Objavljen je (na dan 31/05/2014) Linux Mint 17, trenutno najbolje rešenje za personalne računare za korisnike koji se prvi put susreću sa GNU/Linux operativnim sistemom (u daljem tekstu samo Linuks).
Instalacija je laka i traje ukupno 15-tak minuta sa sve drajverima i programima i možete ga, ako baš želite instalirati u takozvanom dual-boot režimu tako da ćete na računaru imati i Vindovs i Linuks pa ćete prilikom startovanja računara da birate koji operativni sistem želite da pokrenete od ta dva.

Pročitajte koji operativni sistem admin ovog bloga najviše voli da koristi kad nije na Vindovsu ili Mintu ovde.

Ažuriranje svih programa se radi samo jednim klikom umesto kao što ste do sada radili (nađi na netu, skini, instaliraj, obriši) a možete postaviti i da se sve to radi automatski.

Rad u Linux Mint-u je lak i nema neke velike mudrosti…sve vam se nalazi u meniju koji je sličan kao na Vindovsu. Neki od programa koje postoje za Linuks postoje i za Vindovs (pričam zbog privikavanja), skoro svi internet pretraživači sem Internet Eksplorera (Chrome, Firefox, Opera..), Libre Office, video plejeri poput odličnog VLC media player-a ili SMplayer-a, klaud klijenti poput Dropbox-a, Cloud.mail.ru, čet klijenti poput Skype-a, Pidgin-a itd.

Pročitajte još i: Kako instalirati Linux Mint u dual-boot varijanti što je ujedno i najbolja varijanta za one koji se prvi put susreću sa Linuksom.

Veliki procenat programa koji postoje na Vindovsu a koje sad najverovatnije koristite krekovane postoje i u Linuks varijanti ali legalno…Umesto krekovanog Photoshop-a imate GIMP (postoji i za Vindovs), umesto Corel-a imate Inkscape, Majkrosoft Ofisa imate Libre Office (koji može biti i na našem jeziku)…

Linux Mint 17 je takozvani LTS (Long Term Support) ima podršku do 2019-te tako da ste do tad apsolutno mirni…a i taj datum kad dođe uradićete nadogradnju na novi Linux Mint LTS i nikom ništa. Ova akcija je za razliku od Vindovs filozofije besplatna i ne morate da kupujete ništa ni od koga (na Vindovsu MORATE da kupite nov sistem, ili da „se snađete“), samo, ako imate dobru volju, možete donirati neki dolar ekipi koja stoji iza Mint projekta ako ste zadovoljni njegovim radom, jer ipak i oni moraju da plaćaju račune 🙂

Jedna od posebnih pogodnosti Linuksa koje recimo Vindovs nema je ta da ga ne morate instalirati da bi ste videli kako izgleda i kako radi na vašem računaru. Dovoljno je da ga narežete na DVD (ili prebacite na USB flash putem programa Unetbootin) i pokrenete prilikom startovanja računara (samo umesto Install izaberete Live). Na taj način, originalni operativni sistem koji vam je na računaru neće biti taknut a moći ćete da istestirate Linuks i proverite kako vam ta priča izgleda…pa ako vam se ne svidi restartujete računar, izbacite DVD iz njega i nikom ništa.

Linux Mint postoji u više desktop varijanti (Cinnamon, Mate, Debian i Xfce, ali da vas ne smaram sa tim) ali ja za početnike preporučujem Cinnamon kao stabilno i moderno desktop okruženje i možete ga skinuti sa ovog linka zavisno od toga da li vam imate 32-bitni ili 64-bitni procesor.

Kompletan spisak Linuks distribucija možete videti na sajtu DistroWatch.

Korisni linkovi:

Šta dobijate sa Linux Mintom:

  1. Brz i stabilan sistem. Nema padanja sistema, plavih ekrana smrti i slično. Linuks ima tu karakteristiku da ga instalirate i zaboravite sve dok se jednog dana ne pokvari sam računar hardverski.
  2. Apsolutno legalan operativni sistem bez ičega krekovanog ili sa skrivenim rupama u sistemu. Dakle idealan za poslovnu primenu, rad sa novcem putem interneta, rad i čuvanje poverljivih fajlova itd.
  3. Više ne morate brinuti o virusima, padanjima sistema zbog njih i slično. Naravno, postoje i virusi pisani za Linuks ali se njihov broj meri u promilima i morate biti baš-baš uporni da bi uspeli da se zarazite.
  4. Mogućnost da naučite nove stvari i da udjete „u srž“ rada na računaru
  5. Iza Linuks filozofije stoji ogromna zajednica i koji god problem da imate postavite ga na nekom od Linuks foruma i oni će vam pomoći bez ikakvog „alsi glup“ podsmeha (znam iz sopstvenog iskustva iz perioda kad sam ja prvi put seo za Linuks računar).

Šta gubite sa Linux Mintom:

  1. Ako ste zagriženi gejmer zaboravite još neko vreme na Linuks. Iako ima dosta igrica koje se mogu igrati na Linuksu kroz Steam klijent (ja i koj klinac pikamo na BackBox Linuksu Left4Dead 2 sve u šes’) još uvek je taj broj mali i odnosi se isključivo na legalno nabavljene igrice putem istog, što složićemo se…nije popularno na području Balkana
  2. Moguće probleme sa nekim od drajvera. Iako je ogroman broj drajvera „integrisan“ u Linuks postoje neki, prvenstveno vezani za Wi-Fi ili grafičku karticu gde mora malo da se burgija što ne odgovara početnicima ali je izazov za stare Linuks korisnike.
  3. Ako računar koristite u poslovnom okruženju i neki poseban softver koji nije web orjentisan, najverovatnije taj program neće raditi inicijalno na Linuksu.

Za koga je Linuks idealan:

  • Za korisnike koji vazda imaju probleme sa virusima, padanjima sistema, plavim ekranima smrti (BSOD ekranima)
  • Za korisnike koji računar koriste najviše za surfovanje netom (pa i po sumnjivim sajtovima:-), gledanje filmova, slušanje muzike, Fejs, Jućub i slično
  • Za korisnike koji upravljaju novcem preko neta, koriste e-banking, plaćaju i slično
  • Za korisnike koji žele na lak način da nauče nešto novo i sami, uz pomoć, naravno Google-a 🙂
  • Za poslovne korisnike koji poseduju nelegalan softver a ne koriste neki specifičan poslovni softver koji nije web orjentisan
  • Za korisnike koji koriste penzionisani Vindovs XP koji je sad lak za hakere jer se više ne ažurira.

Za koga nije Linuks:

  • Za gejmere
  • Za zagrižene Vindovs korisnike

Ovog puta sam se za Linux Mint uhvatio jer je, po meni, najbolje i najlakše rešenje za linux početnike a i za ostale linux korisnike (recimo čovek koji je i započeo priču oko Linuksa radom na njegovom jezgru Linus Torvald koristi Linux Mint u Debian verziji, takozvani LMDE). Trenutno postoji trilijardu Linuks distroa u uvek možete probati bilo koji jer je sve to besplatno.
Trenutno su sem Linux Minta najpopularniji Ubuntu, Arch, Fedora, openSUSE, Debian, elementaryOS.