Sad se sigurno pitate, kako bre to ne mogu biti sakriven na netu.

Odgovor je jednostavan, vi niste vlasnici kompanije koja vam pruža usluge korišćenja interneta, te vlasnici ili nadležna lica tih kompanija lako mogu doći do podataka šta ste sve obilazili po internetu.

Možda, eto, neće baš videti koju ste tačno stranicu posećivali, ali će imati uvid u to da ste recimo posetili neki veb-proksi ili neki potenijalno sumnjivi računar (ako baš krene da burgija vaše posete).

Ukratko – ne možete biti totalno anonimni na internetu!?

Po tim nekim zakonitostima, podatak o tome šta radite na netu može provajderima da zatraži samo policija preko suda države u kojoj se nalazite…ali opet to je zakonitost za koju mi obični smrtinici znamo, postoje i zakonitosti koje ne znamo a koje se uveliko dešavaju.

…čovek koji je bio deo takvog aparata koji je pratio sve što se dešava u onlajn vodama, nije više mogao da trpi to kršenje prava na privatnost te je izašao u javnost sa istinom i dokazima, šta je sve radila američka agencija NSA pod izgovorom obrane od terorizma.

Ukratko, NSA, pratila je mene, vas, pekara iz vaše pekare, vašeg šefa, predsednika vlade, električara iz obližnje distribucije, generalnog sekretara UN-a, premijerku Nemačke, studenta iz Niša….koje sajtove obilaze, koje podatke ostavljaju, imali uvid u njihove imejlove, pratili šta rade po društvenim mrežama i slično, a sve pod izgovorom odbrane od zlih momaka iz Al-Kaide.

Pročitajte još i: Koliko vas konkretno može koštati zloupotreba vaše privatnosti?

Edvard Snouden - otkrio da su svi na internetu predmet špijunaže

Edvard Snouden – otkrio da su svi na internetu predmet špijunaže

O nekim metodama praćenja i špijunaže još uvek i ne znamo dovoljno, poput špijunaže na osnovu zvuka koji ispuštaju naši računari, širenja malvera u oflajn modu putem direktne međusobne komunikacije Wi-Fi adaptera samih računara i slično.

Prvo sam mislio da ovde pišem detaljnije o upotrebi WebProxy servisa, Tor/Onion mreže i slično, ali neću, o njima ću vam samo ukratko reći šta su i čemu služe.

Web Proxy Server

Proxy server je u suštini server koji se nalazi na nekoj udaljenoj lokaciji (ili kod vas u firmi) i služi kao posrednik između vas i interneta. U firmama se proxy serveri najčešće koriste kao filteri internet sadržaja, odnosno, da se izrazim jezikom normalnog korisnika „Ne daju vam da idete na Fejsbuk, dok ste u firmi“ a služi za keširanje stranica koje se se najčešće obilaze, te vi umesto da skidate sadržaj sa neke udaljene stranice na svoj računar, skidate ga sa tog proksi servera.

Web Proxy, ukratko, je stranica na web-u, koja je hostovana na nekom udaljenom serveru, gde vi komunicirate sa samim WebProxy serverom, a on dalje komunicira sa serverom koji obilazite.
Dakle ukratko, želite da odete na Fejsbuk (ovo je naravno najtraženije), a da to niko ne zna….otići ćete na recimo na web-proxy server www.hidemyass.com i na na toj stranici ćete ukucati www.facebook.com. Na vašoj mreži će mrežni administrator videti da ste otišli na stranicu hidemyass.com ali ne i da ste posetili facebook.com.

Primetićete da url nije facebook.com već nešto drugo. Vaš mrežni administrator će videti da ste posetili veb-proksi, Fejsbuk će videti da mu dolazi jedna poseta sa IP adrese proxy servera, a ne sa vaše IP adrese dakle niko od njih (sem samog proxy servera) neće znati da ste vi posetilac.

Klik da uvećate sliku

Ne koristi se WEB proxy samo za posete „zajebanim“ sajtovima. Recimo, ja sam imao slučaj da je jedna koleginica morala pristupiti jednoj vebstranici koja je dozvoljavala pun pristup samo korisnicima iz SAD (USA). Takođe se žalila da i ljudi koji su „dobri sa računarima“ nisu mogli da imaju pun pristup sajtu…dok je ona dok je bila u SAD sasvim normalno koristila sajt.
Šta sam uradio?

Na Guglu potražio pojam Web Proxy SAD i našao veb-proksi www.uswebproxy.com, te preko njega imao pun pristup sajtu. To je to. Ta stranica je videla da joj poseta dolazi iz SAD a ne iz Srbije te joj omogućila pun pristup.

Tor (sigurnija varijanta)

Predstavlja modifikovani Fajerfoks brauzer, apsolutno besplatan za upotrebu koji kroz zaštićenu mrežu servera i volontera komunicira na internetu, skrivajući većinu vaših podataka ako ne i sve. Samim tim Tor je sem običnim normalinim korisnicima zanimljiv i vladinim službama, novinarima, borcima za slobodu, ali nažalost i kriminalcima, teroristima i pedofilima.

Tor višestruko šifruje vaše podatke i upite koje šaljete kroz mrežu kao i vašu IP adresu, te sajt koji obilazite ili vaš provajder neće znati takoreći ništa o vama, ni IP adresu, ni koje ste upite pokrenuli.

U slučaju posete Fejsbuk sa vašeg računara uz pomoć Tor-a, vaš mrežni administrator neće moći videti ni da ste posetili neki webproxy ni facebook, a sam Fejsbuk će videti da se neko ulogovao kao vi…ali iz neke rendom zemlje (poput Poljske, Holandije itd).

Konkretno u odnosu na čist pristup preko veb-proksi servera, Tor je sigurnija varijanta jer recimo, ako se vaš network administrator domogne kompletne veb-adrese koju ste posetili a velika je šansa da će moći da vidi kompletnu adresu, videće da ste išli na Fejsbuk putem hidemyass.com proxy-ja, dok će u slučaju Tor-a videti samo da ste izkomunicirali sa nekom bezveze IP adresom negde 🙂

Takođe, veb-proksi će vam servirati u najvećem broju slučajeva neke iritirajuće reklame dok posećujete sajtove kroz njih (jer oni žive od tih reklama, nema besplatnog piva).

Pročitajte još i: Kako da mimoiđete YouTube rasiste uz pomoć Tor-a?

Da bi koristili Tor sve što je potrebno jeste da skinete Tor Browser Bundle odavde raspakujete i pokrenete, dakle možete ga imati i na vašem USB flešu i „ubadati po potrebi“ te koristiti.

Dakle, ako bi mrežni administrator, vaš internet provajder ili ko-zna-ko želeo da totalno ograniči pristup stranici facebook.com, trebao bi da uvede spisak dozvoljenih sajtova i IP adresa….a sve ostale za zabrani. Voleo bih inače, da sam sada u Kini pa da proverim totalno kako bi ova priča oko poset Fejsbuk stranici kroz Tor radila (u Kini je zabranjen pristup Fejsbuku uz pomoć takozvanog Great Firewall Of China).

Vše o tome kako Tor funkcioniše možete pročitati (doduše na engleskom jeziku) ovde: https://www.torproject.org/about/overview.html.en

Testirao sam Tor i na živo meso, tako što sam napravio neku bezveze stranicu „Tor Check“ na ovom blogu, objavio je ali tako da je je niko ne vidi i nema linka ka njoj pa joj pristupio kroz Tor. Potom sam putem Google Analitics-a i Real Time visits izveštaja proverio ko je trenutno na toj stranici…i izveštaj je rekao da je poseta iz Nemačke. Potom sam putem servisa https://www.whatismyip.com/ proverio koja je moja IP adresa i gde se nalazim izveštaj je rekao da sam u Hamburgu. Dakle, sve je regulare što se skrivanja tiče.

Bilo bi dobro i da sam podigao svoj ruter u stanu, pa proverio šta je moj ruter zabeležio kao posetu, ali to nekom drugom prilikom.

Naveo sam vam dve moguće varijante kako se sakriti, Tor i Web Proxy service ali i dalje napominjem pitanje je da li su i one bezbedne jer vlade velikih država poput SAD, Izraela ili Rusije poseduju tehnologije za praćenje u koje ulažu milijarde dolara sredstava i pitanje je šta znaju, čemu pristupaju i sa kojom lakoćom (pitajte Edvarda Snoudena za detalje).

Po Snoudenovim rečima recimo, Gugl pretragu, Džimejl, Fejsbuk, Jahu i ostale servise su hakerisali totalno opušteno i čitali sa koje je IP adrese šta pretraživano. PO njihovim rečima, uspešno su dešifrovali šifrovane sadržaje isporučene putem SSL-a, dakle pun uvid u vaše imejlove, čet ili stranice koje koriste HTTPS protokol.

Sem Tor-a i veb-proksija postoje još neke metode skrivanja, poput korišćenja plaćenih ili privatnih VPN servera, raznih dodataka za brauzere i sličnih metoda.

Preporuka je i da, ako koristite Web Proxy servise ne idete na bitne lokacije, poput recimo vašeg e-bankinga i slično. Nikad ne znate ko stoji iza kojeg veb-proksi servisa. Tor jeste malo bezbedniji ali je pitanje koliko. Sada trenutno vlada mišljenje da je Tor bezbedan i želim da verujem u to.

Ne paranoišem, ali takvo je stanje. Naravno, ako se ne bavite nikakvim nelegalnim, ne tražite recepte za pravljenje dinamita, ne posećujete pedofilske sajtove ili ne pokušavate da ishakerišete recimo FBI server radnjama ne vidim razlog zašto bi ste se brinuli ili zašto bi ste se uopšte i skrivali od bilo koga.
A opet, postavlja se pitanje, ako se ne bavite nelegalnim radnjama, zašto bi vas uopše neko i pratio? Nisam pametan.