Целе године чекаш да одеш на море, одмориш мозак од компјутера, мрежа, не ради ми ово, нешто неће оно, дође тај дан, спакујеш се и одеш у Грчку са породицом, обе СИМ картице на ‘off’, имејл на ‘uninstall’, доступан само преко Вајбера за пар најближих са посла и из куће.

…Дођеш у Грчку, место имена Неи Пори, време никакво, кишурда лема, поплављене улице, 20-так километара даље озбиљне поплаве и веле биће тако још недељу дана, мислиш се – па добро, ако ништа бар ће се одморим од компјутера.

Изађеш на терасу, прва кафа са женчетом после путовања од 10 сати, појави се неки комша на суседној тераси, никад раније виђен од стране мене, не знам како се зове нити он мене зна, али стигао из Србије исто кад и ја, ћао како сте шта има, како сте путовали, колико сте чекали на граници, ево ја мало да одморим од посла, бавим се тим-и-тим а чиме се ти бавиш – аматерски рекох…компјутери.
TRIGGERED.

  • Јаој сачекај молим те – уђе у собу, изађе, доноси неки бели лаптоп, Sony чини ми се…
  • Можеш ли молим те да погледаш, нешто се споро диже у последње време, могуће и да су неки вируси.

Први дан одмора. Нисмо се ни распаковали и ето га из трећег плана и ниоткуда – компјутер којем треба само 5 минута. Па никако да научим – ЈА САМ МАГАЦИОНЕР. Понављај дебели: ЈА САМ МАГАЦИОНЕР. РАДИМ КАО МАГАЦИОНЕР. У МАКСИЈУ РАДИМ, РАДИМ КАО МАГАЦИОНЕР, ВЕЗЕ С КОМПЈУТЕРИМА НЕМАМ…

…али вратимо се мало уназад…

GPS навигација на телефону

Основне припреме за путовање колима на море, релација од 720км тамо и исто толико овамо, око 1500 километара дакле – а ти без навигације ко тоцило, коју навигацију на телефону користити? Плус – ово ми је први пут да идем на дужи пут колима и са породицом, није свеједно.

Наравно, као и до сад први пикови су бесплатни Google Maps и Here WeGo у које сам се клео до дана поласка, али рекох, дај да имам у штеку и неке друге навигације – ко зна какав проблем може искрснути са ове две, зло не спава – и скинем још неколико навигација које имају офлајн (offline) мапе у понуди и то MAPS.ME који користи OpenStreetMap, Sygic са 7 дана пробног периода који користи ТомТом мапе и некакав Offline Maps and Navigation за који никад нисам чуо али сам видео на Гугл плеју да има најбоље оцене од свих навигација са офлајн мапама и заправо је Sygic клон у бесплатној варијанти иако нема везе са Sygic навигацијом а како ли су решили лиценце међусобно то бих баш волео да сазнам једног дана.

Offline Maps and Navigation и Sygic мени су исте навигације.

Гугл Мапс (Google Maps) ме је водио кроз Србију без грешке – до изласка са аутопута, кад смо стигли чини ми се код Врања негде и тамо ме навео на неке споредне путиће као што је и ономад кад сам ишао у Груде у БиХ и прикључење на непостојећим местима за прикључење – тако да је још у Србији попио одјебаус од мене. Стао сам са стране и упалио другу навигацију која ми је била прва бекап варијанта – Offline Maps and Navigation, која ме је вратила на прави пут.

Offline Maps and Navigation сам по себи је заправо Sygic навигација у бесплатној варијанти, не видех рекламе нити некакву мању разлику од Sygic-a – чак има и његове додатке који се додатно плаћају типа DashCam – корисна ствар…снимак од последњих 5 минута задњом камером који се чува у случају недобог саобраћајке и Head-up дисплеј који је заправо упрошћен изглед навигације за одсјај у шоферци, преглед постављених саобраћајних камера у вожњи, упозорење у случају прекорачења брзине и још богаоца добрих ствари. Ова мапа ме је водила без грешке цео преостали пут, буквално до виле у којој смо одсели, у метар тачности.

Телефон

Мој телефон, Xiaomi Redmi 5 plus од 170€ који сам користио за горепоменуте навигације се показао одлично и без грешке у одласку али је хтео да умре у повратку – зашто?

Пут Грчке кренули смо по облачном и касније кишном времену у 00:30 ујутру, било је хладњикаво време па телефон није осетио никакво топлотно оптерећење, али кад смо се враћали – а кренули смо назад у 09h је била врућина катастрофа – те иако је клима у Пунтићу радила „на макс“ сунце је ударало директно у телефон који је био накачен на шоферку преко неког кинеског носача од пар евра, плус одбијање топлоте од црне подлоге изнад инструмент табле – што је проузроковало то да телефон није смео да се пипне колико је био врео – али је и такав ужарен радио без грешке. Проблем са ужареношћу телефона сам решавао тако што сам га потпуно гасио док смо правили паузе на свака 3 сата па контам да није остало тежих здравствених последица на самом телефону. Телефон је иначе бело-златне боје, могу мислити да је црне боје и да додатно привлачи светло на шта би личио тај шпорет.

Батерија се празнила нормално, ништа претерано и моја је претпоставка да је могла да изгура са 100% у старту на 1% до одредишта, али то нећу сазнати јер сам користио пуњач у колима (за оно срање што не знам како се зове за паљење цигара). Кад се све сабере и одузме – Xiaomi радио без грешке и није било нигде пуцања GPS сигнала, лаговања или ишта слично.

Пунтић

Па морам споменути и кола којима сам се возио. Пре пута је одрађена пуна провера свега и до Грчке ме је возио без грешке али дан пре него што ће да се вратимо назад – црче алтернатор. Алтернатор је неко чудо које напаја акумулатор у вожњи и осталу електронику по колима, те пошто је он цркао – а ево не знам богами ни кад је уопште и цркао – акумулатор се није добро пунио, испразнио се и кола више нису могла да се стартују – што ће рећи…мора да падне шлеп до неког сервиса…али где га наћи у Грчкој и селу имена Неи Пори, шта се ради у оваквим ситуацијама (тотални сам тантус за било шта са колима), који телефон за шлеп, како се пише шлеп на грчком језику, ајд’ на Гугл преводиоца (Google Translate), блаблабла…

Лево мој бивши ауто – Пунто кец, десно мој садашњи ауто – Пунто двојка. Чекам Пунта тројку.

Прво сам једно сат времена хистерисао као нека жена са минивалом из општинске управе, па како баш у Грчкој да ми се то деси, па како није у Србији где знам како и шта, па радио сам проверу аутомобила јебо га ти, па зашто баш Марфи да удари у мене, али кад сам се смирио – исцимао сам бекап решење а бекап је био – некаква Супер чланска картица Ауто мото савеза Србије које сам купио 2 недеље пред пут за 20€ а са којим имам право на један бесплатан шлеп до сервиса који ми може решити проблем било где у Европи. Убер корисна ствар. Позвао сам њих из Грчке и у року од 15 минута шлеп се појавио испред Пунта. Свака част људима на организацији. Моја је препорука да свако ко иде даље од Србије колима обавезно купи ово, корисно је да корисније не може бити (а има и нека варијанта са Атлас осигурањем, али не знам какви су). Колико ће ме коштати роминг за 5 минута позива и неколико СМС-ова које сам послао мајстору у Србији – тек ћу сазнати, тако да смо уз трошак за алтернатор и мајсторе који ће ме највероватније одрати – били спремни за маргарин до краја месеца.

Грк који ме је шлеповао је имао једна слупана кола на камиону и мог Пунтића позади накаченог на вучу – и возио је једно 300 на сат по оним кривинама, све време сам гледао на ретровизору да ли је Пунто и даље са нама или се откачио, скренуо и завршио негде у Власотинцу. Дошлепао ме је до мајстора ипак без грешке, овај рекао да ће бити решено за 3-4 сата и да ће коштати 150€ уградња новог алтернатора. Старом је, испоставило се цркао некакав реглер а некакви калеми који су били унутра – били спаљени и уништени (да нисам видео својим очима мислио бих да ме мајстор лера).

Пошто нисам знао где ћу та 3-4 сата, спустио сам се пешака на најближу плажу која је удаљена око 2-3км, по сунцу и милион степени а ја сав у црном и дебео, мислим да се место зове Лептокарија, онако сјебан и изнервиран легао ко приплодни крмак са Грмеча у неки песак у ‘ладовини од дрвета, погледао у небо, гледао птице, видео левим крајичком ока галеба како лети, уживао у његовом лету и пратио исти погледом – и таман кад је прелазио мени изнад главе – пљус….исрао ми мрмот галебовски по сред чела и по очима. Пређем руком – зелено, зелено, браон, зелено. Па мајку ти јебем зар баш мене да нађе галеб који се најео сармица са зељем, одем у море, умивам се, псујем све живо и могуће и Грчку и Пунта и Србију и море и фудбалску репрезентацију Јапана како изгуби од Белгије глупаво и поплаве и пичке материне па почнем хистерично да се смејем….али на крају се смирим, одем по кола – оправио их човек све ОК, није ме ни одрао – и са таквим колима сам се вратио назад у место где сам одсео навигацијом којом сам ушао у Грчку – одвезла ме без грешке.

Wi-Fi

Интернет у вили где смо одсели катастрофа, на један SSID накачени претпостављам сви из виле и сви ван виле а пошто су ту обично родитељи са децом контам да су сви звизнули Јутјуб и разне цртаће, јутјубере или стримове фудбалског првенства у Русији – и ја шта ћу, видим да сам добио адресу 192.168.0.22, гађам преко браузера 192.168.0.1, отвори се панел, пробам са admin/admin – улоговах се. Епик фејл за онога ко је поставио Wi-Fi.

Неки ТП-ЛИНК…поставих себи статичку адресу тако што сам везао свој MAC на њу, па рекох да дигнем QоS за њу, међутим то је на овом ТП-линку било вишка а и искрено, нисам се нешто до сад играо са самим QоS да бих то знао нити сам имао потребе за тим, тако да сам поставио QоS правило да моја MAC адреса има највећи приоритет тако да за мене више није проблема са WiFi-јем а с обзиром да сам исти користио само за Вајбер поруке и помало Фејсбук и никакви јућубови и стримови ни остали не би требало да су осетили икакве проблеме. Кад сам кренуо кући наравно обрисао сам ово правило – што би се рекло, савршен злочин без жртава.

Грчка

Првих пар дана су ме дочекале поплаве у суседним местима – у Неи Порију јесте било огромних бара али ни прићи нечему што се зове поплава. Само место је доста лепо, плажа је одлична, за децу ко створена пошто је плићак па једно бар 50 метара у води у даљ – један једини баг у том Неи Порију су…комарци. Користили смо све могуће Аутане и пичке материне, џаба – улазе у нос, улазе у очи, улазе у душу, улазе у гушу. Пребројао сам 30 уједа себи на ногама тако да сам једно 5 дана излазио у шетњу у тренерци као неки дебели Милоје из Бугојна. Моју клинку су, иако смо је целу уаутанили и иако сам их побијао по кући – комарци изнабадали по глави, била је ко Вариола Вера 1972-ге, само сам чекао да се појави нека фрула из кофера.

Нису ме ови облаци спречавали да се бачим у море, мада дан касније је било лепо време

Грци – дубоко пријатељски настројен народ…некако се осећаш као да си код куће – мада у то време је град више српски него грчки – сви причају српски – и Срби и Грци – а и у радњама и ресторанима ради доста Срба. Оно где се не чује српски језик чује се македонски (или северно-македонски, не знам како се сад он зове). Храна у ресторанима мало скупља од наших ресторана, место одлично за одморе са децом….али нисам нешто сигуран колико је диван за излете омладине или оних који немају деце или их иста нервирају – јер се свуда на плажи чује вика или на децу или саме деце и јебем ти матер долази овамо и јебем ти матер бежи са сунца и ало мајмуне где ћеш у ту дубину.

У принципу од 10 дана колико смо платили – 2 дана је било цмољаво предпоплавно време, један дан сам провео оправљајући кола, један дан ме нешто здравље зезало и 6 дана сам сам се наодмарао солећи јаја у мору, просек 60%, ја задовољан, али како су се клинци забављали 100% а женче 70% онда сам и ја триста године.

Закључак ове приче

Гугл Мапс је завршио причу што се тиче озбиљнијих путовања а може остати жив само у градској вожњи због праћења оптерећења путева и моћних POI „Points of Interests“ тачака, а његов заменик на озбиљнијим путовањима је овај Offline Maps убоги. Xiaomi се показао одлично радећи и паралели као шпорет и мобилни. На пут кад се иде обавезно купити неки од пакета помоћи на путу, пусти причу. Колима проверити душу пре пута, део везан за струју поготово. Грчка дивна пријатељска земља. Радим у Максију као магационер и даље, нисам ни прекидао од 2007 и да…

…сармице са зељем нећу јести док сам жив.