Шта је то процесор?

ИТ речник , ,

Процесор је, да се тако изразим, мозак рачунара и он је тај који одлучује како и шта теба да се ради на вашем рачунару. Што је он јачи и бржи (дакле скупљи) рачунар ће бити поузданији и јачи.

Дакле све што се одвија на рачунару, одвија се преко тог комада хардвера (дела рачунара), прорачуни, задаци…све. Тренутно постоје два главна произвођача процесора скупљи и доминантнији Интел и јефтинији али не нужно лошији AMD, који се међусобно шибају око тржишта, али тренутно Интел води убедљиво.

Ознака за процесор на том ИТ језику јесте CPU што је скраћено од Central Processing Unit што у преводу значи „централна процесорска јединица“, или у мом неком преводу лаком за кориснике „централна јединица за обраду“ (кад тако преведем одмах је јасно чему служи то ћересло).

Кад се каже процесор мисли се првенствено на процесор који се налази на матичној плочи, односно баш тај централни процесор, али одмах да вас збуним, посебне врсте процесора се налазе и на графичким картицама (GPU – Graphics processing unit, односно у мом неком преводу „јединица за обраду графике“), звучне картице (ако их сама звучна картица нема, онда овај део обавља централни процесор).

Процесор обично изгледа овако некако, с тим што га не видите чим отворите рачунар јер је сакривен испод хладњака.
Процесор обично изгледа овако некако, с тим што га не видите чим отворите рачунар јер је сакривен испод хладњака.

Процесор је један од делова рачунара који се највише греје (ту су и напајање и графичка картица), те је битно и да имате добро и квалитетно хлађење, те ако нисте рачунар чистили 5 година највероватније прашина не дозвољава нормално хлађење (или вам вентилатор уопште и не врти јер га прашина угушила), те је могуће да вас то зеза па је комп спорији него иначе и стално се рестартује а није вирус 🙂

Процесор – битније карактеристике:

– Брзина рада процесора, или радни такт (мада су то два одвојена појма али се у задње време користе за исто означавање): Максималан број операција које процесор може извршити у једној секунди и тренутно се обележава у гигахерцима (GHz) али ако имате неки ултра матор рачунар могуће је и да је у мегахерцима тј MHz (а иначе основна ознака је херц Hz, 1Hz = један циклус неке радње која се понавља у секунди, тачније 1/s – мало сам сад сморио, али могуће да и ово неког занима).
Обично што је већа брзина процесора то је и процесор моћнији а самим тим и рачунар „бољи“ (мада не мора да буде тако, ту су и остали делови рачунара који играју улогу). Бржи процесори = боље перформансе, те ако се бакћете са игрицама, обрадом звука, видеа и слично, биће боље да имате јачи процесор.

– Дужина процесорске речи (‘Ел имаш 32-битни ил’ 64-битни процесор): То је број битова који се истовремено преноси и обрађује у процесору (ову реченицу можете и да заборавите).
Новији процесори су већином 64-битни, те да би сте имали рачунар у пуној снази, требало би да му инсталирате 64-битни оперативни систем, 64-битне програме, 64-битне драјвере. На рачунар са 64-битним процесором можете инсталирати 32-битни систем (неће му сметати и нећете приметити неку велику разлику што се брзине тиче), док на рачунару који има овај старији 32-битни процесор не може да се инсталира 64-битни оперативни систем.

– Број језгара процесора: Вишејезгарни процесор јесте физички један процесор у коме се, да се тако некако одразим, налази више процесора који су независни. Ако имате рецимо једно језгро и покренете неки програм који вам „једе“ 100% процесора, ако покренете неку другу апликацију она неће моћи да ради нормално јер неће имати ресурсе који су јој потребни. Али ако имате рецимо два језгра, у том случају ова једна апликација ће појести 100% само једног језгра док ће друго језгро бити на располагању другим апликацијама. Тренутно су најзаступљенији процесори са 2 (Dual-Цоре)и са 4 (Quad-Core) језгра, али има и процесора са 6, 8 и више језгара који се већином користе за сервере и виртуалну инфраструктуру, али и за теже задатке на обичним рачунарима.
Да би искоришченост оваквих процесора била добра најбоље би било да имате оперативни систем и апликације које имају могућност паралелног рада на више језгара (такозвани Hyperthreading) али таквих је програма мало, тако да лупам 8 језгара обичном кориснику не треба.

– Процесорска кеш меморија: Термин на који се мало обраћа пажња приликом куповине процесора али која је битна. Кад процесор „провали“ да се неке радње понављају и стално користе једни те исти подаци, он ће то да спакује у неки свој кеш (cache). Тај кеш можете схватити и као мини-RAM меморију капацитета 1-8MB (у овом тренутку за обичне кориснике) али која ради мнооого брже, с тим што ће податак уместо да буде спакован на RAM меморију бити спакован у кеш процесора, те се смањује комуникације са RAM меморијом што на крају доводи до веће брзине рада. Већи кеш = потенционално бржи рачунар.

Добро бре, знам шта је то процесор али који је мени процесор потребан, шта да купим?

  • Ако вам комп служи за Фејсбук/сурфовање, слушате музику, гледате филмове, не играте игрице, биће вам довољан рецимо Интел Celereon dual-core процесор који ради на 2.6GHz, има 2MB кеша и кошта око 40 евра.
  • Ако вам комп сем горенаведеног, треба и за неке игрице старије од 3-4 године биће вам довољан и AMD-ов dual-core процесор који ради на 3.2GHz (исто кошта око 40 евра, пошто је од AMD-а који се још бори за тржиште против гиганта Интела)
  • Ако вам комп сем свега горенаведеног треба и за неке малчице новије игрице, плус би сте мало да с времена на време обрађујете аудио/видео материјале (али не много) биће вам довољан рецимо AMD-ов А8 процесор са 4 језгра и тактом од 3.2GHz, и 4MB кеша
  • Ако сте овековечени гејмер-наркоман :), бавите се видео рендерингом, обрадом свега и свачега онда сте највероватније већ упознати са свиме а и сами знате шта ћете да купите…дакле неке перверзије са 6+ језгара, великим кешом, великом фрекфенцијом и тако то 🙂