Андроид ТВ бокс – утисци о коришћењу, хинтови, зезање и тако то

Обожавам да гледам филмове, али оне са мало уврнутијом радњом (мој ИМДБ списак филмова који су ме одушевили) и филмове које сам скинуо сам на телевизору гледао по сељачки, тако што одем на лаптоп, пребацим филм на USB флешку, одем до телевизора, убодем флешку и гледам…али је то некад било џаба јер ми је телевизор поприлично матор и не може да пусти доста видео формата али и титлова – да не помињем проблеме са енкодингом на титиловима….те сам на крају морао, кад бих хтео да гледам неки филм, да ‘отерам’ лаптоп до ТВ-а и повежем га преко HDMI-ја те пуштам са лаптопа.

Друга ствар, волим да слушам рендом музику са Јутјуба или да окидам онлајн радио или да пуштам музику коју имам уштековану на свом лаптопу или клауд складишту. То сам до сад решавао тако што сам повезао неки матори полупани сиротињски мобилни са мојим Мајкролаб звучницима од 50€ у које се кунем…а на мобилни се качим преко TeamViewer-a и тако оперишем (више у овој буџевини на овом линку). Kао што се да видети, загуљен сам у пичку материну.

Одлука је пала да то мало ‘стандардизујем’ путем Андроид ТВ бокса, одвојићу максимум 50 евра за цео подухват (иако може да се набави и за упола од тога), гледаћу да има колико-толико нормално складиште, USB порт за екстерни диск како бих од њега направио и неки мини NAS и то је то. Од иницијалне идеје, да купим Chromecast сам одустао, јер сам хтео да се упознам са овом справицом и да се додатно поирам њоме – а на Chromecast-у нема неког простора за играње подешавањима и испитивањима.

Седам за лаптоп, Алиекспрес, прегледах неколико модела и одлучих се за неки VONTAR H96 MAX Plus од тадашњих 40-так евра…4 гига меморије, 32 гига складишта, неки убоги Rockchip процесор, нормални 3.5мм аудио џек, ethernet порт, HDMI порт, са уврнути геј-шарениш изглед, 2xUSB порта, подршка за H.265, 4K 60pfs, ту је Андроид верзије 8.1 и уређај долази рутован. За моје потребе и више него довољно.

Уређај је брзо дошао из Кине до Србије, девет или десет дана….али се зато код нас на царини задржао 3 недеље, као да сам наручио четврт киле кокаина и Азиан шимејл миџета а не глупави бокс од четр’ес евра. Наплаћен ми је само порез од око плус ~800 динара.

Чим је стигао, убо сам га у струју, повезао са интернетом преко UTP кабла пошто ми је рутер на 5цм од њега, један крај HDMI-ja у бокс, други крај у ТВ и старт…систем се дигао, иницијални yes-yes-ОК сетап – и све ради, ништа не сецка, ништа не багује, дакле ту немам шта да пљунем.

Промена стартног екрана

Прво што ми се није свидело – био је његов подразумевани ланчер…у њему су “зацементиране“ иконице и виџети разноразних дифолт апликација и фолдера и њихове се иконице не могу склонити чак и кад се исте деинсталирају. Рецимо Нетфликс – бојкотујем га јер нема “по фабрички“ наше титлове и не желим да га користим, деинсталирао сам га – а али из ланчера га не можеш истерати примио се ко Расим Љајић и Мило Ђукановић заједно…а исто важи и за све ове остале иконице сем оних у последњем реду.

Тако да, прво што сам урадио јесте била потрага за неким мало демократскијим ланчером, те је после пробе неколико њих, одлука на крају пала на неки “Top TV Launcher 2“, тако да сам почетни екран мало уљудио, те сад изгледа као на фотки испод. Све сам апликације скидао тако што сам скидао АПК-oве са не знам ни ја одакле јер ми је првобитна идеја била да Google Play скроз избацим из употребе – мада сам, додуше на крају кад сам све набуџио ипак повезао и Плеј са неким новокреираним Гугл налогом само за ову намену (није да не верујем Кинезима, али пусти причу, мирно јање два мајке сиса).

Софтверска допуна даљинском управљачу

Иако бокс долази са основним даљинцем који је реално довољан за рад, хтео сам да ипак имам могућност управљањем путем мобилног телефона. Зашто? …па до сад, кад би неко целу кућу истресао из гаћа и претресао све ћошкове, нашао би бар једно 3 даљинца од ТВ бокса кабловске телевизије и једно пешес даљинаца од телевизора, маторог радија и климе. Дакле, даљинце губимо масовно и некако не успевамо да их нађемо никад и већину времена шалтамо ‘на дгме позади’ – све до трена кад више нису потребни, односно кад ТВ/радио/клима гекну. То је уједно и један од разлога зашто увек јурим мобилни телефон са инфрацрвеним портом – да бих имао даљинац који је теже изгубити.

Након испробавања свих могућих решења за ‘софтверски даљински’ задржао сам се на софтверу имена “Cetus Play“….инсталираш сервер на боксу, инсталираш клијента на телефону, он лупи претрагу по локалној мрежи, нађе сервер, повеже се и терај. Сем самог управљања, овај софтвер има и своју тастатуру тако да се са телефона може директно куцкати на самом боксу, али и неке додатне могућности, које руку на срце не користим.

Хардверска допуна даљинском управљачу

Овај део ме није занимао нешто јер не играм на телефону, све док ме клинац није питао – могу ли да се играју игрице на овом боксу? И рекох, ајде, занимљиво, ће пробам….наручих из Кине и хардверски управљач (линк овде), који има и команде за управљање (горе/доле/лево/десно) и тастатуру, тачпед и интерну батерију која се пуни преко USB-a. Цена око 8 евра, тако да сам се уклопио у тотал од 50 евра колико сам планирао за ово путешествије….иако ће се испоставити да је куповина овог управљача била бачена кинта иако сам управљач ради одлично, објаснићу зашто.

Елем, ретко која видео игра која ме је занимала је прихватала команде лево-десно-горе-доле са управљача, јер су све очекивале додир на дисплеју. Сасвим је могуће да ја ту нешто нисам нешто довољно истражио, можда има шта да се намести…мада сумњам. Пробао сам на једно 20-так трка да распалим преко управљача – неће, не прихвата ни једну команду у игри. Најдаље што сам отишао јесте игрица “Angry Birds“, али и она се игра комбиновано коришћењем тачпеда са овог управљача и левог клика на истом.

Дакле….видео игре на овом боксу – ћорак. Евентуално ако нађем неки други Wi-Fi управљач да пробам, мада чисто сумњам да ће и то моћи. Wi-Fi управљач – јер овај модел Андроид бокса нема блутут, биће да сам то превидео…мада сам контао да ми блутут никад неће требати у животу – мислим да сам га у животу користио макс 3-4 пута и то кад сам добио неке блутут слушалице за рођендан, а било ми труло да кажем “Који ће ми ово курац“ а и “Мрзим поклоне и рођендане, јебо вас курац ненормални, као да нисте знали“.

Гледање филмова, слушање музике и генерално тај стрим шит

Дошао је ред и на оно за шта сам и узео овај бокс – како гледати филмове на њему. Сви којима је поменут појам “Андроид ТВ бокс“ су ко хипнотисани одма почели са мантром “Тури Коди, тури Коди“ – тако да сам Коди замрезео скоро исто колико и Total Commander – и из истог разлога….смарање других о њему и фанатизам његових корисника. Бокс долази са неким RKMC софтвером који је наводно неки форк тог Кодија…али реко јок, даћу шансу баш том Кодију како бих се уклопио у друштво, јебем ти Коди. Стримовање сам извео тако што сам на свом лаптопу фолдер са филмовима и музиком поставио на “public share“ са read-only пермисијама и то додао у Коди као SMB фолдер, што и јесте…ту није било проблема….али где јесте?

Нисам никако успео да решим да Коди лепо приказује наша латинична слова “š“ и “ć“. Испробао сам једно милијарду могућих подешавања и упутстава са нета, али неће и мош га јебат. Одустао сам и деинстлирао Коди…и кренуо у потрагу за другим решењем, те ми као први хинт био софтвер имена “Plex“.

Plex је одличан….дигнеш на лаптопу сервер, поставиш на боксу клијент – и стримујеш…али то кошта 5$ по клијенту на којем би стримујеш (у мом случају једном) а можеш да стримујеш и ако ти је компјутер одакле би да стримујеш у Власотинцу а Андроид ТВ бокс у Источном Баћевцу…али пошто би то пробило мој буџет од зацртаних 50€…одустао сам од тога и кренуо да тражим треће решење….а оно је било…накачи се на дељени фолдер са лаптопа преко неког фајл менаџера (или директно из самог плејера), па пусти филм преко нормалног видео плејера…али се ту појавио проблем – ни један видео плејер из неког разлога не жели да пусти титлове преко SMB шера. Шта сам урадио….инсталирао једно билион видео плејера, пробао да пустим филм после качења на дељени фолдер…и од њих билион, само један плејер се показао као одличан а да је хтео да пусти титлове преко SMB-a….плејер имена MX Player. Савршен плејер, све ради добро…АЛИ…

…на неким филмовима не пушта звук, јер неке лиценцне баљезгарије па не сме да користи кодек који може декодирати тај аудио….а рецимо VLC Player пушта одлично све, али неће титилове преко SMB-a. Па мајку ти јебем.  Ништа, гуглање, нађен кодек, учитан кодек, радио аудио, проблем решен (после ми човек на ФБ страници блога објаснио да ми нису требали кодеци већ је било довољно да пустим да се декодирање аудио извора ради софтверски у MX Player-у)….но међутим, свидела ми се идеја да се приликом листања доступних филмова може видети “кавер“ филма, његова оцена са ИМДБ-а, опис, тј оно што видех у Кодију буђавом…али тамо јебу титилови а ја пицајзла. Сетим се. Хмммм….што не бих пробао да користим овај његов RKMC што је већ био преинсталиран уместо што мрсим муда ту???

Пробам, RKMC je колико видех Коди, не видех неке веће разлике, сем у имену…АЛИ – титлови из неког мени непознатог разлога раде и нема никаквих проблема са словима ć и š. Проблем решен.

YouTube

Kao што рекох, волим да слушам музику са Јутјуба на “аутоплеј“, нађем неку мјузу која ме занима, зависно од тога како сам расположен и пустим да пичи па где ме одведе, тако да на тај начин будем упознат са неким новијим песмама за које нисам имао појма да постоје. Као што рекох, бокс је повезан на моје маторе Microlab FC330 2.1 звучнике од 50 евра који ме увек одушеве чистином и квалитетом звука те велим и дан данас да су најбоље утрошених 50 евра икада.

Јутјуб ради без мане – АЛИ, поново то али….након скоро сваке нумере пиче рекламе за крему за шуљеве, лика који ради у Максију и лаже како му је лепо тамо (мене нашао да лера, радио сам у Максију 5 година), нека стоматолошка ординација и реклама за њу од 3 минуте и сличан спам. Рекламе ми не би биле проблем, али брате – баш га претераше. И што је најгоре, опет некако као на оним говњивим регуларним ТВ каналима, кад се пусте рекламе звук оде 200%, умирање. Није ми баш јасно зашто сви воле да нервирају оне којима пласирају рекламе.

Е, пошто дакле похлепа на макс (више овде), ја реших да потражим друго решење, те кренух у гуглање појма “YouTube vanced for TV box“ што ме доведе до АПК-а за софтвер имена “Smart YouTube TV“. Класичан Јутјуб клијент али много, бар мени, лепши интерфејс него званичне апликације, доста јасније се виде слова и нигде једне једине рекламе. Одличан софтвер – те сам аутору истог уплатио преостали кеш од планираног буџета од 50€…а то је било око 3 долара. Нек попије човек бар кафу на мој рачун, додуше без млека.

Даљински приступ фајл систему

Да бих с времена на време прекопирао неки филм за сценарио кад лаптоп није на гајби или је угашен или шта ти ја знам, требало је осмислити начин како се може боксу прићи – и као први хинт ми је пало подизање FTP сервера на њему па приступ кроз исти, и то сам одрадио првим софтвером који ми је изашао на Гугл плеју, тј у овом случају на софтвер креативног имена “WiFi FTP Server +File Transfer“. Иако пише нисам накачен на Wi-Fi него преко стандардне мрежне утичнице, ово једноставно ради, једном га покренеш и то је то, онда са свог компа гађаш адресу тог FTP-a и копирај, ради шта оћеш.

Даљински приступ дисплеју

Који ће ми ово кад је ту ТВ? Па некад желим да пустим музику а да не палим ТВ а некад хоћу и да са неке екстерне локације приступ уређају и пустим рецимо….скидање торената, неког великог фајла (да ме дочека кад дођем кући) и слично. Као и у варијанти “олупани телефон“ и овде сам поставио “TeamViewer Host“ који ми је приликом стартовања предложио да доинстлаирам и неки “QuickSupport Add-on AOSP 14“ – и кад сам све то турио, улоговао сам се својим TeamViewer налогом, додао уређај у „Моје уређаје“ и приступ је био потпун. Дакле морала је мало да ради трансверзала “Мала Крсна – Лапово“ преко Јужног Бугојна.

Шта ми је још остало за поиграти се?

Још неке ствари чуче на баферу за поиграти се а то су – флешовање неким “custom ROM-om“ и другом верзијом оперативног система, wireless display, Miracast, подизање NFS сервера и увезивање са екстерним хард диском, покушај подизања VPN сервера и отварање порта на рутеру за екстерни приступ, постављање аларма, IFTT aкција, Taskera, покушај подизања веб сервера (појма немам ни да ли може, могуће да може мада контам да ће падне неко бриковање) и тако нешто.

Шта нећу радити – нећу јурити IPTV канале за бокс, реално – који ће ми, ако се ужелим телевизије ту је кабловска, нити оне стримове филмова и серија – ако ми неки филм треба снаћи ћу се, нити ћу мећем Нетфликс – бојкотујем га због недостатка титлова на нашем језику….зарашују милијарде а неће да унајме неколико преводилаца за неки од наших језика…а имамо их овде на Балканистану колико хоћеш који су као различити а заправо исти (српски, хрватски, босански, црногорски).

Шта бих вама препоручио ако вам све ово делује као цимање или недобог компликовано?

Ја сам узео више да бих се поиграо и видео како и шта може, јер шта праве маљаве мушкарчине воле ако не играчке, било у виду ових геџета разних, какав црни секс и јурњава за женама. У принципу, све ово горе није ни било потребно за јебавати се, све ради “по дифолту“ него ја ту волим као нешто као да једем говна.

Много једноставнија варијанта за нормалног човека, што ја нисам, јесте уређај(чић) имена Chromecast који је око 30€ плус порез који ћете најероватније платити а уређај је заправо само пријемник садржаја који се шаље са других уређаја….и тај садржај емитује на телевизору, преко HDMI порта. Дакле, убодеш у ТВ, нађеш га са телефона или компјутера…и пусти са телефона или компјутера шта хоћеш на ТВ-у и гледај, шта курац ланчери, SMB и којекакви даљинци. Истина, на уређају нема шта за играње, као што рекох – само прима садржај са других уређаја који емитује на ТВ-у, али је једноставан да једноставније бити не може.

Постоји ли неко паметније играње са могућностима и цимањима?

Па идеално би било, ако размиљате у том смеру, да купите Raspberry Pi јер ако је неки уређај за учење, испробавање свега и свачега, тестирање овога или онога, инсталирања разноразног свега од Кодија тог вашег надрканог па до учења програмирања….то је тај уређај. Још се нисам усудио да стартујем да овом играријом јер нешто у последње време баш кубурим са слободним временом – што се види и са учесталлшћу објава на овом блогу, али контам да ће следећи мој буџет од макс 50€ бити доступан тамо негде пред крај 2019-те, ће бити за ову играрију и моје додатно учење, а контам да ако будем писао текст за блог – има да испишем неколико Библија и пешес Камасутра, колико ту има материјала за импортовати у мозак.

И у принципу, на крају, после свега, чему ми служи овај Андроид бокс?

Отприлике, 70% слушање музике и гледање видео клипова са Јутјуба (навукли смо се у последње време ја и клинци на представу-ложану имена кечери), 20% гледање филмова, 7% фајл сервер, 2% слушање домаћих онлајн радио станица, 1% шта ли бих могао још да пробам. Контам и да ми цела ова прича не би била толико “аудио-визуелно“ занимљива да имам неке тупаве звучнике а контам и да би ми ова прича била доста “аудио-визуелно“ занимљивија да имам и неки мало већи телевизор, овај од 42 инча није баш толико визуелугођајно атрактиван, али полако, ваљда ће баксуз од Philips-a да се поквари једном мајка му стара, скоро 10 година стар а ради ко да је веган.

Куповином овог геџетчића, гледање стандардног телевизијског програма ми се свело на серију „Два и по мушкарца“, Кесића и Ивана Ивановића, те да нема других укућана навучених на Никлодеон (клинци мада све мање), ријалити срања и Вучићеву пропагандну машинерију (ћале) и друге серије (женче) највероватније бих одјавио кабловску, јер је постала вишак. Додуше, тад бих морао да истражим IPTV највише због спортских дешавања, мада – можда бих могао и да прескочим, јер кад год су наши играли ја сам завршавао на лекићима за смирење (ако губимо) или са још једним дететом после 9 месеци (ако побеђујемо) хихихи, убиће ме жена.