Ово је други део текста о убрзавању рачунара (први је овде).

Биће наведени кораци за које ипак морате имати неко техничко предзнање из области систем администрације, те ако нисте из те приче није препоручљиво да се зајебавате са овим корацима да не би покарамбасили компјутер или џаба потрошили паре, али се свакако упознајте са њима.

Овде ће бити наведени и неки предлози око надоградње хардвера, куповине нових компоненти, подизања перформанси хардвера ван опсега дефинисаног фабричким подешавањима тако да било-како-било требало би да се консултујете или бар да прогуглате „до смрти“ неке од ових ставки кад је убрзавање рачунара у питању.

Како убрзати рачунар

2. део – напреднији начини оптимизације

Додајте рачунару још RAM (меморије)

Ово је дифолт препорука свих систем администратора јер уколико се деси, рецимо, да имате инсталирано 2GB RAM-а, а оперативни систем и програми на њему имају потребу за коришћењем 3GB RAM-а, овај један преостали GB ће бити коришћен употребом хард диска, а хард диск је трилион пута спорији од меморије…па ће због тога све да се успори и смори.

RAM је релативно јефтин и за мале паре можете убрзати рад вашег рачунара.

Имајте у виду и податак да уколико имате интегрисану графичку картицу, она користи RAM, те се може десити да у рачунару имате 2GB физичке меморије…али вам кад погледате кроз Виндовс стоји да уствари имате 1.5GB RAM-а што људе доводи до забуне.

Пазите и на тип процесора. Ако рецимо имате 32-битни процесор без PAE (пае) функционалности, све преко 4GB RAM-а вам је џаба и не морате докупљивати више од тога јер рачунар једноставно неће видети више од 4GB, а морате обратити пажњу и на број портова на компјутеру као и на максималну фреквенцију и капацитет који можете додати а који ваша матична плоча подржава.

Имаче, 4GB RAM-а на данашњи дан кад сам писао овај текст (21/09/2014) кошта око 45 евра.

Прочитајте: Шта је RAM (меморија) – мало детаљније

RAMdisk

Ако на рачунару имате мање од 6GB меморије – прескочите овај корак и немојте џаба кварити очи на непотребно читање а исто важи и уколико имате SSD дискове уместо стандардних HDD јер нема сврхе бактати се са RAMdisk-ом у том случају.

RAM диск би се лаички могао описати као виртуелни хард диск који сте направили и који се налази у RAM-у вашег компјутера и заузима, тачније резервише простор који сте му одредили тамо за програме које користите често, при чему би се они уместо са хард диска покретали из RAM меморије која је бржа…

Признајем, јесте ово мало све конфузно, али у принципу своди се на….инсталирај програм за креирање и mountовање RAM диска – ископирај или инсталирај на њега програме који често покрећеш – учитај тај диск у RAM.

RAM диск сам користио можда две-три недеље, чисто да бих видео како се одређени програми понашају и приметио сам значајно убрзање покретања и рада истих, али мени лично не одговара тај систем резервисања меморије где је, ако сте рецимо направили виртуални диск од 2GB, меморија увек заузета та 2GB без обзира да ли је програм покренут или не. Други разлог је, што на рачунару имам 4GB меморије у комбинацији са i5 процесором и Линукс Минтом тако да ми рачунар ради ионако-иовако брзо пошто нисам гејмер и немам неке тешке програме на њему.

Инсталација новијих драјвера за ваш рачунар

Произвођачи хардвера с времена на време избацују новије драјвере којима је побољшана комуникација хардвера са софтвером и отклоњени проблеми тако да је препорука да бар једном у годину дана проверите да ли има новијих драјвера за ваш рачунар. Посебно треба обратити пажњу на драјвере за графичку картицу јер се оне често ажурирају и побољшавају а једна су од кључних компоненти на компјутеру.

Пре ових ажурирања, било би добро да направите бекап рачунара (а како да га направите прочитајте овде) јер иако драјвер треба да допринесе бољој комуникацији хардвера са софтвером деси се некад да новији драјвер има и одређени буг…па направи више штете него користи, те ако немате бекап можете бити у проблему. Ретко се ово дешава, скоро па никад….али дешава се, Марфијев закон је крив, нисам ја.

Једино што требате избегавати јесте флешовање BIOS-а новијим изадњем. BIOS ажурирате само ако нешто једноставно не ради (не виде се хард дискови, систем се сам од себе угаси и слично). Флешовање BIOS-а вам може мало више зајебати рачунар те ће то после бити посао за сервисера ако ви нисте вични овој нинџа вештини, што значи – одоше паре из џепа 🙂

Замена хард диска SSD диском

Hard Disk Drive (HDD) јесте старији тип складишта и има механичке делове који производе буку, осцилације и хабају се брзина њиховог читања и уписивања зависи од броја обратаја диска, диск бaфера и осталих атрибута а Solid State Drive (SSD) можете сконтати као један велики и брзи флеш диск који нема покретне делове, не производи буку, мање се греје него HDD а ради драстично брже. Рецимо, за копирање фајла од 2GB на HDD у просеку вам треба око 60 секунди а да тај исти фајл прекопирате на SSD вам треба у просеку 25 секунди..дакле, скоро па 3x брже.

Ова замена ће вас коштати јер су SSD дискови и даље воде као нешто ново па су и скупи, па тако рецимо Самсунгов 2.5“ SSD диск од 1TB кошта око 600 евра док 2.5“ HDD од 1TB кошта око 70 евра. Такође, пре куповине се посаветујте са продавцима, јер постоји и могућност да се диск уопште и не може користити на вашем рачунару због овог или оног разлога.

Постоји и варијанта да SSD диск уградите на месту где је ваш DVD drive на лаптопу (реално, кад сте последњи пут користити DVD) и тако направите чудо 🙂

Гашење непотребних сервиса и таскова

Ово је већ мало зајебанији процес те ако угасите сервис који је преко потребан Виндовсу – оборићете систем. До њих долазите тако што у старт менију укуцате Services и притиснете ентер, а сервисе које гасите прво зауставите (десни клик на њих па стоп) па их онда онемогућите (десни клик – properties, под startup type изаберете Disabled и потврдите)

Укратко, сервиси су програми који раде, уколико су стартовани, све време на рачунару и имају задатак да нешто проверавају, ажурирају и слично на компјутеру док је он укључен, што значи да константно користе системске ресурсе. Неки сервиси су битни за рад компјутера и без њих бисте могли да се сликате, али неки су и вишак.
Сервиси које ја сматрам вишком на мом компјутеру (не мора да значи да су вишак и на вашем) су:

  • Print Spooler (јер немам штампач)
  • IP helper (јер ретко ко, тј скоро нико и не користи IPv6 адресирање…па који ће ми онда овај сервис)
  • Offline files (нисам на домену па ми је ово вишак)
  • TCP/IP NetBIOS Helper (нисам на домену и не качим се на комп путем његовог имена него путем IP адресе)
  • Windows Defender (користим друго решење као antimalware заштиту)
  • Bluetooth Support Service (иако имам, не користим блутут на компу па ми ово не треба)
  • Windows font cache service (непотребан сервис, поставио сам га да се ручно укључи кад затреба)
  • Skype updater (овај сервис се појави после инсталације Скајпа и служи аутоматском ажурирању – мени вишак)
  • Distributed Link Tracking Client (не треба ми у кућној варијанти)

Укратко, таскови су радње које се покрећу у дефинисаним интервалима и нешто извршавају на рачунару. До њих долазите тако што у претрази у старт менију укуцате Task Scheduler, па десни клик на тако који хоћете да убијете па изаберете disable).
Taskови које сматрам вишком и које редовно гасим после инсталације Виндовсa су:

  • GoogleUpdateTaskMachineCore и GoogleUpdateTaskMachineUA (аутоматско ажурирање Chrome-а, ово радим ручно па ми је непотребно)
  • Majkrosoft Compactibility Appraiser, AitAgent, ProgramDataUpdater (неке будалаштине везане за Microsoft Customer Experience Improvement Program)
    Локација – \Microsoft\Windows\Application Experience
  • Сви таскови везани за Windows Media Center (не користим га)
    Локација – \Microsoft\Windows\Media Center
  • MP Scheduled Scan (не користим Виндовс Дефендер)
    Локација – \Microsoft\Windows Defender
  • ConfigNotification (не користим Windows Backup нит ми је укључен System restore)
    Локација – \Microsoft\Windows\WindowsBackup
  • Сви таскови унутар \Microsoft\Windows\Customer Experience Improvement Program

Везивање дискова у RAID

Да не гушим много око RAID, то је могућност где више дискова можете везати у један повећавајући му безбедност (рецимо, ако један диск гекне да други преузме његов посао, без пада система), брзину читања/писања и остале перформансе.

Постоји више типова RAID-а али рецимо, ако би вам била битна само брзина читања/писања, могли бисте да хард дискове (уколико остали хардвер то дозвољава) да вежете у RAID0. Тип типом RAID-а можете везати више дискова као један, тако да ћете рецимо од 4 диска од по 1TB добити један од 4TB који ће имати велику брзину читања и писања (јер ће 4 главе радити тај посао), али, у овом типу RAID-а ако један од тих дискова откаже, сви фајлови који су се налазили на том диску од 4TB – воздра.

Оверклоковање процесора или графичке картице

Овеклоковање је радња којом подижете фреквенцију рада процесора изнад фабрички подешене фреквенције чиме рачунар значајно убрзавате. Кеч је, да уколико нешто урадите како не треба…може да се деси да остану само дугмићи (због прегревања компоненти).

Оверклоковање јесте најсигурније уколико се може извршити путем BIOS-а (доста рачунара са Интеловим процорима има ту могућност) али постоје и наменски (читај – ризичнији) програми којим то можете извести и директно из оперативног система. Уз оверклоковање под руку иду тестирања свега после мањих подизања фреквенција или волтажа и боље хлађење компоненти.

Коришћење разних наменских програма за оптимизацију

Иако би се по многима овај корак требао наћи у првом делу текста о оптимизацији, ја га стављам у овај напреднији из разлога…што нисам најсигурнији како ови програми раде, а и избегавам их у широком луку. Искрено, никад их нисам користио јер су обично програми ове намене а за које видим похвале по нету плаћају, а како их ја нисам куповао а крековани програми наравно не долазе у обзир не знам ни шта бих рекао о њима. Остаје вам да прогуглате мало овај део сами, али ево, за почетак крените од овог линка.

<<< Како убрзати рачунар (1.део) – стандардни начини