16 кључних локација:
/ – root, ту се налази све
/bin – (user binaries) – извршни програми и команде који су део Линукса
/boot – (boot loadеr files) – фајлови неопходни за стартовање система
/dev – (device files) уређаји – (хард диск, CD-drive, траке…)
/etc – (configuration files) – Конфигурациони фајлови
/home – (home directories) – Подразумевани директоријум за корисничке фајлове
/lib – (system libraries) – Заједниче библиотеке и кернел модули
/sbin – (system binaries) – Бинарне извршне датотеке који су доступне само root-у
/proc – (process information) – Подаци о системским процесима
/var – (variable files) – Фајлови специфични за корисника, попут имејл порука, историје…
/tmp (temporary files) – Привремени фајлови који се бришу са сваким стартовањем система
/usr (user programs) – дељиви и read-only подаци, бинарни фајлови, библиотеке, документација…
/opt (optionall add-in apps) – Конфигурациони фајлови за додавање на апликативни софтвер. Овде се могу инсталирати third-party апликације
/mnt – (mount directory) – Локација за mount-оване уређаје (првенствено хард дискове)
/media (removable devices) – Моунтовање мултимедијалних фајлова (USB, CD…) од стране корисника и различитих програма
/srv – (service files) – Фолдер је предвиђен за смештање података које користе програми намењени серверској употреби попут Apache Web Server-a рецимо

Зове се root и UID му је 0

ls -a

rm -rf naziv_foldera

free

Постоји више начина, најлакши је:
grep -R „kompjuteras“ naziv_foldera/

ssh remote_korisnik@remote_ip_ili_domen

Команда: env

Команду окидате из user mode-a па path није исконфигурисан. Два решења:
1) sudo ifconfig -а (или је покрените као root)
2) /sbin/ifconfig -а

Излистаће се сви фолдери и фајлови у root-у

Излистаће се сви фолдери и фајлови који се налазе у root-у и почињу на слово b (bin, boot)

df

host -parametar, нпр
host -t ns kompjuteras.com ће излистати NAME сервере сајта kompjuteras.com

Пермисије: chmod
Власништво: chown
Група: chgrp

нпр: chmod 755 naziv_fajla.sh

Прави фајл извршним.

Свако може тај фајл прочитати, изменити или покренути.

useradd -M username_korisnika (корисник це бити направљен, али без home фолдера)
usermod -L username_korisnika (ће му закључати лозинку да не може да се логује)

може и

useradd -r username_korisnika (направићете системског корисника који нема лозинку или home фолдер па не може ни да се логује)

Додавање: useradd -G назив_групе корисничко_име_корисника
Уклањање: gpasswd -d корисничко_име_корисника назив_групе

Bash alias јесте скраћеница или други назив за неку команду и дефинише се у фајлу .bashrc или .bash_profile или /etc/profile а обично се користи код поједностављења комплекснијих команди. Рецимо ако хоћете да вам rm -rf буде подразумевана команда за rm, у фајл .bash_profile ћете додати линију: alias rm=’rm -rf’

Прекида команду/јоb који сте покренули у терминалу

Налази се мапа који порт припада ком сервису или протоколу и садржи податак о порту, сервису или протоколу на који не везан, alias-у и коментару (уколико постоје)

Лиценца. Unix (Јуникс) је већином комерцијални оперативни систем, док је Линукс клон Unix-а али већином бесплатан, отвореног кода, слободан за сваку даљу измену, дистрибуирање и било какву манупулацију. Друга основна разлика је: Unix је комплетан оперативни систем док је Линукс само кернел.

Сигурност. Телнет не поседује никакву енкрипцију и саобраћај се одвија у читљивом текстуалном формату (plaintext) за разлику од SSH протокола који користи шифровану заштићену јавним и приватним кључевима.

Средња вредност load-а система за последњих 5, 10 и 15 минута.
Load је оптерећење проузроковано обрадом података те висок load може проузроковати превелико оптерећење процесора, меморије или хард диска – у односу на број процесорских јединица које обрађују податке.

• tee – користи се да оутпут неког програма подели тако да у исто време може бити и приказан и записан у неком фајлу.
• awk – програмски језик за обраду текстуалних фајлова. Најчешће се користи за извлачење текста из колона добијених aутпутом из програма
• tr – служи да инпут препакује у aутпут уз измену или брисање одређених карактера. нпр:echo ‘kompjuteras’ | tr „[:lower:]“ „[:upper:]“ >> fajl.txt…ће реч kompjuteras препаковати у KOMPJUTERAS и додати у fajl.txt
• cut – такође служи за процесуирање текста тако што ће одсећи задати део текста у колумни која му се прослеђује као циљна. нпр:cut -d ‘:’ -f1 /etc/passwd >> fajl.txt…ће нам дати све вредности из фајла /etc/passwd у првој колони пре делимитера „:“ (у овом случају корисничка имена коришћена у систему) и додати у фајл fajl.txt
• tac – ће изистати садржај неког фајла али сортиран од доле на горе (за разлику од cat који листа од горе на доле). tac је уствари cat читан уназад 🙂
• curl – служи да пребаци податке са или ка серверу коришћењем неког од подржаних протокола (http, ftp…), нпр:curl kompjuteras.com > kompjuteras.html….ће source странице http://kompjuteras.com ископирати у фајл kompjuteras.html
• wget – је CLI download manager, нпр wget www.nekisajt.com/fajl.zip ће скинути fajl.zip са сајта nekisajt.com
• watch – служи да испратите aутпут неког програма или команде у дефинисаном или реалном времену у терминалу, нпр: „watch -n 3 free -m“ ће сваке 3 секунде да у терминалу даје инфо о искоришћености меморије на компјутеру
• tail – се користи за преглед последњих X линија неког фајла. Обично се користи за преглед логова у реалном времену, рецимо: „tail -f /var/log/messages“ ….ће дати преглед свих новокреираних линија у фајлу /var/log/messages у реалном времену

Извршавање команде у позадини како би несметано могли да покренете следећу команду у терминалу или скрипти.

Ослобађа одређени јоб покренут у сесији, како би се могли безбедно излоговати из сесије.

Packet filtering је процес блокирања или пропуштања пакета кроз мрежу а на основу информација добијених из њиховог хедера: одредишна IP адреса, циљна IP адреса, порт и протокол који се користи

Виртуална меморија је простор на складишту (хард диску, SSD…) који се користи уколико је RAM пун, те се у подаци из меморије премештају на виртуалну меморију и тамо даље обрађују како би се ослободио простор на RAM-у.

• А рекорд (Address) јесте IP адреса која је повезана са доменом који се позива
• NS рекорд (Name server) дефинише који ће сервер бити главни за достављање и управљање информацијама за дати домен
• PTR rekord (Pointer Record) јесте домен који је повезан са IP адресом (супротно од А рекорда) и користи се већином као провера да ли је домен који се позива заиста повезан са датом IP адресом одакле је започета конекција
• CNAME (Canonical Record) има улогу преусмеравања једног домена према другом
• МX (mail exchange) рекорд указује на постојање SMTP протокола имејл сервера.

Sticky bit или „т“ пермисија јесте пермисија која се додељује фолдеру а има за циљ да над фајловима унутар тог фолдера дозволи брисање/измену само власницима тих фајлова (и root-у наравно).

Додељује се са:
chmod +t naziv_foldera/ или chmod 1XXX naziv_foldera/ где је 1 sticki bit а XXX пермисије које додељујете.

Immutable (непроменљив) бит јесте атрибут који се може доделити одређеном фајлу а који неће дозволити никоме (па ни root кориснику) да дати фајл промени или обрише – све док се тај атрибут не уклони – а то може да уради искључиво root корисник.

Додељује се комадном chattr:
chattr +i naziv_fajla

inode (иноуд, индекс нод) представља структуру података фајла (метаподаци) у којој се налазе подаци о:
– типу фајла
– дужини фајла
– власништву и приступним дозволама
– времену креирања фајла
– времену модификације фајла

Inode број се може добити командом ls -i naziv_fajla и он је уникатан на нивоу партиције а неке inode информације се могу добити командом stat naziv_fajla

Хардлинк би се грубијански могао описати као веза са локацијом фајла на фајл систему односно његовим метаподацима (inode подаци) али не и са самим фајлом (као што је случај са симлинковима). Дакле фајл се може изменити, реименовати и слично – веза ће и даље бити актуелна јер је inode исти. Ако се оригинални фајл обрише и даље је читљив као хардлинк – док код симлинкова то није случај, односно ако се реименује оригинални фајл, линк више није актуелан.

У једном фолдеру направите хардлинкове ка више различитих вама битних фајлова – па радите периодични бекап истих.
У том случају последње верзије фајла биће бекаповане.

Код хардлинка фајлу се може и даље приступити – док код симлинка линк постаје невалидан и фајл је изгубљен.

Командом shutdown -rF now (као root корисник) а може и прављењем празног фајла forcefsck на root локацији (команда: touch /forcefsck)

Runlevel је број који описује у ком моду се налази систем или у ком моду желите да покренете (у графичком (init 5), текстуалном (init 3), једнокорисничком (init 1) итд. Овај број може варирати од дистроа до дистроа.
Тренутни runlevel можете добити командом: who -r или runlevel

SSH port forwarding или SSH tuneling јесте механизам заснован на SSH протоколу којим шифрујете TCP саобраћај од вашег рачунара до удаљеног SSH сервера тако да нико између не може да чита саобраћај а потом са тог удаљеног SSH сервера радите редирекцију ка серверу:порту којем требате приступити под условом да је тај сервер:порт видљив са SSH сервера.
Тиме, сем енкрипције саобраћаја добијате приступ и другим ресурсима унутар затворене мреже без потребе да отварате додатне портове или постављате тај други сервер да буде јавно доступан.

Local port forwarding се користи кад желите да приступите машини којој ви немате директан приступ – али има SSH сервер коме можете приступити…тако да постављањем локалног SSH port forwardinga ви можете приступити рецимо веб серверу који није јавно видљив (али је видљив са SSH сервера) путем адресе, например: http://localhost:9393

Remote port forwarding користите као и у претходном примеру али контра, тј користите га кад желите да сервис на вашем рачунару биде видљив корисницима који могу видети SSH сервер али не и ваш рачунар.

– По узору на неког већ постојећег корисника креирати сличне линије у фајловима /etc/passwd, /etc/group.
– Доделити му лозинку кроз стандардну команду passwd
– Креирати и доделити му home директоријум који сте навели у /etc/passwd
– Доделити chown/chgrp привилегије том кориснику над тим home фолдером

MAJOR (главни) број код специјалних фајлова јесте број који дефинише тип уређаја односно хардвера (да ли је у питању хард диск, tape drive…) док MINOR (минорни или другостепени) означава инстанцу главног уређаја (хард диск 1, хард диск 2).

$ cd /dev
$ ls -l | grep sda
brw-rw—- 1 root disk 8, 0 May 24 02:01 sda
brw-rw—- 1 root disk 8, 1 May 24 02:01 sda1
brw-rw—- 1 root disk 8, 2 May 24 02:01 sda2
brw-rw—- 1 root disk 8, 3 May 24 02:01 sda3
brw-rw—- 1 root disk 8, 4 May 24 02:01 sda4
brw-rw—- 1 root disk 8, 5 May 24 02:01 sda5
…у овом примеру, MAJOR број је 8 и означава да је упитању један тип хардвера (у овом случају тип је хард диск), док су MINOR бројеви (од 0 до 5) и означавају један root хард диск (sda) са 5 логичких делова попут партиција на њему (sda1-sda5)

По дифолту фајл систем резервише 5% простора за неке своје системске фајлове или као превенцију од квара диска због препуњености, тако да и ако пише 100% ништа се катастрофално неће десити самом диску – али не-root корисник не може да користи тај простор.
Ако вам треба тих додатних 5% диска, можете га ослободити (иако није препоручљиво) командом:
tune2fs -m0 /dev/ta_particija

Брисањем фајла бришете само информацију о његовој локацији на диску те ако неки процес држи тај фајл отвореним, а ви сте га обрисали – он и даље постоји на систему док год процес који држи тај фајл отвореним – не стопирате или рестартујете.
Такође, ако сте направили хардлинк ка том фајлу па обрисали фајл – он ће и даље бити „жив“ и моћи ће да му се приступи све док не обришете и тај хард линк.
Процес који држи обрисани фајл отвореним можете наћи командом:
lsof| grep deleted
Све хардлинкове на систему можете наћи комадом:

find / -type f -printf '%n %p\n' | awk '$1 > 1{$1="";print}'

Укуцајте: man ps

netstat -tulpn

Active Internet connections (only servers)
Proto Recv-Q Send-Q Local Address               Foreign Address             State       PID/Program name
tcp        0      0 0.0.0.0:3306                0.0.0.0:*                   LISTEN      1067/mysqld
tcp        0      0 0.0.0.0:22                  0.0.0.0:*                   LISTEN      930/sshd
tcp        0      0 127.0.0.1:25                0.0.0.0:*                   LISTEN      1160/master
tcp        0      0 :::80                       :::*                        LISTEN      1171/httpd
tcp        0      0 :::22                       :::*                        LISTEN      930/sshd
tcp        0      0 ::1:25                      :::*                        LISTEN      1160/master
tcp        0      0 :::443                      :::*                        LISTEN      1171/httpd

./skripta | tee fajl_u_koji_se_upisuju_rezultati

Уписује се број 1 у фајл ip_forward. Тиме се омогућује IP forwarding, који се већином користи уколико желите да ваш компјутер има улогу рутера.

Регуларни фајл, попут текстуалног или извршног фајла

Фолдер (d)

Link (l) – пречица која указује на стварну локацију фајла

Специјални фајл (c)– фајл који указује на, рецимо, неку уређај, попут /dev/cdrom

Socket (s) – специјални фајл који дозвољава комуникацију између два процеса путем мреже

Pipe (p) – специјални фајл који дозвољава једном процесу да комуницира са другим ван мреже

ARP (Address Resolution Protocol) је комуникацијски протокол задужен за проналажење хардверске адресе одредишта на основу његове IP адресе – односно преводи IP адресу рачунара у MAC адресу. Ово је одлично појашњено у овом тексту.

TCP протокол захтева везу и има контролу над послатим пакетима ка одредишној адресе, те уколико се деси да неки пакет не буде послат, source адреса добија тај инфо са одредишне адресе те поново шаље тај пакет који није примљен, односно контрола примљених и послатих пакета је двосмерна.
UDP протокол не захтева везу, већ шаље пакете ка одредишној адреси те ако се деси да неки пакет не стигне на одредишну адресу – тај пакет остаје заувек изгубљен, односно, контрола примљених и послатих пакета је једносмерна.

Са друге стране, с обзиром на већу контролу послатих пакета – TCP протокол је доста захтевнији и спорији од UDP протокола, па се UDP протокол већином користи уколико је потребно пребацити велику количину података који нису нешто посебно битни, попут рецимо видео стриминга.