Jedan sam od onih koji kad od nekoga čuju „Odeš do tog-i-tog grada, preko tog-i-tog-mesta, pa skreneš levo kod tog-i-tog mesta, ideš pravo toliko kilometara pa onda desno toliko kilometara“ zapravo čuje „Transcedencija hipervirtualne anksioznosti inicijalizovanih paralelizovanih simulacija kibernetičke bubuljice sa Madagaskara odiše deregulacijom digitalnih razrokih krmača u Svilajncu“ uz onaj žbun što se vrti po pustinji i onog Homerovog majmuna sa činelama.

…ma ne važi to samo za te veće destinacije, dovoljno je da mi se pomene neka nepoznata ulica u Beogradu, palim navigaciju i ne slušam uopšte dalje niti me zanima. Gledam da rasteretim mozak koliko je to moguće i veliki deo njegovog rada prebacim na tehnologiju – kad već mogu. To je zvanični izgovor. Nezvanični izgovor je da sam jednostavno glup da zapamtim takve stvari.

Elem, zadatak je bio otići poslovno u bosanski gradić po imenu Grude i posle dva dana se vratiti nazad. Bio sam ubeđen da je to mesto negde kod Sarajeva ali pogled na Google Maps me razuverio…to je negde skroz dole, na 40 minuta od mora.

Google Maps mi je ponudio tri moguće rute – ona koju sam ja preferirao jeste onda od oko 7 sati preko Hrvatske i Banja Luke, gde bi pola puta od Beograda do BIH takoreći išli autoputem „ka gospoda“. Druga ruta je bila preko preko Sremske Mitrovice, Zvornika, Sarajeva i Mostara, treće je bila preko Valjeva koja je u startu popila odjebaus. Ali sam ja tamo išao po preporuci ljudi koji su tamo već išli preko neke četvrte rute: „Idi do Sokolca pa odatle preko Sarajeva do Gruda, dobar je put i stići ćeš najbrže, mani se mapa i tih guglova. Kroz Hrvatsku je OK ali smo čekali na granici čuku vremena ne bih ti to preporučio“.

…e ta četvrta ruta, ispostaviće se na kraju – „me je koštala“ uz jednu pauzu od pola sata – 10 sati vožnje.

Uzeo sam svoj Meizu mobilni telefon, skinuo sam mape za Google u offline varijanti (da ne bih morao bubrege da prodajem da bih otplatio roming glupavi), ali sam preventivno skinuo i HereWeGo navigaciju a bogami i Sygic kao i sve offline mape za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu za njih…za slučaj da Google Maps počne da trokira. Seo u kola i pravac Bosna, pravac Grude.

Možda će vam biti zanimljivo za pročitati i: Zašto ne koristiš navigaciju na tom telefonu BRE!?

Navigacioni fail broj 1

Neću mnogo da gnjavim o samom putu, uglavnom Google Maps navigacija je vodila odlično do Sokolca ali je problem bio od Sokolca ka Grudama. Elem, sve vreme smo pičili glavnim i poprilično dobro uređenim putem i onda je navigacija nekako shvatila da treba da skrenemo levo u neki sporedni puteljak iz pakla. Skrenuh. On neočišćen, snega i leda koliko hoćeš – menjač varira prva/druga brzina, kola zanose.

Kuća do koje nas je navigacija dovela je izgledala otprilike ovako, samo sa ogradom, svuda okolo planina, mrak i sneg

Levo i desno nigde nikoga, vide se neke kuće ali bez svetla, najverovatnije napuštene. Nigde svetla, nigde ljudi, nigde kuće….i tako jedno 5km koja sam prešao za pola sata da bih došao – do NIGDE.

Put me naveo do neke ograde i neke napuštene kućerine i veli da skrenemo negde desno da nastavimo. Istina, postojao je put desno, ali bih njime mogao samo ako bih krenuo peške i pod uslovom da uvučem stomak i hodam na kant koliko je uzan i imam sekiru da se odbranim ako me napadne vuk ili međed.

Jedino što mi je palo na pamet jeste da će sad kola da crknu, neće biti signala na mobilnom, ući ću u tu napuštenu kuću u pokušaju da nekog pozovem i sve kako to ide u onim šablonskim horor filmovima.

Nekako smotah u rikverc iako je prostora za manevar bilo metar ipo, i krenuh nazad. Negde na pola puta naleteh na nekog taksistu. Put mesta jedva za jedna kola, a moramo se nekako mimoići – ako se mrdnem, upadoh u neki jarak i horor može da počne…ali nekako se izmigoljismo ja i on milimetar-po-milimetar, ja mu zatrubih da ga pitam nešto kroz prozor: „Izvinite, pitanje jedno – kako odavde da odemo do Gruda? Imal’ neka fora?“ – njegov odgovor na prvu:

Jarane, je l ti to koristiš možda navigaciju? Pa ovde dnevno bar 10 ljudi zaluta, većinom stranci, Englezi i ko zna ko sve, a sve do jednog ih ta navigacija vodi ovuda. Vrati se nazad na glavni put i piči do Sarajeva, nema ti druge, nešto s tim navigacijama nije u redu i manse tog ćorava posla.

Ništa, pola sata unazad tih oko 5 km i moli se da nećeš upasti u jarak, glavni put i udri do kraja do Gruda. Veli kolega da je Google Maps najverovatnije uzeo mape iz JNA i njih koristi, kaki kurac tehnologije, sateliti i pičke materine. Posle od ljudi iz BIH saznah jednu veliku mudrost: „Navigacija ti ne važi za BIH“. Privremeno uveren u istinitost tvrdnje. Ovaj fail me je koštao ukupno oko 45 minuta dodatne vožnje.

Nije bilo više ni jedne greške sem te kad je navigacija do Gruda bila u pitanju…sem što sam uopšte i krenuo preko tog Sokolca. Uglavnom, 10 sati putovanja po krivinama, lakat krivina udesno, lakat krivina ulevo i tako jedno 300 kilometara.

Navigacioni fail broj 2

Kad je došlo vreme kući da se krene, ja prelomih uz konsultacije kolega iz Gruda…piči druže preko Hrvatske i ne razmišljaj mnogo. Odavde, Banja Luka, granični prelaz, autoput do Beograda, Bog da te vidi. Ukucah Novi Beograd i lagano.

Fail 02, takoreći failčić 02 je bio što me je u jednom trenu dok smo prolazili kroz grad navigacija navela u ulicu gde je bilo zabranjeno skretanje, tj bila je jednosmerna ulica u suprotnom smeru. Zaobiđoh to i nekim zaobilaznim putem se uštekah na prvobitnu rutu. Izgubljeno par minuta, ne više.

Navigacioni fail broj 3

Negde tamo pred Banja Luku, odjednom nestadoše rute i navigacija zatrokira. Kao da sam vozio po nepostojećem putu. Srećom ispratih putokaz i skrenuh ka Banja Luci pa se uštekah na tu neku postojeću rutu. To misteriozno putovanje po nepostojećem ali ipravnom putu je trajalo jedno 10km. Da nisam ispratio taj jedan putokaz ili da ga je neki Bart Simpson sklonio – bilo bi zanimljivo.

Uglavnom, posle raznoraznih krivina – dođosmo do Banja Luke uletesmo na neki ogroman put skoro kao autoput – tu ubacih u petu brzinu pa njome preko nekog autoputa laganeze do granice sa Hrvatskom.

CloudTeh Hosting Provider

Na granici, pošto sam ćelav, debeo i difoltno namrgođen – hrvatski graničar me odma’ na ulazu izveo i pretresao, ali sem laptopa i starih stvari nije mogao ništa da nađe…kokain sam čuvao u rezervoaru a Sirijca prevozio u duplom dnu automobila (napomena za službe policije koje ovo čitaju, jer najverovatnije treba napomena: ovo je šala, nije bio u pitanju kokain nego heroin. I ovo je šala. I Iračanin umesto Sirijca. I ovo isto. Jebiga, jače je od mene).

Ende

I onda autoput do Beograda, opušteno, pravo, bez greške na navigaciji do samog odrediša. Bila je jedna ljudska greška, jer sam u Srbiji ugasio navigaciju pa išao „sad ovaj put znam“ te zaboravio da se isključim sa autoputa gde je trebalo – ali to nam je put produžilo možda za još 10 minuta….ali napominjem, nije navigacija kriva nego ja tupson.

Dakle, prešao sam ukupno oko 1000-1200 kilometara i Google Maps navigacija je omanula ukupno 3 puta, jednom žešće ali ne i fatalno i dva puta benigno. Sve u svemu zadovoljan sam njome i ne bih je menjao nizašta. Naravno, slušao sam i slušam i dalje popovanja kako je navigacija njesra teško, ali se ne uzrujavam ja tu nešto, tvrdoglav sam čovek neki, bog da te sačuva.

Nevezano sa ovom pričom oko navigacije

Nije vezano za IT, jeste za politiku a pošto je ovo blog mene i autora koji ovde objavljuju tekstove i niko nas sem mene – a ja neću, ne može cenzurisati onda baš me briga, napisaću nešto i geopolitičko.

Posle poslovnih aktivnosti sa ekipom iz Gruda smo otišli na ćevape i prozborili po koju bez mešanja posla u spiku. Ljudi su sjajni, ultra-ljubazni i veliki carevi. Grude su inače hrvatski deo Federacije u Bosni Hercegovini…..precrtano jer se ljudi iz Hercegovine ljute kad im neko kaže da su Bosanci. Oni su Hercegovci a ne Bosanci. Ende. Čak sam i kad sam došao kući popio berbu ušiju od lokalnih ljudi iz BIH (Bosanaca, tj Hercegovaca, tačnije Republikanaca Srpskih možda i Bošnjaka a žive u Barajevu gde ja živim) da nisam bio u Bosni nego u Hercegovini i da sam papak što ne znam ni gde sam bio. Brainfuck za mene. Pogled Error 404.

Dodao bih da je meni bilo ravno nuklarnoj fizici da u BIH, tj Grudama – možeš ostaviti laptop u kolima napred, zaključati kola i otići negde – pa da se vratiš i nađeš na istom mestu i laptop i prozorska stakla na kolima.

Pre ovog putovanja u Bosni sam bio još jednom, pre 2-3 godine, isto poslovno, ali tad u bošnjačkom (neki odavde ga zovu i muslimanskom) delu Sarajeva sa Bošnjacima – koji su doduše bili malo, saznah kasnije, hipsterski nastrojeni (a zapravo normalni) jer su sebe smatrali Bosancima a ne Bošnjacima. Bosanaca inače u Bosni ima oko 2% i to je jedna od zanimljivosti koja mi ni dan danas nije jasna – zašto se onda BIH ne zove jednostavno „BošnjačkoSrpskoHrvatskoBosanska Republika“. Kao i kad sam bio u hrvatskom delu Bosne i ovde sam se osećao kao da sam među svojim ljudima i kao da se znamo 100 godina. Sjajni ljudi. I isto smo se sprdali oko tog komplikovanog uređenja BIH.

Dok sam se vozio i kroz Federaciju i kroz Srpsku nisam mogao da se nagledam lepote levo, desno i ispred automobila. Prosto mi je za nepoverovati da se tu pre desetak-dva’es godina dogodio jedan od najkrvoločnijih ratova u Evropi ikada i da su se svi ovi ljudi gledali preko snajpera.

Sem Hrvata i Bosanaca iz BIH, sarađivao sam i sa Hrvatima iz Hrvatske kao i sa Slovencima iz Slovenije (mora da se naglasi jer se u bivšoj Jugi  je sve nešto komplikovano) a imam i neke drugare Albance koje privatno i neposlovno poznajem a žive u Prištini.

Zajedničko u svim kontaktima, druženjima i saradnji je to da smo se kad se posao završi debelo sprdali oko tih exYU podela i o tome koliko su one zapravo idiotske, da se ni u jednom trenu niko od nas nije osećao kao nepoželjan u tom društvu ili da mu je bilo nedobog neprijatno (bar nije meni, Srbendi maljavom od 200 kila, sve su to moji ljudi osećaj) i da nas je, što bi naš narod rekao „Boleo kurac ko je koje nacionalosti i ko se kojem bogu moli“…tako da imam i jedan zvaničan zahtev koji bih uputio političarima Srbije, BIH i Hrvatske a malo bogami i međunarodnoj zajednici – a on glasi ovako: „Terajte se svi vi lepo u pičku lepu materinu, jebo vas onaj ko vas i izmisli da svađate ovaj divan balkanski narod!!!“