10/07/2018

Prva vožnja do Grčke i nazad i letovanje – posmatrano iz ugla kompjuteraša

Kompjuteraš blog Blog 37 komentara

Cele godine čekaš da odeš na more, odmoriš mozak od kompjutera, mreža, ne radi mi ovo, nešto neće ono, dođe taj dan, spakuješ se i odeš u Grčku sa porodicom, obe SIM kartice i imejl klijent na odjebaus, dostupan samo preko Vajbera za par najbližih sa posla i iz kuće.

Dođoh u Grčku, mesto imena Nei Pori, vreme nikakvo, kišurda lema, poplavljene ulice, 20-tak kilometara dalje ozbiljne poplave i vele biće tako još nedelju dana, mislim se – pa dobro, ako ništa bar ću da se odmorim od kompjutera, TCP-ja, klikova i terminala.

Izađeš na terasu, prva kafa sa ženčetom posle putovanja od 10 sati, pojavi se neki komša na susednoj terasi, nikad ranije viđen od strane mene, ne znam kako se zove niti on mene zna, ali stigao iz Srbije isto kad i ja, ćao kako ste šta ima, kako ste putovali, koliko ste čekali na granici, klinci ovo, žena ono, evo ja malo da odmorim od posla, bavim se tim-i-tim a čime se ti baviš – amaterski rekoh…kompjuteri | TRIGGERED!!!

• Jaoj sačekaj molim te – uđe u sobu, izađe, donosi neki beli laptop, Soni laptop čini mi se…
• Možeš li molim te da pogledaš, nešto se sporo diže u poslednje vreme, moguće i da su neki virusi.

Prvi dan odmora, majku mu jebem. Nismo se ni raspakovali i eto ga iz trećeg plana i niotkuda – kompjuter kojem treba samo 5 minuta. Pa nikako da naučim – JA SAM MAGACIONER. Ponavljaj debeli: JA SAM MAGACIONER. U MAKSIJU RADIM…KAO MAGACIONER, NE ZNAM TI JA TE KOMPJUTERE, MANMESE…

…no vratimo se malo unazad, što bi rekli štreberi – rolbek…

GPS navigacija na telefonu

Osnovne pripreme za putovanje kolima na more, relacija od 720km tamo i isto toliko ovamo, oko 1500 kilometara dakle – a ti bez navigacije ko tocilo, koju navigaciju na telefonu koristiti? Plus – ovo mi je prvi put da idem na duži put kolima i sa porodicom, nije svejedno.

Naravno, kao i do sad prvi pikovi su besplatni Google Maps i Here WeGo u koje sam se kleo do dana polaska, ali rekoh, daj da imam u šteku i neke druge navigacije – ko zna kakav problem može iskrsnuti sa ove dve, zlo ne spava – i skinem još nekoliko navigacija koje imaju oflajn (offline) mape u ponudi i to MAPS.ME koji koristi OpenStreetMap, Sygic sa 7 dana probnog perioda koji koristi TomTom mape i nekakav Offline Maps and Navigation za koji nikad nisam čuo ali sam video na Gugl pleju da ima najbolje ocene od svih navigacija sa oflajn mapama i zapravo je Sygic klon u besplatnoj varijanti iako nema veze sa Sygic navigacijom a kako li su rešili licence međusobno to bih baš voleo da saznam jednog dana.

Gugl Maps (Google Maps) me je vodio kroz Srbiju bez greške – do izlaska sa autoputa, kad smo stigli čini mi se kod Vranja negde i tamo me naveo na neke sporedne putiće kao što je i onomad kad sam išao u Grude u BiH i priključenje na nepostojećim mestima za priključenje – tako da je još u Srbiji popio odjebaus od mene. Stao sam sa strane i upalio drugu navigaciju koja mi je bila prva bekap varijanta – Offline Maps and Navigation, koja me je vratila na pravi put.

Offline Maps and Navigation sam po sebi je zapravo Sygic navigacija u besplatnoj varijanti, ne videh reklame niti nekakvu manju razliku od Sygic-a – čak ima i njegove dodatke koji se dodatno plaćaju tipa DashCam – korisna stvar…snimak od poslednjih 5 minuta zadnjom kamerom koji se čuva u slučaju nedobog saobraćajke i Head-up displej koji je zapravo uprošćen izgled navigacije za odsjaj u šoferci, pregled postavljenih saobraćajnih kamera u vožnji, upozorenje u slučaju prekoračenja brzine i još bogaoca dobrih stvari. Ova mapa me je vodila bez greške ceo preostali put, bukvalno do vile u kojoj smo odseli, u metar tačnosti.

Telefon

Moj telefon, Xiaomi Redmi 5 plus od 170€ koji sam koristio za gorepomenute navigacije se pokazao odlično i bez greške u odlasku ali je hteo da umre u povratku – zašto?

Put Grčke krenuli smo po oblačnom i kasnije kišnom vremenu u 00:30 ujutru, bilo je hladnjikavo vreme pa telefon nije osetio nikakvo toplotno opterećenje, ali kad smo se vraćali – a krenuli smo nazad u 09h je bila vrućina katastrofa – te iako je klima u Puntiću radila „na maks“ sunce je udaralo direktno u telefon koji je bio nakačen na šoferku preko nekog kineskog nosača od par evra, plus odbijanje toplote od crne podloge iznad instrument table – što je prouzrokovalo to da telefon nije smeo da se pipne koliko je bio vreo – ali je i takav užaren radio bez greške. Problem sa užarenošću telefona sam rešavao tako što sam ga potpuno gasio dok smo pravili pauze na svaka 3 sata pa kontam da nije ostalo težih zdravstvenih posledica na samom telefonu. Telefon je inače belo-zlatne boje, mogu misliti da je crne boje i da dodatno privlači svetlo na šta bi ličio taj šporet.

Baterija se praznila normalno, ništa preterano i moja je pretpostavka da je mogla da izgura sa 100% u startu na 1% do odredišta, ali to neću saznati jer sam koristio punjač u kolima (za ono sranje što ne znam kako se zove za paljenje cigara). Kad se sve sabere i oduzme – Xiaomi radio bez greške i nije bilo nigde pucanja GPS signala, lagovanja ili išta slično.

Puntić

Pa moram spomenuti i kola kojima sam se vozio. Pre puta je odrađena puna provera svega i do Grčke me je vozio bez greške ali dan pre nego što će da se vratimo nazad – crče alternator. Alternator je neko čudo koje napaja akumulator u vožnji i ostalu elektroniku po kolima, te pošto je on crkao – a evo ne znam bogami ni kad je uopšte i crkao – akumulator se nije dobro punio, ispraznio se i kola više nisu mogla da se startuju – što će reći…mora da padne šlep do nekog servisa…ali gde ga naći u Grčkoj i selu imena Nei Pori, šta se radi u ovakvim situacijama (totalni sam tantus za bilo šta sa kolima), koji telefon za šlep, kako se piše šlep na grčkom jeziku, ajd’ na Gugl prevodioca (Google Translate), blablabla…

Prvo sam jedno sat vremena histerisao kao neka žena sa minivalom iz opštinske uprave, pa kako baš u Grčkoj da mi se to desi, pa kako nije u Srbiji gde znam kako i šta, pa radio sam proveru automobila jebo ga ti, pa zašto baš Marfi da udari u mene, ali kad sam se smirio – iscimao sam bekap rešenje a bekap je bio – nekakva Super članska kartica Auto moto saveza Srbije koje sam kupio 2 nedelje pred put za 20€ a sa kojim imam pravo na jedan besplatan šlep do servisa koji mi može rešiti problem bilo gde u Evropi. Uber korisna stvar. Pozvao sam njih iz Grčke i u roku od 15 minuta šlep se pojavio ispred Punta. Svaka čast ljudima na organizaciji. Moja je preporuka da svako ko ide dalje od Srbije kolima obavezno kupi ovo, korisno je da korisnije ne može biti (a ima i neka varijanta sa Atlas osiguranjem, ali ne znam kakvi su). Koliko će me koštati roming za 5 minuta poziva i nekoliko SMS-ova koje sam poslao majstoru u Srbiji – tek ću saznati, tako da smo uz trošak za alternator i majstore koji će me najverovatnije odrati – bili spremni za margarin do kraja meseca.

Grk koji me je šlepovao je imao jedna slupana kola na kamionu i mog Puntića pozadi nakačenog na vuču – i vozio je jedno 300 na sat po onim krivinama, sve vreme sam gledao na retrovizoru da li je Punto i dalje sa nama ili se otkačio, skrenuo i završio negde u Vlasotincu. Došlepao me je do majstora ipak bez greške, ovaj rekao da će biti rešeno za 3-4 sata i da će koštati 150€ ugradnja novog alternatora. Starom je, ispostavilo se crkao nekakav regler a nekakvi kalemi koji su bili unutra – bili spaljeni i uništeni (da nisam video svojim očima mislio bih da me majstor lera).

Pošto nisam znao gde ću ta 3-4 sata, spustio sam se pešaka na najbližu plažu koja je udaljena oko 2-3km, po suncu i milion stepeni a ja sav u crnom i debeo, mislim da se mesto zove Leptokarija, onako sjeban i iznerviran legao ko priplodni krmak sa Grmeča u neki pesak u ‘ladovini od drveta, pogledao u nebo, gledao ptice, video levim krajičkom oka galeba kako leti, uživao u njegovom letu i pratio isti pogledom – i taman kad je prelazio meni iznad glave – pljus….israo mi mrmot galebovski po sred čela i po očima. Pređem rukom – zeleno, zeleno, braon, zeleno. Pa majku ti jebem zar baš mene da nađe galeb koji se najeo sarmica sa zeljem, odem u more, umivam se, psujem sve živo i moguće i Grčku i Punta i Srbiju i more i fudbalsku reprezentaciju Japana kako izgubi od Belgije glupavo i poplave i pičke materine pa počnem histerično da se smejem….ali na kraju se smirim, odem po kola – opravio ih čovek sve OK, nije me ni odrao – i sa takvim kolima sam se vratio nazad u mesto gde sam odseo navigacijom kojom sam ušao u Grčku – odvezla me bez greške.

Wi-Fi

Internet u vili gde smo odseli katastrofa, na jedan SSID nakačeni pretpostavljam svi iz vile i svi van vile, pola Grčke i četvrt Rusije a pošto su tu obično roditelji sa decom kontam da su svi zviznuli Jutjub i razne crtaće, jutjubere ili strimove fudbalskog prvenstva u Rusiji – i ja šta ću, vidim da sam dobio adresu 192.168.0.22, gađam preko brauzera 192.168.0.1, otvori se panel, probam sa admin/admin – ulogovah se. Epik fejl za onoga ko je postavio Wi-Fi.

Neki TP-LINK…postavih sebi statičku adresu tako što sam vezao svoj MAC na nju, pa rekoh da dignem QoS za nju, međutim to je na ovom TP-linku bilo viška a i iskreno, nisam se nešto do sad igrao sa samim QoS da bih to znao niti sam imao potrebe za tim, tako da sam postavio QoS pravilo da moja MAC adresa ima najveći prioritet tako da za mene više nije problema sa WiFi-jem a s obzirom da sam isti koristio samo za Vajber poruke i pomalo Fejsbuk i nikakvi jućubovi i strimovi ni ostali ne bi trebalo da su osetili ikakve probleme. Kad sam krenuo kući naravno obrisao sam ovo pravilo – što bi se reklo, savršen zločin bez žrtava.

Grčka

Prvih par dana su me dočekale poplave u susednim mestima – u Nei Poriju jeste bilo ogromnih bara ali ni prići nečemu što se zove poplava. Samo mesto je dosta lepo, plaža je odlična, za decu ko stvorena pošto je plićak pa jedno bar 50 metara u vodi u dalj – jedan jedini bag u tom Nei Poriju su…komarci. Koristili smo sve moguće Autane i pičke materine, džaba – ulaze u nos, ulaze u oči, ulaze u dušu, ulaze u gušu. Prebrojao sam 30 ujeda sebi na nogama tako da sam jedno 5 dana izlazio u šetnju u trenerci kao neki debeli Miloje iz Bugojna. Moju klinku su, iako smo je celu uautanili i iako sam ih pobijao po kući – komarci iznabadali po glavi, bila je ko Variola Vera 1972-ge, samo sam čekao da se pojavi neka frula iz kofera.

Grci – duboko prijateljski nastrojen narod…nekako se osećaš kao da si kod kuće – mada u to vreme je grad više srpski nego grčki – svi pričaju srpski – i Srbi i Grci – a i u radnjama i restoranima radi dosta Srba. Ono gde se ne čuje srpski jezik čuje se makedonski (ili severno-makedonski, ne znam kako se sad on zove). Hrana u restoranima malo skuplja od naših restorana, mesto odlično za odmore sa decom….ali nisam nešto siguran koliko je divan za izlete omladine ili onih koji nemaju dece ili ih ista nerviraju – jer se svuda na plaži čuje vika ili na decu ili same dece i jebem ti mater dolazi ovamo i jebem ti mater beži sa sunca i alo majmune gde ćeš u tu dubinu.

U principu od 10 dana koliko smo platili – 2 dana je bilo cmoljavo predpoplavno vreme, jedan dan sam proveo opravljajući kola, jedan dan me nešto zdravlje zezalo i 6 dana sam sam se naodmarao soleći jaja u moru, prosek 60%, ja zadovoljan, ali kako su se klinci zabavljali 100% a ženče 70% onda sam i ja trista godine.

Zaključak ove priče

Gugl Maps je završio priču što se tiče ozbiljnijih putovanja a može ostati živ samo u gradskoj vožnji zbog praćenja opterećenja puteva i moćnih POI „Points of Interests“ tačaka, a njegov zamenik na ozbiljnijim putovanjima je ovaj Offline Maps ubogi. Xiaomi se pokazao odlično radeći i paraleli kao šporet i mobilni. Na put kad se ide obavezno kupiti neki od paketa pomoći na putu, pusti priču. Kolima proveriti dušu pre puta, deo vezan za struju pogotovo. Grčka divna prijateljska zemlja. Radim u Maksiju kao magacioner i dalje, nisam ni prekidao od 2007 i da…

…sarmice sa zeljem neću jesti dok sam živ.