U ovom tekstu obradićemo neka najosnovnija pitanja koja ćete sigurno dobiti na razgovoru za posao ukoliko konkurišete za Linux administrator poziciju (Linux System Administrator | Linux SysAdmin il’ kako ga već poslodavci vikaju…) a bogami možda čak i za bilo kakvog Sistem Administratora. Tekst nije za nekoga ko nije imao dodira sa Linuksom ili koga ne zanima Linux, te ako potpadate u tu grupu – man’te se ćorava posla i nemojte čitati ovaj tekst.

Pitanja sam našao po raznim nekim sajtovima i podeljena su na neka opšta pitanja, jednostavna pitanja i pitanja srednje težine. Nedostaju ovde i ona malo zajebanija pitanja, gde na neka ni ja nemam spreman odgovor ali otom neki drugi put – ili, ukoliko ima nekoga od vas ko bi želeo da nastavi sa ovim spiskom nek se javi.

Ukoliko naletite na neke greške u tekstu ili odgovorima, ili imate neki bolji i razumljiviji odgovor, budite slobodni da me ispravite ili kontaktirate (šta ću, pogreši čovek, možda sam i ja nekad zzobzzozbzo sam a i katarakta me ubi…)

Pitanja su postavljena sa plusićima, da biste vi pokušali prvo sami sebe da ispitate da li znate odgovor na dato pitanje – te kad skockate odgovor u glavi – kliknite na plus, a i odmah da znate – odgovori nisu detaljni već opšti, jer da sam pisao detaljne odgovore dobio bih šuljeve od sedenja i izgledao bih ko blago navareni Vojislav Koštunica.

Opšta pitanja

Koja je uloga DNS-a u mreži?

DNS (Domain Name System) ima ulogu da naziv računara (hosta) prevede u IP adresu računara

Šta je HTTP?

HTTP (Hypertext Transfer Protocol) je mrežni protokol koji služi za komunikaciju na relaciji server-klijent i funkcioniše po principu zahtev/odgovor i osnovna namena ovog protokola je distribucija sadržaja na webu. Server očekuje zahtev na portu 80 (default port za http) koji klijent šalje putem određene komande, potom ga obrađuje i vraća klijentu odgovor koji se sastoji od takozvanog response koda (200, 500, 400…) i konkretnog odgovora

Šta je HTTP proxy i kako on funkcioniše?

HTTP proxy jeste računar koji se postavlja kao posrednik izmedju web browsera i interneta i obično služi kao centralna lokacija (u firmi) odakle je pristup internetu dozvoljen. Funkcioniše tako što klijent (npr web browser) šalje zahtev proxy-ju (tipa „GET https://kompjuteras.com HTTP/1.1″) koju proxy obradjuje pa prosleđuje (ili blokira, kešira…u zavisnosti od tipa proxy servera) dalje serveru te će server zapravo videti posetu sa IP adrese proxy servera umesto IP adrese stvarnog klijenta.

Šta je HTTPS i kako funkcioniše?

HTTPS (Hypertext Transfer Protocol Secure) je vid šifrovanog HTTP protokola, tačnije predstavlja kombinaciju HTTP protokola i SSL/TSL enkripcije koja omogućuje enkripciju tokom prenosa podataka od klijenta do servera i nazad kao i sigurnu identifikaciju servera a umesto default porta 80 koji koristi HTTP koristi port 443. Ovaj protokol se najčešće koristi na sajtovima koji barataju poverljivim podacima (recimo gde se vrše online plaćanja)

Klijent od servera zahteva sigurnu konekciju koju server dokazuje kroz SSL sertifikat koji je na serveru implementiran a koji SSL klijent može da pročita kroz softver koji je u njemu implentiran (tipa noviji web browseri) – te ukoliko se uspostavi da je sertifikat validan – konekcija biva uspostavljena kroz SSL protokol tako da uspostavljeni saobraćaj ne može da čita treće lice.

Šta je SNMP i koja mu je namena?

SNMP (Simple Network Management Protocol, slobodni prevod: jednostavni mrežni protokol za nadzor i upravljanje) jednostavni je protokol koji se danas najčešće koristi za nadzor i upravljanje mrežnim uređajima u TCP/IP mrežama. SNMP omogućava mrežnim administratorima da upravljaju mrežnim performansama, nalaze i rešavaju mrežne probleme te planiraju potrebe za rastom mreže (prekopirano sa Wikipedije)

Šta je RAID? Šta su RAID0, RAID1, RAID5, RAID0+1, RAID 1+0?

RAID (Redundant Array of Independent Disks) jeste tehnologija kojom se kombinuje više hard diskova kako bi se došlo do redudantnosti podataka i poboljšanja performansi.

RAID0 (striping) jeste povezivanje dva ili više hard diskova u jednu celinu kako bi se maksimalno dobilo na kapacitetu i brzini. Ovim povezivanjem podaci nisu redudantni te ako se jedan od hard diskova pokvari – možete da se ubijete.
Dva diska od po 1TB činiće jedan disk od 2TB.

RAID1 (mirroring) jeste povezivanje parnog broja hard diskova u jednu celinu kako bi se dobilo na bezbednosti jer je za siguran rad dovoljno da radi jedan disk iz para. Podaci na oba diska u paru su identični a ovim RAID-om se gubi na performansama pisanja po disku.
Dva diska od po 1TB činiće jedan disk od 1TB.

RAID5 (striping with parity) jeste način povezivanja diskova s najmanje 3 diska pri čemu se blok podataka deli na sve diskove osim jednog, a na njega se zapisuje parity informacija koju generiše kontroler na osnovu podataka s ostalih diskova. Ukoliko se pokvari jedan disk dolazi do rekonstrucije podataka a gubitak samo parity informacije ne utiče na dostupnost podataka…iako će perfomanse biti drastično smanjene dok se ne promeni pokvareni disk.
Tri diska od po 1TB činiće jedan disk od 2TB.

RAID 0+1 (stripping and mirroring ) odnosno RAID0+RAID1 jeste način povezivanja minimum 4 diska pri čemu se jedan par diskova vezuje u stipping pa se onda on miroruje pri čemu se zadržavaju dobre performanse uz toleranciju od jednog diska koliko može maksimum da se pokvari.
4 diska od 1TB činiće jedan od 2TB.

RAID 10 (odnosno RAID 1+0, mirroring and stripping) isto kao i u 0+1 samo obrnutim redom…podaci se prvo dupliciraju na minimum dva diska pa se onda miroruju.

Kakve su to vrste bekapa level 0 backup i inkrementalni bekap?

Level 0 backup je u stvari pun bekap (full backup). Inkrementalni bekap jeste bekap samo onih fajlova koji su nastali ili su promenili u odnosu na poslednji puni bekap (level 0 backup)

Šta je SSH?

SSH (secure shell) – je servis kojim se možete povezati na udaljeni kompjuter na siguran način jer je konekcija šifrovana. Default port koji koristi ssh je 22

Šta je SMTP i koja mu je namena?

SMTP (eng. Simple Mail Transfer Protocol) predstavlja osnovni protokol sloja aplikacija za elektronsku poštu, koji koristi uslugu pouzdanog transfera podataka protokola TCP. Kao i većina drugih protokola aplikacijskog sloja ima klijentsku i serversku stranu (koja se izvršava na serveru za elektronsku poštu onoga koji šalje i druga strana koja se izvršava na serveru)

Jednostavna Linux pitanja

Objasni osnovnu fajl-sistem hijerarhiju na Linuksu, ukratko
16 ključnih lokacija:
/ – root, tu se nalazi sve
/bin – (user binaries) – izvršni programi i komande koji su deo Linuksa
/boot – (boot loader files) – fajlovi neophodni za startovanje sistema
/dev – (device files) uređaji – (hard disk, CD-drive, tape…)
/etc – (configuration files) – Konfiguracioni fajlovi
/home – (home directories) – Podrazumevani direktorijum za korisničke fajlove
/lib – (system libraries) – Zajedniče biblioteke i kernel moduli
/sbin – (system binaries) – Binarne izvršne datoteke koji su dostupne samo root-u
/proc – (process information) – Podaci o sistemskim procesima
/var – (variable files) – Fajlovi specifični za korisnika, poput email poruka, istorije…
/tmp (temporary files) – Privremeni fajlovi koji se brišu sa svakim startovanjem sistema
/usr (user programs) – deljive i read-only podatke, binarni fajlovi, biblioteke, dokumentacija…
/opt (optionall add-in apps) – Konfiguracioni fajlovi za dodavanje na aplikativni softver. Ovde se mogu instalirati third-party aplikacije
/mnt – (mount directory) – Lokacija za mountovane uređaje (prvenstveno hard diskove)
/media (removable devices) – Mountovanje multimedijalnih fajlova (USB, CD…) od strane korisnika i različitih programa
/srv – (service files) – Folder je predviđen za smeštanje podataka koje koriste programi namenjeni serverskoj upotrebi poput apache web servera
Kako se zove i koji je UID korisnika sa najvišim privilegijama na Linuksu?
Zove se root i UID mu je 0
Kojom komandom izlistati sve fajlove u jednom folderu, uključujući i one skrivene fajlove?
ls -a
Kojom komandom možete obrisati folder i sve fajlove unutar njega?
rm -rf naziv_foldera
Kojom komandom možete videti koliko je memorije zauzeto i slobodno?
free -h
Kojom komandom možete pretražiti da li u folderu postoji fajl u kojem se pojavljuje tekst 'kompjuteras?'
Postoji više načina, najlakši je:
grep -R „kompjuteras“ naziv_foldera/
Kako se nakačiti na udaljeni server putem SSH komande?
ssh remote_korisnik@remote_ip_ili_domen
Sa kojom komandom možete izlistati sve varijable i kako ih možete pozvati?
Komanda: env
Poziv: $naziv_varijable
Pozivom komande ifconfig -a dobijate odgovor 'command not found'. Zašto?
Komandu okidate iz user moda pa path nije iskonfigurisan. Dva rešenja:
1) sudo ifconfig -a (ili je pokrenite kao root)
2) /sbin/ifconfig -a
Šta će se desiti ako u terminalu ukucam / i dva puta pritisnem taster TAB?
Izlistaće se svi folderi i fajlovi u root-u
...a ako ukucam /b i dva puta pritisnem tab?
Izlistaće se svi folderi i fajlovi koji se nalaze u root-u i počinju na b (bin, boot)
Koja komanda mi daje pregled iskorišćenosti prostora na hard diskovima?
df -h
Kojom komandom možeš listati DNS rekorde nekog sajta?
host -parametar, npr
host -t ns kompjuteras.com će izlistati name servere sajta kompjuteras.com
Kojim komandama možeš menjati permisije i vlasništno nad fajlovima i folderima?

Permisije: chmod
Vlasništvo: chown
Grupa: chgrp

npr: chmod 755 naziv_fajla.sh

Šta komanda chmod +x radi fajlu?
Pravi fajl izvršnim.
Šta znači permisija 0777 nad fajlom?
Svako može taj fajl pročitati, izmeniti ili pokrenuti.
Kako dodati novog korisnika, a da taj korisnik ne može da se loguje na sistem?

useradd -M username_korisnika (korisnik ce biti napravljen, ali bez home foldera)
usermod -L username_korisnika (će mu zaključati lozinku da ne može da se loguje)

može i

useradd -r username_korisnika (napravićete sistemskog korisnika koji nema lozinku ili home folder pa ne može ni da se loguje)

Kako korisnika staviti u određenu grupu i kako ga ukloniti iz određene grupe?

Dodavanje: useradd -G naziv_grupe username_korisnika
Uklanjanje: gpasswd -d username_korisnika naziv_grupe

Šta je bash alias?

Bash alias jeste skraćenica ili drugi naziv za neku komandu i definiše se u fajlo .bashrc a obično se koristi kod pojednostavljenja kompleksnijih komandi. Recimo ako hoćete da vam rm -rf bude default komanda za rm, u fajl .bashrc ćete dodati liniju: alias rm=’rm -rf’

Šta dok ste u terminalu radi kombinacija tastera CTRL-C?
Prekida komandu/job koji ste pokrenuli u terminalu
Šta se nalazi u fajlu /etc/services?
Nalazi se mapa koji port pripada kom servisu ili protokolu i sadrži podatak o portu, servisu ili protokolu na koji ne vezan, aliasu i komentaru (ukoliko postoje)
Koja je osnovna razlika između UNIX-a i Linuksa?
Licenca. UNIX je većinom komercijalni operativni sistem, dok je Linux klon UNIX-a ali većinom besplatan, otvorenog koda, slobodan za svaku dalju izmenu, distribuiranje i bilo kakvu manupulaciju. Druga osnovna razlika je: UNIX je kompletan operativni sistem dok je Linux samo kernel.
Koja je razlika izmedju Telneta i SSH?
Sigurnost. Telnet ne poseduje nikakvu enkripciju i saobraćaj se odvija u plaintext formatu za razliku od SSH protokola koji koristi šifrovanu zaštićenu javnim i privatnim ključevima.
Šta je su tri vrednosti loada u top-u i šta je uopšte load?
Srednja vrednost loada sistema za poslednjih 5, 10 i 15 minuta.
Load je opterećenje prouzrokovano obradom podataka te visok load može prouzrokovati preveliko opterećenje procesora, memorije ili hard diska – u odnosu na broj procesorskih jedinica koje obradjuju podatke.

Pitanja srednje težine

Čemu služe sledeće komande: tee, awk, tr, cut, tac, curl, wget, watch, tail?
DNS (Domain Name System) ima ulogu da naziv računara (hosta) prevede u IP adresu računara

  • tee – koristi se da output nekog programa podeli tako da u isto vreme može biti i prikazan i zapisan u nekom fajlu.
  • awk – programski jezik za obradu tekstualnih fajlova. Najčešće se koristi za izvlačenje teksta iz kolona dobijenih outputom iz programa
  • tr – služi da input prepakuje u output uz izmenu ili brisanje određenih karaktera. npr:echo ‘kompjuteras’ | tr „[:lower:]“ „[:upper:]“ >> fajl.txt…će reč kompjuteras prepakovati u KOMPJUTERAS i dodati u fajl.txt
  • cut – takođe služi za procesuiranje teksta tako što će odseći zadati deo teksta u kolumni koja mu se prosledjuje kao ciljna. npr:cut -d ‘:’ -f1 /etc/passwd >> fajl.txt…će nam dati sve vrednosti iz fajla /etc/passwd u prvoj koloni pre delimitera „:“ (u ovom slučaju usernamove korišćene u sistemu) i dodati u fajl fajl.txt
  • tac – će izistati sadržaj nekog fajla ali sortiran od dole na gore (za razliku od cat koji lista od gore na dole). tac je ustvari cat čitan unazad 🙂
  • curl – služi da prebaci podatke sa ili ka serveru korišćenjem nekog od podržanih protokola (http, ftp…), npr:curl linog.info > linog.html….će source stranice http://linog.info iskopirati u fajl linog.html
  • wget – je CLI download manager, npr wget www.nekisajt.com/fajl.zip će skinuti fajl.zip sa sajta nekisajt.com
  • watch – služi da ispratite output nekog programa ili komande u definisanom ili realnom vremenu u terminalu, npr:watch -n 3 free -m…će svake 3 sekunde da u terminalu daje info o iskorišćenosti memorije na kompjuteru
  • tail – se koristi za pregled poslednjih X linija nekog fajla. Obično se koristi za pregled logova u realnom vremenu, recimo:tail -f /var/log/message….će dati pregled svih novokreiranih linija u fajlu /var/log/message u realnom vremenu
Koja je uloga karaktera '&' posle komande?
Izvršavanje komande u pozadini kako bi nesmetano mogli da pokrenete sledeću komandu u terminalu ili skripti.
Šta radi komanda disown posle &?
Oslobadja određeni job pokrenut u sesiji, kako bi se mogli bezbedno izlogovati iz sesije.
Šta je packet filtering?
Packet filtering je proces blokiranja ili propuštanja paketa kroz mrežu a na osnovu informacija dobijenih iz njihovog hedera: odredišna IP adresa, siljna IP adresa, port i protokol koji se koristi
Šta je virtualna memorija?
Virtualna memorija je prostor na skladištu (hard disku, SSD…) koji se koristi ukoliko je RAM pun, te se u podaci iz memorije premeštaju na virtualnu memoriju i tamo dalje obrađuju kako bi se oslobodio prostor na RAM-u.
Šta su ukratko A, NS, PTR, CNAME i MX rekordi?
Virtualna memorija je prostor na skladištu (hard disku, SSD…) koji se koristi ukoliko je RAM pun, te se u podaci iz memorije premeštaju na virtualnu memoriju i tamo dalje obrađuju kako bi se oslobodio prostor na RAM-u.

  • A rekord (Address) jeste IP adresa koja je povezana sa domenom koji se poziva
  • NS rekord (Name server) definiše koji će server biti glavni za dostavljanje i upravljanje informacijama za dati domen
  • PTR rekord (Pointer Record) jeste domen koji je povezan sa IP adresom (suprotno od A rekorda) i koristi se većinom kao provera da li je domen koji se poziva zaista povezan sa datom IP adresom odakle je započeta konekcija
  • CNAME (Canonical Record) ima ulogu preusmeravanja jednog domena prema drugom
  • MX (mail exchange) rekord ukazuje na postojanje SMTP protokola email servera.
Šta je t permisija (sticky bit) i kako se dodeljuje?

Sticky bit ili t permisija jeste permisija koja se dodeljuje folderu a ima za cilj da nad fajlovima unutar tog foldera dozvoli brisanje/izmenu samo ownerima tih fajlova (i root-u naravno).

Dodeljuje se sa:
chmod +t naziv_foldera/ ili chmod 1XXX naziv_foldera/ gde je 1 sticki bit a XXX permisije koje dodeljujete.

Šta je immutable atribut i kako se postavlja?

Immutable (nepromenljiv) bit jeste atribut koji se može dodeliti određenom fajlu a koji neće dozvoliti nikome (pa ni root korisniku) da dati fajl promeni ili obriše – sve dok se taj atribut ne ukloni – a to može da uradi isključivo root korisnik.

Dodeljuje se komadnom chattr:
chattr +i naziv_fajla

Šta je inode ?
inode (index node) predstavlja strukturu podataka fajla (metapodaci) u kojoj se nalaze podaci o:
– tipu fajla
– dužini fajla
– ownershipu i pristupnim dozvolama
– vremenu kreiranja fajla
– vremenu modifikacije fajla

Foto: Svet Kompjutera

Inode broj se može dobiti komandom ls -i naziv_fajla i on je unikatan na nivou particije a neke inode informacije se mogu dobiti komandom stat naziv_fajla

Koja je razlika između hardlinkova i simlinkova?
Hardlink bi se grubijanski mogao opisati kao veza sa lokacijom fajla na fajl sistemu odnosno njegovim metapodacima (inode podaci) ali ne i sa samim fajlom (kao što je slučaj sa simlinkovima). Dakle fajl se može izmeniti, reimenovati i slično – veza će i dalje biti aktuelna jer je inode isti. Ako se originalni fajl obriše i dalje je čitljiv kao hardlink – dok kod simlinkova to nije slučaj, odnosno ako se reimenuje originalni fajl, link više nije aktuelan.
Jedan praktičan primer upotrebe hardlinka?
U jednom folderu napravite hardlinkove ka više različitih vama bitnih fajlova – pa radite periodični bekap istih.
U tom slučaju poslednje verzije fajla biće bekapovane.
Šta se dešava sa hardlinkom i simlinkom kad se obriše originalni fajl?
Kod hardlinka fajlu se može i dalje pristupiti – dok kod simlinka link postaje nevalidan i fajl je izgubljen.
Kako naterati sistem da uradi proveru fajlsistema prilikom sledećeg startovanja?
Komandom shutdown -rF now (kao root korisnik) a može i pravljenjem praznog fajla forcefsck na root lokaciji (komanda: touch /forcefsck)
Šta je runlevel i kako da dođete do trenutnog runlevela?
Runlevel je broj koji opisuje u kom modu se nalazi sistem ili u kom modu želite da pokrenete (u grafičkom (init 5), tekstualnom (init 3), jednokorisničkom (init 1) itd. Ovaj broj može varirati od distroa do distroa.
Trenutni runlevel možete dobiti komandom: who -r ili runlevel
Šta je SSH port forwarding?
SSH port forwarding ili SSH tuneling jeste mehanizam zasnovan na SSH protokolu kojim šifrujete TCP saobraćaj od vašeg računara do udaljenog SSH servera tako da niko između ne može da čita saobraćaj a potom sa tog udaljenog SSH servera radite redirekciju ka serveru:portu kojem trebate pristupiti pod uslovom da je taj server:port vidljiv sa SSH servera.
Time, sem enkripcije saobraćaja dobijate pristup i drugim resursima unutar zatvorene mreže bez potrebe da otvarate dodatne portove ili postavljate taj drugi server da bude javno dostupan.
Koja je razlika izmedju local i remote port forwardinga?

Local port forwarding se koristi kad želite da pristupite mašini kojoj vi nemate direktan pristup – ali ima SSH server kome možete pristupiti…tako da postavljanjem lokalnog SSH port formwardinga vi možete pristupiti recimo web serveru koji nije javno vidljiv (ali je vidljiv sa SSH servera) putem adrese, naprimer: http://localhost:9393

Remote port forwarding koristite kao i u prethodnom primeru ali kontra, tj koristite ga kad želite da servis na vašem računaru bide vidljiv korisnicima koji mogu videti SSH server ali ne i vaš računar.

Kako dodati korisnika bez komandi useradd ili adduser?

– Po uzoru na nekog već postojećeg korisnika kreirati slične linije u fajlovima /etc/passwd, /etc/group.
– Dodeliti mu lozinku kroz standardnu komandu passwd
– Kreirati i dodeliti mu home direktorijum koji ste naveli u /etc/passwd
– Dodeliti chown/chgrp privilegije tom korisniku nad tim home folderom

Šta su MAJOR i MINOR brojevi kod specijalnih fajlova? (recimo pod /dev)

MAJOR (glavni) broj kod specijalnih fajlova jeste broj koji definiše tip uređaja odnosno hardvera (da li je u pitanju hard disk, tape drive…) dok MINOR (minorni ili drugostepeni) označava instancu glavnog uređaja (hard disk 1, hard disk 2).

$ cd /dev
$ ls -l | grep sda
brw-rw—- 1 root disk 8, 0 May 24 02:01 sda
brw-rw—- 1 root disk 8, 1 May 24 02:01 sda1
brw-rw—- 1 root disk 8, 2 May 24 02:01 sda2
brw-rw—- 1 root disk 8, 3 May 24 02:01 sda3
brw-rw—- 1 root disk 8, 4 May 24 02:01 sda4
brw-rw—- 1 root disk 8, 5 May 24 02:01 sda5
…u ovom primeru, MAJOR broj je 8 i označava da je upitanju jedan tip hardvera (u ovom slučaju tip je hard disk), dok su MINOR brojevi (od 0 do 5) i označavaju jedan root hard disk (sda) sa 5 logičkih delova poput particija na njemu (sda1-sda5)

Hard disk je veličine 100GB, zauzeto je 95GB a piše da je zauzet 100%. Zašto?

Po defaultu fajl sistem rezerviše 5% prostora za neke svoje sistemske fajlove ili kao prevenciju od kvara diska zbog prepunjenosti, tako da i ako piše 100% ništa se katastrofalno neće desiti samom disku – ali non-root korisnik ne može da koristi taj prostor.
Ako vam treba tih dodatnih 5% diska, možete ga osloboditi (iako nije preporučljivo) komandom:
tune2fs -m0 /dev/ta_particija

Obrisali ste fajl od 100GB ali ne da je sistem oslobođen za 100GB. Zašto?

Brisanjem fajla brišete samo informaciju o njegovoj lokaciji na disku te ako neki proces drži taj fajl otvorenim, a vi ste ga obrisali – on i dalje postoji na sistemu dok god proces koji drži taj fajl otvorenim – ne stopirate ili restartujete.
Takođe, ako ste napravili hardlink ka tom fajlu pa obrisali fajl – on će i dalje biti „živ“ i moći će da mu se pristupi sve dok ne obrišete i taj hard link.
Proces koji drži obrisani fajl otvorenim možete naći komandom:
lsof | grep deleted
Sve hardlinkove na sistemu možete naći komadom:

find / -type f -printf '%n %p\n' | awk '$1 > 1{$1="";print}'
Koji je najbrži način da shvatim kako i šta radi komanda ps?

Ukucajte: man ps

Kako pronaći na Linuksu koji proces osluškuje koji port?

netstat -tulpn

Active Internet connections (only servers)
Proto Recv-Q Send-Q Local Address               Foreign Address             State       PID/Program name
tcp        0      0 0.0.0.0:3306                0.0.0.0:*                   LISTEN      1067/mysqld
tcp        0      0 0.0.0.0:22                  0.0.0.0:*                   LISTEN      930/sshd
tcp        0      0 127.0.0.1:25                0.0.0.0:*                   LISTEN      1160/master
tcp        0      0 :::80                       :::*                        LISTEN      1171/httpd
tcp        0      0 :::22                       :::*                        LISTEN      930/sshd
tcp        0      0 ::1:25                      :::*                        LISTEN      1160/master
tcp        0      0 :::443                      :::*                        LISTEN      1171/httpd
Okidate skriptu i želite da vidite njene rezultate unutar terminala i upisane u fajl. Kako?

./skripta | tee fajl_u_koji_se_upisuju_rezultati.log

Šta se postiže komandom: echo 1 > /proc/sys/net/ipv4/ip_forward
Upisuje se broj 1 u fajl ip_forward. Time se omogućuje IP forwarding, koji se većinom koristi ukoliko želite da vaš kompjuter ima ulogu rutera.
Navedite Linux file types koje znate

Regularni fajl, poput tekstualnog ili izvršnog fajla

Folder (d)

Link (l) – prečica koja ukazuje na stvarnu lokaciju fajla

Specijalni fajl (c)– fajl koji ukazuje na, recimo, neku uredjaj, poput /dev/cdrom

Socket (s) – specijalni fajl koji dozvoljava komunikaciju izmedju dva procesa putem mreže

Pipe (p) – specijalni fajl koji dozvoljava jednom procesu da komunicira sa drugim van mreže

Šta je ARP?
ARP (Address Resolution Protocol) je komunikacijski protokol zadužen za pronalaženje hardverske adrese odredišta na osnovu njegove IP adrese – odnosno prevodi IP adresu računara u MAC adresu. Ovo je odlično pojašnjeno u ovom tekstu 😀
Koja je glavna izmedju TCP i UDP??
TCP protokol zahteva vezu i ima kontrolu nad poslatim paketima ka odredišnoj adrese, te ukoliko se desi da neki paket ne bude poslat, source adresa dobija taj info sa odredišne adrese te ponovo šalje taj paket koji nije primljen, odnosno kontrola primljenih i poslatih paketa je dvosmerna.
UDP protokol ne zahteva vezu, već šalje pakete ka odredišnoj adresi te ako se desi da neki paket ne stigne na odredišnu adresu – taj paket ostaje zauvek izgubljen, odnosno, kontrola primljenih i poslatih paketa je jednosmerna.

Sa druge strane, s obzirom na veću kontrolu poslatih paketa – TCP protokol je dosta zahtevniji i sporiji od UDP protokola, pa se UDP protokol većinom koristi ukoliko je potrebno prebaciti veliku količinu podataka koji nisu nešto posebno bitni, poput recimo video striminga.