Лаптопови које сам до сад користио у раду и животу

Блог

Све је кренуло тамо деведесет и неке у време оног највећег Милошевић лудила и ратова кад је мој зет кримос купио, тачније, највероватније „купио“ лаптоп у иностранству и донео га кући. Благе везе тад нисам имао са компјутерима и мислио сам да се прозор затвара тако што се кликне на „minimize“ и то је то….па се тако дешавало да имам у таскбару по 200 минимизираних прозора разних фолдера, ноутпадова, вордпадова и свега осталога небитнога па кад би сестра села за комп добила би мождани удар. Тад сам највише цепао видео игрицу која се звала “Prince of Persia“. Не могу да се сетим која је била марка лаптопа али знам да сам се убијао од ове игрице која је уједно и прва коју сам играо.

Касних деведестих и раних двехиљадитих сам користио само PC-јеве са стандардним кућиштима иако сам регуларно људима као клинац поправљао лаптопове а исте да нисам имао. Поправљао лапопове – то је термин који се користио тих времена а заправо је реинсталација Windows XP оперативног система или инсталација неког недостајућег драјвера за нешто, обично за звук или мрежну картицу или подешавање dial-up конекције. Први „крштени“ лаптоп сам срео тек кад сам почео да радим у Интерексу 2007. године и био је неки Acer Aspire, али модела се не сећам – али се сећам да су ти старији модели радили одлично, нула проблема….проблем је настајао кад је био потребан јачи лаптоп – па смо наручивали новије моделе Acer-a који су били плач мајке Божје, стално нешто рикњавало, прегревање, кулери се чују, дисплеј одапне, пропаст. Ја тад нисам био у ланцу одлучивања о одабиру бренда лаптопова који ће се користи али се сећам да је нека политика била „што јефтиније да буде а да ради колико толико“ – и тако и би, радило је колико толико а колико толико било у сервису. После смо добијали и HP неке моделе, али пошто се ишло са „што јефтиније“ – све је то било „држи воду док мајстори не оду“ и тек негде пред мој одлазак из фирме почело се са крштенијим моделима лаптопова, Леново већином.

У међувремену, тамо негде, чини ми се 2012-те сам за „кућу“ купио неки Asus X552VL са за тадашње услове сасвим солидном конфигурацијом – 4GB RAM-a, i5 пунокрвним процесором, додуше пластичним кућиштем и дискутабилном тастатуром – а који сам тада платио 50.000 динара. Ево га тај лаптоп ради и дан данас и користи га клинац да игра игрице, џврља по нету, гледа ЕОН, увезали смо га са телевизором тако да може да пушта филмове на ТВ-у…али морало је то мало појачати а појачање ме је коштало око 60€ – 50€ које сам дао на SSD који сам набуџио уместо DVD драјва и на њему дигао систем како бих добио на брзини и 10€ колико сам платио још 4GB RAM-a која сам наручио преко Алиекспреса, тако да лаптоп сад може да користи максималних 8 гига.

Тај Асус лаптоп је преживео:

  • два обарања са стола
  • један пад низ степенице са све торбом
  • два превртања чаше са водом по њему
  • неколико мојеручних рашлањивања лаптопа на ситне делове и чишћење
  • једно превртање чаше сока по њему (ово није преживео на ногама, морала је са се замени тастатура, о томе сам писао овде)

На њему је до сад мењана термална паста укупно три пута и то је то. Мислим да могу рећи да је тај лаптоп неуништив. Једино што му је до сад цркло бесповратно јесте батерија – али њу смо извадили и дали на рециклажу и лаптоп ради без ње, ево већ не знам ни ја колико и не жали се, нисам хтео да купујем другу батерију јер….маторо, који ће му, не исплати се.

На другом послу где сам прешао да радим смо већ добили мало мудрије лаптопове – Dell Latitude, а касније и мало јефтиније Dell Vostro и Dell Inspiron, а било је ту и неких HP лаптопова…једини проблем који су имали био је тај да на неким моделима кулер побрљави и почне да се дере ко ненормалан, па су лаптопови морали да се врате у сервис да нешто долупају на њима. Мислим да је највероватније неки каблић ударао у пропелере па је то правило проблем. Проблем који сам ја ту виђао је био тај да је ретко који модел имао SSD већи од 256GB и није ми најјаснија та политика Dell-a, тако да смо редовно од добављача тражили да се у сервису или дода још један обичан диск од минимум 500GB који ће бити складиште ако има места или ако може да се замени DVD драјв, или да се тај SSD од 256GB или обично 120GB замени неким већим SSD-ом.

Следећи лаптоп који ми је пао под руке јесте Lenovo ThinkPad T530 који је радио савршено и без иједне грешке и после њега доста опаснији и по спецификацији јачи и бољи Lenovo ThinkPad X1 Carbon којим искрено и нисам нешто задовољан…прво, баш се доста загрева, друго овај модел који ја имам може максимално да има 16GB меморије што је мени кад попалим виртуалке да бих нешто тестирао премало, има тачскрин који мени не треба а који је највероватније додатно напумпао цену а и не пашу ми лаптопови са екраном мањим од 15 инча…њих видим као мобилни који мора да се користи са додатним монитором јер без њега ће да оћоравим….а и дешава му се да се понекад само смрзне па морам на дугме да га угасим и упалим. Да сам ја приватно купио тај лаптоп навучен на прочитано у спецификацији плус проверени бренд који се води као број 1…највероватније бих се појео жив. Мени бар делује да је овај старији ThinkPad радио и брже и боље од овог новог нафураног.

Кући сад тренутно имам лаптоп који сам почетком 2019-те купио од наших Мађара преко Купујем-Продајем, са све мађарском тастатуром – доста проблематичног бренда за пљување (Acer Aspire A717) али са за тадашње (богами и данашње) услове доста јаком конфигурацијом (i7-8750H, 32GB RAM DDR4, 250GB m.2 SSD + 1TB HDD, Nvidia GTX 1050GB GDDR5 , 17.3“ matt 1080p) за око 1000€ колико сам га платио а што је смешна цена за ту конфигурацују. Лаптоп који је тад имао најличнију конфигурацију као овај био је неки Dell који је коштао 3 пута више, доста сам већао у мозгу пре куповине, узети овај лудило а проблематични Acer или неки слабији а проверени Dell или Asus или ићи на сигурно са неким Lenovo лаптопом…и рекох, ма хајде, све или ништа, ко га јебе, ко рескира профитира – и узех Acer. До данас (25-Јун-2020) и за око годину и по коришћења лаптопа – нула проблема, нула реинсталација (само сам у старту инсталирао Windows 10 са лиценцом коју сам купио на еBay за 4$), лаптоп је упаљен по цео дан сваки дан, радим доста посла са њега, убијам га са свиме и свачиме, лаптоп нечујан, кућиште хладно ко бабина сиса.

Што се самог лаптопа тиче има три мане – први је мађарска тастатура…али сам тај проблем решио лепљењем енглеских налепница по тастерима…чиме сам изгубио на „светлећим тастерима“ које реално никад и нисам користио. Други проблем је играње игрица…коју год игрицу да стартујеш…а на њему сам играо ове две што су ме одушевиле до сржи својим црнилом од атмосфере Inside, Little Nightmares и још пар неких и слабијих и јачих…кућиште се усија толико да не можеш да га пипнеш, буквално, али буквално као рерна на шпорету, само чекам да се појави она розе боја усијаног метала и то је то. Једно време сам се зентао да ће нешто да рикне па нисам ни покушавао да играм игрице  али сам онда ишао на курчевитост па као хајде, ко му јебе матер и цепао…лаптоп јесте усијан али све ради без проблема и исти не штуца у раду, но ценим да би се исти распао да сам исти узео само за гејминг…срећом, исти је узет за 90% рад, 5% остало, и 5% видео игре тако да за сад није страшно. Трећа мана – лаптоп јесте мало ружњикав, да се не лажемо….17 инча на њему делује као да је у питању 170 инча, неке полу заобљене ивице на екрану, широк оквир на екрану. У старту сам мислио да сам се зајебао што сам узео 17 инча и хтео сам да овај лаптоп заменим за исти али од 15 инча, но пошто ми је наш Мађар лупио банану остао сам на овоме али се и навикао на 17 инча па више није проблем. Све у свему – за ових сад око годину и по коришћења…презадовољан сам овим лаптопом, уз пар тих неких замерки, видећемо као ће се понашати убудуће. Тренутно је у „work“ режиму, дигнут на CoolerMaster постоље са хладњаком, на њега накачен екстерни монитор и екстерна тастатура, тако да – ружноћа и није толико битна.

Сад кад бих куповао лаптопове, највероватније бих добио нервни слом…свима нађем по неку ману па чак и овим прескупим…те премало диска, те премало меморије, те пластиканер, те неке могућности које набијају цену а мени не требају, те мањи од 15 инча, те по нету рецензије веле да се прегревају или имају проблематично осветљење дисплеја, те ово, те оно…али највероватније бих опет ишао на Asus који се бар у мом случају показао као цар или ако сам при парама некад и налетим на неки Dell Precision или Lenovo Thinkpad. МаcBook који ми сви живи препоручују није опција, прво не волим Apple као компанију из политичких разлога (нису хтели до скоро да дозволе Store за Србију па су корисници морали да се региструју на Хрватске и тако то), па онда ценовна опција па тек онда – мрзи ме да се привикавам на MacOS….користио сам скоро све Линукс дистрое, користио скоро све верзије Виндовса – и толико од мене.