирми а и не видим шта је спорно у томе да се тражи боље, небитно да ли је у питању посао или пекара.

ОДГОВОР: Тражим и распитујем се има ли где шта са бољим условима рада и још боље већом могућношћу надоградње мозга новим знањима и вештинама, у потајној нади да ћу некад наћи посао у фирми у којој бих да дочекам пензију. Тренутна/претходна фирма јесте ОК али зашто се не распитивати даље, и за потенцијално боље.

Зашто да запослимо баш вас а не неког другог?

Овде је поента испољавање Данинг-Кругеровog ефектa у његовом најбољем светлу (то је оно кад си тупав ко тоцило али знаш то да представиш као да си Тесла лично главом и брадом четничком) и његовог злог брата парњака Синдрома варалице – кад знаш подоста тога и имаш неке добре резултате иза себе али си убеђен да је то ништа и да би то могао било ко а да тебе заправо усрало и због ко зна чега људи мисле да је то неко достигнуће највероватније су се зајебали. Дакле ценим да је овде на нишану самопоуздање, на њега се пуца и после прави скала колико је горенабројани ефекат или синдром испољен и колико је то прихватљиво.

ОДГОВОР: Нико се никад није жалио на мој рад или недао Бог на понашање, имате у CV-ју контакт мојих надређених у претходним фирмама ако желите да проверите, мислим да је то довољно добар разлог за почетак. Колико сам ја сам добар или бољи од неког другог – не знам јер ћу увек много боље знати мене него неког другог…те само велим да ћу дати све од себе као што сам давао и до сад а да ли ће то бити довољно видећемо, досадашње искуство вели да хоће.

Продај ми ову оловку!

Овде ценим да је поента да виде какав си у комуникацији и колико ти је јака моћ сугестије – зашто је ово битно за техничко лице…то не знам, по мени ово су питања за продавце, маркетинг стучњаке, евентуално и менаџере који ће управљати неким тимовима. Видели су ово у „Вук са Вол стрита“ и почели да примењују, једном сам имао додуше ово питање и само сам прекинуо разговор уз рефлексно „Хвала на издвојеном времену, нисам више заинтересван за посао код вас“ јер сам то питање постављено чистом техникалцу видео као врхунац све кринџ-псохилошке глупости овог света и нула иновативности јер украдено са филма, али ето, дешава(ла) се и таква питања да се поставе а из коментара са Линкедина видех да је подоста њих имало баш ову говнарију на разговору иако нису конкурисали за „сејлс ор маркетинг“ и сличне им позиције. Нажалост једино питање на које немам искрен и озбиљан одговор и на које ћу увек прекинути на лицу месту сваку даљу комуникацију.

ОДГОВОР:

  • Ош купиш ову оловку за 20 динара?
  • Нећу
  • Купи молим те, па какав си то човек?
  • Нећу
  • C’mon man, I’ll Suck Yo Dick, Man, please buy this pen…
  • Нећу
  • Али гладна су ми деца, неће моћи данас да једу шкампе и похована пераја арктичког кита док играју голф у Њу Хемпширу ако вам не продам ову прелепу и надасве богоугодну оловку која решава све животне проблеме

…наставиће се