win10-logo„…a recimo Radiša, klinac mog kolege sa posla to sve završi za 1 sat pa mi čak ništa i ne naplati? Tri ti sata treba? Pa to je zato što ne znaš posao? I koliko to naplaćuješ…30€? Kod Radiše je 10€ a možda mi ni to ne naplati. Doviđenja i m’rš u pičku materinu! Lopove!“

OK, ovom klasičnom Windows administracijom se profesionalno ne bavim više, što bi se reklo – prerastao sam to, apgrejdovao sam se na dosta ozbiljnije stvari od buđavog Windows deskopa ali neki dodatni keš sa strane i s vremena na vreme – zašto da ne, pa se pitam, kako to da posle trilijadu bilijardi do sad instaliranih Windowsa….zašto mi i dalje treba toliko vremena a svima ostalima je default 2h, nekima i 1h. Moguće je da sam stvarno duduk. WTF je sa mnom dođavola?

…evo kako protiče proces instalacije Windowsa u mojoj trosatnoj režiji, a ujedno, to je i po meni default način i redosled kad je u pitanju instalacija jednog PC-ja sa Windowsom…

Upoznavanje sa hardverom

…koliko RAM-a ima, koji je CPU, koliki je HDD, ima li SSD? Zašto?

Pa da bih kao prvo znao za koju je verziju operativnog sistema taj kompjuter. Možda čak i nije za Windows, možda je za Linux? Ima giga RAM-a? Keširanje na SSD?

…nije problem gospođo, instaliraću vam najnoviju desetku kao što su vam rekli da treba – ali mi nemojte kukati što kad se otvore YouTube, Facebook, PornHub i Kurir više ništa ne može da se radi na kompjuteru? Ako vidim malo memorije, recimo, znaću da umesto default Fajerfoksa ili Chrome-a, stavim Midori kao default browser – ali ću staviti i FF/Chrome sa ugašenim background servisima i Taskovima – da ne jede RAM-a džaba. Greota.

Pronalazak i skidanje drajvera

I to je neko vreme utrošeno za nešto valjda, naći na netu drajvere za taj-i-taj hardver i skinuti na fleš, nije to nešto što je na moju ruku?
Bez obzira da li mi čovek daje laptop sa diskom sa drajverima ili ne – drajvere skidam sa zvaničnog sajta. Zašto?
…jer su ti drajveri na disku iz doba Tita, kad je onomad muvao tamo neku Jadranku iz centralnog komiteta naložio je svojim podanicima da joj uz ruže i vino, te daleke 1963-će još i narežu i drajvere za vaš laptop. Ukratko – zastareli su (u 90% slučajeva). Uvek treba imati najnovije verzije drajvera za hardver koji posedujete, skinute sa zvaničnog sajta proizvođača. Ende.

Instalacija Windowsa

Da, jedan od koraka u instalaciji Windowsa je i sama instalacija Windowsa, to uvek zaboravim

Optimizacija i ažuriranje taze instaliranog Windowsa

Particionisanje (obično postavim i jednu skrivenu particiju formatiranu u ext4, pojasniću kasnije zašto), gašenje nepotrebnih servisa, System Restore-a koji ničemu ne služi, smanjenje veličine RecycleBina, relokacija korisničkih foldera na drugu particiju, puno ažuriranje sistema kroz Windows Update (ovaj deo najviše smara)…i kad se sve završi instalacija drajvera pa pravljenje punog bekapa sistema putem CloneZilla ili nekog drugog alata.

Za svaki slučaj radim i jedan chkdsk, da proverim u kakvom li je stanju hard disk, da me ne bije maler.

Instalacija default programa

Ovo mi je ranije bila mozgalica, dok nisam napravio spisak preporučenih programa na blogu….ali opet, i te programe treba skinuti i potrošiti veme i na to, valjda. Radiša sa početka teksta ima sve ove programe na svom USB flešu i tu mu stoje od-vremena-pa-do-sad (tj matore verzije) sa sve krekovanim Fotošopom koji nikad nećete koristiti, AutoCAD-om za koji ne znate ni šta je – ali će biti instaliran, Adobe Reader-om koji RAM-a jede ko da je na slavi kod sestrića, krekovanim ESET antivirusom „jer je on najbolji“ i naravno nezaobilaznim krekovanim Nerom i WinRAR-om, zato on ovde ne gubi vreme koje ću ja izgubiti za download.

Ja ne, ja UVEK preferiram strogo i isključivo besplatne programe koji su odlični a i laki za sistem (Sumatra umesto Adobe Readera – recimo) i obavezno poslednju verziju programa koja postoji.

Full backup sistema

CloneZilla logoPun bekap napravljen CloneZillom ili nekim drugim alatom postavljam ili na particiju skrivenu od Windowsa a formatiranu u ext4 fail sistem ili na neki folder po imenu „Ne diraj ovaj folder“ na nesistemskoj particiji a koji je zaštićen od „lakog ulaska u folder“ ubijanjem permisija i ownershipa. Zašto?

…da ne bi neko ove bekape slučajno obrisao. Naravno, ako je neko baš uporan, može da isformatira particije i da ostane bez bekapa sistema – ali onda je sam kriv. Običan korisnik ne zna kako da obriše tako zaštićen folder i praksa je pokazala da ga stvarno nikad i ne brišu (da prostite), vazda ostaje na toj particiji.

A zašto pravim bekap? Pa eto, ako sutra-prekosutra neko gledajući RussianGayMidgetAnimalFootFetish (mada na ove sajtove nekako obično odu njihova petogodišnja deca dok nešto drndaju na kompjuteru) pa navata neku tešku viruščinu koja mu dadu-dadinu sistemu….uvek mogu da sistem vratim iz bekapa za 10 minuta umesto da na njegovu instalaciju izgubim opet 3 sata.

A da, i ono što raduje ljude kojima ja na ovaj način „vrnem“ sistem u rikverc….jeste da to već radim besplatno (eventualno ako treba da se plati prevoz do njih). Nemam srca da posao od 10 minuta naplatim, mada bi trebalo. Dakle, dok je hard disk živ – doživotna garancija, što bi se reklo. Naravno, ako si obrisao bekap nekako iako ti je napomenjeno da ga ne brišeš – jebiga, plati – ili idi na moj blog i vidi step-by-step uputstvo kako se radi oporavak sistema…taman da naučiš nešto novo.

Napomena – po pravilu bi bekap trebao da se nalazi na nekom drugom mestu (DVD-jevi, eksterni hard disk…) ali praksa je pokazala da korisnici obično ili izgube ili obrišu takve bekape pa sam od njih odustao.

Procitajme.txt na desktopu

Ovo je fajlić koji ostavljam na desktopu za korisnika…nagoveštavam mu gde su bekapi i zašto su bitni, gde su korisnički fajlovi, gde da čuva fajlove (treba napomenuti da čuva na Desktopu, Documents-u i ostalim default lokacijama – koje sam relocirao na drugu particiju), koji antivirus ima i kako da ga koristi (tj da ne dira ništa, on sam radi), napišem mu da li sam čistio laptop od prašine, na šta da obrati pažnju, za šta je koji program (malo ko recimo zna šta je CDBurnerXP) i ostale specific stvari.

Zaključak

To je to, eto ukratko gde nestaje mojih tri sata – na bezbednost, skidanje i instaliranje najnovije drajvere, programa i apdejta, picajzlisanje po sistemu i slično. Naravno, mogu ja da instaliram Windows i za manje od 1h, ali to je onda fušarenje – tako da odustajem od takve rabote i prepuštam Radišama.
Cena – to je isto problem, bar kod nas, kad kažeš 30€ ljudi iskolače oči jer na to, tu instalaciju, gledaju kao na „to je tebi kuckanje neko po tastaturi i igranje igrica, kakvih crnih 30€, par piva i to ti je – što ti je“ pa bi da plate nula – a cena od nula je naravno rezervisana za bliske prijatelje i rodbinu, ne i za „ćao-ćao komšija“, „tvoje dete ide sa mojim u vrtić“.

Razmišljam, zašto drugima treba manje od tri sata? Pa eto, oni recimo neuračunavaju vreme za pronalazak i skidanje drajvera sa neta, obično potrebne programe imaju na flešu, skoro nikad, tačnije nikad ne prave nikakav bekap sistema, kad se nešto zezne instaliraju od nule i uzmu iste pare.

I da, napomena, ova 3 sata prilikom instalacije Linux Minta (moj favorit) – traju maksimum maksimuma pola sata jer je 90% svega gorenapisanog nepotrebno za običnog Linux korisnika koji nije u fazonu da se igra sa sistemom i uči, već mu je samo da „može da pusti muziku, film, ode na net, Fejs, vesti, ovo-ono….i slično“.