Ево зашто ми за инсталацију једног Виндовса треба 3 сата

Блог ,

„…а рецимо Радиша, клинац мог колеге са посла то све заврши за 1 сат па ми чак ништа и не наплати? Три ти сата треба? Па то је зато што не знаш посао? И колико то наплаћујеш…30€? Код Радише је 10€ а можда ми ни то не наплати. Довиђења и м’рш у пичку материну! Лопове!“

ОК, овом класичном Виндовс администрацијом се професионално не бавим више, што би се рекло – прерастао сам то, апгрејдовао сам се на доста озбиљније ствари од буђавог Виндовс дескопа али неки додатни кеш са стране и с времена на време – зашто да не, па се питам, како то да после трилијаду билијарди до сад инсталираних Виндовса….зашто ми и даље треба толико времена а свима осталима је дифолт 2h, некима и 1h. Могуће је да сам стварно дудук. WTF је са мном дођавола?

…ево како протиче процес инсталације Виндовса у мојој тросатној режији, а уједно, то је и по мени дифолт начин и редослед кад је у питању инсталација једног кућног компјутера са Виндовсом…

Упознавање са хардвером

…колико RAM-а има, који је CPU, колики је HDD, има ли SSD? Зашто?

Па да бих као прво знао за коју је верзију оперативног система тај компјутер. Можда чак и није за Виндовс, можда је за Линукс? Има гига RAM-а? Кеширање на SSD?

…није проблем госпођо, инсталираћу вам најновију десетку као што су вам рекли да треба – али ми немојте кукати што кад се отворе Јућуб, Фејсбук, ПорнХаб и Курир више ништа не може да се ради на компјутеру? Ако видим мало меморије, рецимо, знаћу да уместо дифолт Фајерфокса или Хрома, ставим Оперу као дифолт браузер – али ћу ставити и Фајерфокс/Хром са угашеним позадинским (background) сервисима и Тасковима – да не једе RAM-а џаба. Греота.

Проналазак и скидање драјвера

И то је неко време утрошено за нешто ваљда, наћи на нету драјвере за тај-и-тај хардвер и скинути на флеш, није то нешто што је на моју руку?
Без обзира да ли ми човек даје лаптоп са диском са драјверима или не – драјвере скидам са званичног сајта. Зашто?
…јер су ти драјвери на диску из доба Тита, кад је ономад мувао тамо неку Јадранку из централног комитета наложио је својим поданицима да јој уз руже и вино, те далеке 1963-ће још и нарежу и драјвере за ваш лаптоп. Укратко – застарели су (у 90% случајева). Увек треба имати најновије верзије драјвера за хардвер који поседујете, скинуте са званичног сајта произвођача. Енде.

Инсталација Виндовса

Да, један од корака у инсталацији Виндовса је и сама инсталација Виндовса, то увек заборавим

Оптимизација и ажурирање тазе инсталираног Виндовса

Партиционисање (обично поставим и једну скривену партицију форматирану у ext4, појаснићу касније зашто), гашење непотребних сервиса, System Restore-а који ничему не служи, смањење величине RecycleBin-a, релокација корисничких фолдера на другу партицију, пуно ажурирање система кроз Windows Update (овај део највише смара)…и кад се све заврши инсталација драјвера па прављење пуног бекапа система путем CloneZilla или неког другог алата.

За сваки случај радим и један chkdsk, да проверим у каквом ли је стању хард диск, да ме не бије малер.

Инсталација дифолт програма

Ово ми је раније била мозгалица, док нисам направио списак препоручених програма на блогу….али опет, и те програме треба скинути и потрошити веме и на то, ваљда. Радиша са почетка текста има све ове програме на свом USB флешу и ту му стоје од-времена-па-до-сад (тј маторе верзије) са све крекованим Фотошопом који никад нећете користити, AutoCAD-ом за који не знате ни шта је – али ће бити инсталиран, Adobe Reader-ом који RAM-а једе ко да је на слави код сестрића, крекованим ESET антивирусом „јер је он најбољи“ и наравно незаобилазним крекованим Nero-ом и WinRAR-ом, зато он овде не губи време које ћу ја изгубити за скидање.

Ја не, ја УВЕК преферирам строго и искључиво бесплатне програме који су одлични а и лаки за систем (Sumatra уместо Adobe Readerа – рецимо) и обавезно последњу верзију програма која постоји.

Пун бекап система

CloneZilla логоПун бекап направљен CloneZilla-ом или неким другим алатом постављам или на партицију скривену од Виндовса а форматирану у ext4 фаил систем или на неки фолдер по имену „Не дирај овај фолдер“ на несистемској партицији а који је заштићен од „лаког уласка у фолдер“ убијањем пермисија и „ownershipa“. Зашто?

…да не би неко ове бекапе случајно обрисао. Наравно, ако је неко баш упоран, може да исформатира партиције и да остане без бекапа система – али онда је сам крив. Обичан корисник не зна како да обрише тако заштићен фолдер и пракса је показала да га стварно никад и не бришу (да простите), вазда остаје на тој партицији.

А зашто правим бекап? Па ето, ако сутра-прекосутра неко гледајући RussianGayMidgetAnimalFootFetish (мада на ове сајтове некако обично оду њихова петогодишња деца док нешто дрндају на компјутеру) па навата неку тешку вирушчину која му даду-дадину систему….увек могу да систем вратим из бекапа за 10 минута уместо да на његову инсталацију изгубим опет 3 сата.

А да, и оно што радује људе којима ја на овај начин „врнем“ систем у рикверц….јесте да то већ радим бесплатно (евентуално ако треба да се плати превоз до њих). Немам срца да посао од 10 минута наплатим, мада би требало. Дакле, док је хард диск жив – доживотна гаранција, што би се рекло. Наравно, ако си обрисао бекап некако иако ти је напомењено да га не бришеш – јебига, плати – или иди на мој блог и види step-by-step упутство како се ради опоравак система…таман да научиш нешто ново.

Напомена – по правилу би бекап требао да се налази на неком другом месту (DVD-јеви, екстерни хард диск…) али пракса је показала да корисници обично или изгубе или обришу такве бекапе па сам од њих одустао.

Procitajme.txt на десктопу

Ово је фајлић који остављам на десктопу за корисника…наговештавам му где су бекапи и зашто су битни, где су кориснички фајлови, где да чува фајлове (треба напоменути да чува на Desktop-у, Documents-у и осталим дифолт локацијама – које сам релоцирао на другу партицију), који антивирус има и како да га користи (тј да не дира ништа, он сам ради), напишем му да ли сам чистио лаптоп од прашине, на шта да обрати пажњу, за шта је који програм (мало ко рецимо зна шта је CDBurnerXP) и остале специфичне ствари.

На крају…

То је то, ето укратко где нестаје мојих три сата – на безбедност, скидање и инсталирање најновије драјвере, програма и апдејта, пицајзлисање по систему и слично. Наравно, могу ја да инсталирам Виндовс и за мање од 1h, али то је онда фушарење – тако да одустајем од такве работе и препуштам Радишама.

Цена – то је исто проблем, бар код нас, кад кажеш 30€ људи исколаче очи јер на то, ту инсталацију, гледају као на „то је теби куцкање неко по тастатури и играње игрица, каквих црних 30€, пар пива и то ти је – што ти је“ па би да плате нула – а цена од нула је наравно резервисана за блиске пријатеље и родбину, не и за „ћао-ћао комшија“, „твоје дете иде са мојим у вртић“.

Размишљам, зашто другима треба мање од три сата? Па ето, они рецимо неурачунавају време за проналазак и скидање драјвера са нета, обично потребне програме имају на флешу, скоро никад, тачније никад не праве никакав бекап система, кад се нешто зезне инсталирају од нуле и узму исте паре.

И да, напомена, ова 3 сата приликом инсталације Линукс Минта (мој фаворит) – трају максимум максимума пола сата јер је 90% свега горенаписаног непотребно за обичног Линукс корисника који није у фазону да се игра са системом и учи, већ му је само да „може да пусти музику, филм, оде на нет, Фејс, вести, ово-оно….и слично“.