Линукс – шта је конкретно мени добро донео

Линукс , ,

Скоро ми је један посетилац блога поставио питање следеће садржине: „Схватио да бих волео да још нешто научим поред основних ствари. Доста времена проводим седећи за рачунаром, па хајде онда нешто и да научим. Шта бих могао да ми предложиш шта да радим следеће? Шта да учим? Желим да,као што си ти навео у тексту о Линукс Минту, „уђем у срж“ рада на рачунару. Па,шта ми предлажеш?“

Линукс - sta je meni konkretno dobro doneoo
Свет по Линуксу

Дакле, шта је следеће, инсталирали сте Линукс Минт и шта сад?
Право питање јесте…а шта вас конкретно занима? Шта бисте ви желели да научите?

Како бих одговорио на ова питања што квалитетније пробаћу одговорити конкретно личним примером: Шта је то конкретно мени донело упознавање и рад на Линуксу:

  1. Научио сам да постоји легална и бесплатна а функционална алтернатива за оно што су ме цео живот учили да „мора да се плати“ или „скине крековано са Warezа“
  2. Упознао се и почео да манипулишем серверском инфраструктуром (подсећања ради 99% сервера ради на Линуксу). Ово ми је конкретно донело напредовање на послу, већу плату и неке нове могућности за напредовање.
  3. Упознао се са неким одличним а „никад чуо“ програмима, а и са једном потпуно новом ИТ филозофијом која се стално мења. На Виндовсу је рецимо, увек све и вазда исто, статично. Линукс се увек мења, унапређује, доноси нове функционалности али некад и нове проблеме те вас тера да се сами изборите са њима те тако бивате увучени у свет нових знања ни криви ни дужни.
  4. Упознао сам се са неким новим техникама аутоматизације, праћења оптерећења, провера рада мрежа, протокола, серверских функционалности, превенције проблема
  5. Упознао се са неким новим људима по разним форумима, друштвеним мрежама и групама, четовима и слично. Ових људи је у односу на Виндовс кориснике мало, па бивају схваћени као боже-ме-сачувај неки секташи или повучене „wannabe“ масовне убице или чудаци. Признајем, и ја сам имао такве предрасуде пре него што сам се упустио у Линукс, али сам онда схватио да су ту већином школовани и породични људи, најнормалнији.

Прочитајте још и: Како инсталирати Линукс Минт у dual-boot варијанти (најбоље за Линукс почетнике)

Како сам почео?

Прво сам користио Knoppix Linux, давно је било, како бих се уверио да Виндовс рачунару који је отишао дођавола није отишла електроника, матична плоча и слично. То је Линукс који се покретао директно са CD-а и није могао ниста да поремети на рачунару, сем уколико, наравно сами нешто не обришете.

Linuks - sta je meni konkretno dobro doneoДакле, убацио бих Knoppix Live CD који је тад долазио уз магазин PC Mikro чини ми се, бутно систем са њега, чисто како бих се брзински уверио да није отишла матична/процесор/RAM, него је или хард диск умро у најгорим мукама или систем појебан неким вирушчинама. Касније сам се упознао и са memtest-ом за проверу рада RAM-а, па сам ето имао и неке додатне провере исправности.

На ИТ пословима одржавања на којима сам радио сам се сусретао са терминалом и ЦентОС Линуксом, али сем пар неких команди типа reboot, date, mv, rm и слично ништа паметно нисам радио, јер ме, искрено, сваки ENTER у том уклетом црном терминалу коштао пар година живота (типа, ово је нешто зајебало, хироглифи ми излазе, умирем). Имао сам мало дакле искуства са Линуксом пре десктоп употребе истог, али мало, такорећи никакво.

Касније је уследило играње десктоп Линукс инсталацијама на VirtualBox-у, ипак је то ново шта-знам-ја, тамо схватам да нема Мy Computer, нема C:\ партиције, нема Control Panel…и одустајао (мозак навикао на Виндовс монотонију)….и тако редом, али ништа озбиљно, јебо ти ово, ионако је тај Линукс за тешке гикове и доконе будале

И онда

…сам на тадашњој Гугл+ друштвеној мрежи упознао неке тешке линуксаше али и оне који су тек почињали са тим оперативним системом, увидео да уопште нису будале и да су то нормални људи а не неки секташи који „женско никад видели нису а ако су женске, онда мора да су лезбејке?!?“, обрисао Линукс виртуалне масине са VirtualBox-а и инсталирао Убунту у Dual-Boot варијанти са Виндовсом.

Коцкице су се поклопиле и на послу, имао сам на лаптопу инсталиран недојебани и недовршени полу-систем Виндовс Виста, крековани оперативни системи су строго забрањени, downgrade на Виндовс XP (икс-пе) није био могућ а требало је радити и бити продуктиван. Партицију где је била Виста сам преформатирао, уместо ње инсталирао Линукс Минт и тутнуо ту исту Висту у VirtualBox за сваки случај ако некад у животу затреба…и то је то. Потом је почело играње типа „Ајд баш да видим како ово изгледа и како се понаша, да ли је брже као што кажу или не ваља“, па LXLE, Lubuntu, KDE, Cinnamon, Unity… и ето мене зараженог Линукс мађијом 🙂

Напоменуо бих, да иако је Линукс систем који сад користи око 2% свих не-сервер корисника, постоји огромна база знања на интернету и скоро да не постоји проблем који нема решење удаљено пар речи и пар кликова на Google.com. Заједничко за тих 2% корисника јесте да увек хоће и желе да помогну. Можда тајна и јесте у тих 2% јер је мали број па се сви схватају као породица, нема ту Србин/Хрват/Ислам/Атеиста/Марсовац/Вегетеријанац, сви смо једно.

За сад су моји фаворити BackBox што се десктоп варијанте тиче, и ЦентОС што се серверске варијанте тиче и мислио сам да сам себе нашао у тим дистроима и да је ту крај потрази за савршеним дистроима јер слободног времена више и нема али онда ме друг са Гугл+ мреже обавести да постоји и нова фантастична пентест дистрибуција базирана на Arch-у Blackarch Linux и сад не могу дочекати да ми се укаже неки слободњак од времена да испробам то чудо.

То је иначе то Линукс проклетство, стално је нешто ново, морате да испробате, да научите, да овладате…и уживате у томе, али нисам сигуран да ли је то добро или лоше проклетство 🙂 Ја мислим да је добро……